МЕСЕЧНИК „НАЦИЈА” – СУСРЕТ СРБИЈЕ И ЕВРОПЕ БЕЗ ШТАПА, БЕЗ ШАРГАРЕПЕ

Заједничка судбина Европљана

Пред на­ма је пр­ви број ме­сеч­ни­ка „НА­ЦИ­ЈА”.

Пи­лот број, тре­ба­ло би ре­ћи.

Лист је ре­зул­тат ини­ци­јал­не ита­ли­јан­ско-срп­ске са­рад­ње, уз бу­ду­ћи фран­цу­ски и ен­гле­ски огра­нак ко­ји ће до­го­ди­не пре­ра­сти у из­да­ња овог месечника на тим ве­ли­ким европ­ским је­зи­ци­ма. Затим следе, планирано је, руски и грчки делови ове европске мреже. Реч је о пр­вом та­квом про­јек­ту у срп­ском и европ­ском ме­диј­ском про­сто­ру. Кон­цеп­ту­ал­но, ор­га­ни­за­ци­о­но и су­штин­ски овај про­је­кат од­ра­жа­ва ону иде­ју Евро­пе за ко­ју, ве­ру­ју осни­ва­чи листа, вре­ди жи­ве­ти и бо­ри­ти се. Иде­ју Евро­пе ко­јој већ при­па­да­мо без­број­ним сво­јим по­ко­ле­њи­ма, сво­јим по­ре­клом, успо­ме­на­ма и на­да­ма, име­ном и иде­а­ли­ма, сво­јом вер­но­шћу и жр­твом, и за ко­ју нам ула­зни­цу не мо­же ове­ра­ва­ти ни­ка­кав без­лич­ни тех­но­би­ро­кра­та, бри­сел­ски или ва­шинг­тон­ски, све­јед­но.

Стран­ци су у Ср­би­ји ду­го ку­по­ва­ли, за сит­ниш, са­мо но­ви­на­ре. За­тим су по­че­ли да ку­пу­ју но­вин­ске ку­ће, да га­се ли­сто­ве и пра­зне тр­жи­ште за сво­ја ли­цен­цна из­да­ња, у ко­ји­ма нам до­но­се сво­је за­тво­ре­не вред­но­сне си­сте­ме, го­то­ве иде­о­ло­ги­је, есте­ти­ке, по­гле­де на свет, где ми мо­же­мо на­пре­до­ва­ти нај­ви­ше до ран­га ма­сов­них по­тро­ша­ча у гло­бал­ном су­пер­мар­ке­ту. Узми или оста­ви. У оба слу­ча­ја, до­бро би­ти не­ће.

„НАЦИЈА”, ме­ђу­тим, су­шта је су­прот­ност све­му то­ме. Она пред­ста­вља су­срет Ср­би­је и Евро­пе без шта­па, без шар­га­ре­пе, до­сто­јан­ствен и с ува­жа­ва­њем. Во­ђе­на је све­шћу о за­јед­нич­кој суд­би­ни, отво­ре­но­шћу за раз­ли­чи­то и пра­вом на сво­је. На­ши европ­ски парт­не­ри у овај про­је­кат ула­зе као у за­јед­нич­ко де­ло, сно­се­ћи и све ри­зи­ке. По­ла ма­те­ри­ја­ла увек ће нам сти­за­ти из Евро­пе, у раз­ме­ни, по­ла из­вор­но пра­ви срп­ска ре­дак­ци­ја и исто­вре­ме­но га ша­ље у раз­ме­ну. То је жив и отво­рен си­стем, ко­ји ће се раз­ви­ја­ти, усавршавати, расти.

Лист ће оку­пља­ти ауто­ре ме­ђу­соб­но раз­ли­чи­те на­ци­о­нал­но, вер­ски, кул­тур­но, иде­о­ло­шки, ге­не­ра­циј­ски, по­е­тич­ки. Чвр­сто ће их ује­ди­ња­ва­ти јед­на иде­ја, је­дан сан и је­дан за­вет: Евро­па као ве­ли­ка отаџ­би­на сло­бод­них европ­ских на­ро­да, у сво­јој пу­ној ве­ли­чи­ни у про­сто­ру и вре­ме­ну. Евро­па ин­те­грал­на, без нео­сно­ва­ног сво­ђе­ња само на За­пад, без ис­кљу­чи­ва­ња или ста­вља­ња у тре­ћи план ње­ног пра­во­слав­ног и сло­вен­ског де­ла. Европ­ска Евро­па.

Са­вез или ује­ди­ње­ње европ­ских на­ро­да, да­кле, ни­су и не мо­гу би­ти спо­р­ни. Да­на­шња Европ­ска Уни­ја би­ће ов­де из­ло­же­на кри­ти­ка­ма, че­сто оштрим, упра­во за­то што је ди­ја­ме­трал­на су­прот­ност та­квој ве­ли­кој европ­ској за­јед­ни­ци. Та би­ро­крат­ска струк­ту­ра, по­ста­вље­на на­гла­вач­ке – гра­ђе­на по­чев од тр­жи­шта и де­мо­ни­је нов­ца, а не од ује­ди­њу­ју­ће иде­је, ду­ха, кул­ту­ре, исто­ри­је и бу­дућ­но­сти (из ко­јих би при­род­но про­и­за­шло и за­јед­нич­ко тр­жи­ште) – по­ти­ре су­ве­ре­ни­те­те и иден­ти­те­те европ­ских на­ро­да, обез­ли­чу­је их и својом болесном идеологијом оне­мо­гу­ћа­ва да пру­же от­пор ја­сној пер­спек­ти­ви соп­стве­ног иш­че­зну­ћа. ЕУ ли­чи на брод у ко­ји ће нас све укр­ца­ти, ми­лом или си­лом, а он­да кљу­че­ве и кор­ми­ло пре­да­ти не­е­вроп­ским го­спо­да­ри­ма. Та­ква струк­ту­ра са­мо је упра­вљач­ки ин­стру­мент ко­јим се олак­шава кон­тро­ла над европ­ским на­ро­дима од стра­не са­мо­зва­них свет­ских вла­да­ра. Ре­фе­рен­ду­ми у Фран­цу­ској и Хо­лан­ди­ји пред­ста­вља­ју од­го­вор европ­ских на­ро­да на пи­та­ње шта ми­сле о да­љој пло­вид­би та­квим бро­дом.

„НА­ЦИ­ЈА” не­ће сво­јим чи­та­о­ци­ма на­ме­та­ти још је­дан „нај­бо­љи од свих све­то­ва”, али ће их стал­но под­сти­ца­ти да до­бро раз­ми­сле о све­ту у ка­квом жи­ве и да се бо­ре за онај у ка­квом би же­ле­ли да жи­ве. Ако вам та­ко од­го­ва­ра, овај нео­бич­ни ме­сеч­ник схва­ти­те као баш онај глас ко­ји је то­ли­ко не­до­ста­јао у буч­ној мо­но­то­ни­ји срп­ске и европ­ске ме­диј­ске сце­не. Ако је име до­и­ста суд­би­на, а је­сте, он­да име на­шег ли­ста мо­же­те, не гре­ше­ћи, чи­та­ти тро­ја­ко:

Евро­па (сло­бод­них европ­ских) НА­ЦИ­ЈА.

Евро­па (као јед­на) НА­ЦИ­ЈА.

(И) Евро­па (и) НА­ЦИ­ЈА.

До­вољ­но про­сто­ра за све пра­ве Евро­пља­не?

До­бро­до­шли. <

Бра­ни­слав Ма­тић

(Јун 2005)