НАУЧНИ СКУП „РУСИЈА И СРБИЈА У НОВИМ ИСТОРИЈСКИМ ОКОЛНОСТИМА”

Против глобалног људињака

Пређашњи идејни фонд је застарео, новопонуђени се показао лицемерним и неубедљивим, учестала употреба највеће светске силе потпуно је делегитимисана. Простачко и тоталитарно свођење глобализације на вестернизацију и американизацију, масиван притисак да се сво богатство разноврсности овог света подведе под само један цивилизацијски модел, не може бити прихватљиво слободним људима и слободарским народима. Стварање „организованог хаоса” и „прогресивног назадовања” — какво видимо у Ираку, Авганистану, на границама Ирана и Сирије — нигде неће ствари померити у добром правцу. Поновно уздизање Русије на светској сцени могло би да за ово човечанство, нарочито за православне Словене (и међу њима Србе можда понајвише), отвори неке друкчије перспективе

СРПСКО-РУСКИ ОДНОСИ 1804-2004, У СВЕТЛУ ИСТОРИЈЕ И ГЕОПОЛИТИКЕ

Две стотине година повезаности

Уз све „минусе” који се могу укњижити у историји међусобних односа, сличност геополитичких пројеката два православна и словенска народа, наравно уз све дубоке духовне споне, толико је велика да Србија и Русија остају политички трајно упућене једна на другу и у овом новом веку. Да би та заједница наклоности, сарадње и интереса била што чвршћа и дуговечнија, обе земље би требало да уложе додатни напор и своја прегнућа усмере у правцима који су налог ове епохе

Пише: мр Небојша Вуковић

ИЗМЕЂУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И САВЕЗА ПРАВОСЛАВНИХ СЛОВЕНА

Варљиве светлости обећане земље

Као што алтернативу својевремено нису имали друг Тито, бескласни рај, рат и мир, злочин и казна, тако данас алтернативу немају англосаксонски простачки либералкапитализам, ЕУ и НАТО. Чак су и комесарске палице остале у истим рукама или истим фамилијама. Сваки покушај да се изложе аргументи за неке друге могућности и путеве Систем спречава, маргинализује или дисквалификује. Тако, изостаје ма каква компетентнија и шира расправа о далекосежним питањима за народ и државу, као што је (не)учлањење у ЕУ. Окупивши велики број прворазредних аутора, Филозофски факултет у Српском Сарајеву је књигом „Јединство православних Словена” направио велику пукотину у том хорском једноумљу (које се одавно граничи са малоумљем). „НАЦИЈА” ће у овом и наредним бројевима објавити одабране радове из тог зборника, почев од ауторског рада његовог приређивача и уредника

Пише: проф. др Зоран Милошевић

ПРАВОСЛАВЉЕ И ОДНОСИ РУСИЈЕ И СРБИЈЕ У УСЛОВИМА САВРЕМЕНОГ ГЛОБАЛИЗМА: КРАТКА ПРЕДИСТОРИЈА АНТИРУСКЕ ИДЕЈЕ

Вишестолетни континуитет русофобије

Мењале су се историјске кулисе, мењале су се личности које су биле главни протагонисти, мењали су се ресурси који су били у фокусу, али су идеолошки, геополитички, геоекономски и управљачки разлози за „устремљеност Запада на православну цивилизацију” остали исти. Како је Западна Европа губила свест о важности савеза са Русијом, тако је бивала све мање европска. Доцније ће убедити себе да је успела од провалије да начини раскошан дом

Пише: мр Дејан Мировић

РУСИЈА И СРБИЈА НА РАСКРШЋУ МИЛЕНИЈУМА

Нова геополитичка реалност

Већ седам година Русија има једну од две највеће стопе раста на свету и џиновским корацима ступа путем велике консолидације. Њен повратак на сцену великих сила је несумњив. Хронично кашњење и наставак тешких грешака у процени од стране српске политичке елите довео је до тога да се Србија до скора понашала као да је Берлински зид срушен тек јутрос. Околности ће Србију натерати, чак и ако неко то овде не буде схватао или желео, да стратешко преусмеравање ка Русији предузме без оклевања

Пише: Данило Тврдишић

КУЛТУРА-БИЗНИС-МЕДИЈИ: ТРОУГАО САРАДЊЕ СРБИЈЕ И РУСИЈЕ У МОДЕРНО ДОБА

Отрежњење заљубљеног заробљеника

Околности поново веома погодују да се свеколики руско-српски односи не само подигну на виши квалитативни ниво, него и успоставе као конзистентан одржив систем. Овде су, у форми јасног бизнис-плана, изложени конкретни предлози како укључити руску и српску уметност, пословање и информисање у промоцију система вредности иза којег обе земље и оба народа столећима стоје, система вредности заснованог на богољубљу и родољубљу

Пише: Александар Миљевић