Нација Online

• Претрага

Последња 3 броја

  • 18 - 20

  • 15 - 17

  • 11 - 14

Naslovna 18-20
Naslovna 15-17
Naslovna 11-14
Mедији у Србији у првој деценији XXI века?
 
Rastko

NSPM

Svetigora

Vitezovi

Dragos Kalajic

Arktogeja

Zenit

Geopolitika

Geopolitika

Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
Архива 2005-2006 > Досије - ЕУ за почетнике

 

МИРОСЛАВ Н. ЈОВАНОВИЋ, СТРУЧЊАК ЕКОНОМСКЕ КОМИСИЈЕ ЗА ЕВРОПУ УН, ЕКСКЛУЗИВНО ИЗ ЖЕНЕВЕ ЗА „НАЦИЈУ” ИЗЛАЖЕ ОСНОВНА ПИТАЊА И ОДГОВОРЕ У ВЕЗИ СА МОГУЋИМ УЛАСКОМ СЦГ У ЕУ

Разлози „за” и „против”


У земљи у којој је толико нарушено начело компетенције, као што је данас у СЦГ, сувише је парола, мистификација и догми. Уобичајено је политичко профитирање засењивањем или застрашивањем простоте. На жалост, многи тако третирају и далекосежна државна и национална питања, као што је могући улазак земље у ЕУ. Писац одличне студије Европска економска интеграција, објављене прошле године на српском а ове године и на енглеском језику (The Economics of European Integration. Chelthenham: Edward Elgar), експерт УН ангажован у Економској комисији за Европу, стручњак који је још 1988. објавио оглед о разлозима за улазак СФРЈ у Европску заједницу — Мирослав Н. Јовановић предочава нам мапу данашњих објективних разлога „за” улазак у ЕУ и истих таквих разлога „против”. Закључке препушта читаоцима, а одлуку народу.

 


ПРОБЛЕМ - ПИТАЊЕ

ОДГОВОР- КОМЕНТАР

Шта треба СЦГ да учини да се квалификује за улазак у ЕУ?

Постоји неколико званичних и обавезних услова:

- Земља треба да је европска.

- Треба да је демократска, с владавином права.

- Треба да има тржишну привреду која функционише и која може да издржи оштра правила конкуренције.

- Мора да прихвати и спроведе „acquis communautaire”.

Да ли постоје и неки други услови?

Услови за приступање су такви да ЕУ може да их тумачи јако широко. Она то и чини. Земља која приступа одређеном клубу мора да прихвати његова правила.

Недавно је један бриселски званичник ЕУ изјавио угледном The Economist-у: „Једном када земља поднесе молбу за приступање ЕУ, она постаје наш роб”. 1

СЦГ је учинила и чини доста да се „уклопи” у токове и захтеве ЕУ. Пилуле на том путу су биле јако горке, а још горчије и непријатније нас сигурно ускоро чекају. То је ван икакве сумње.

Дакле, ЕУ може да тражи од земље која јој приступа ствари по сопственом тренутном нахођењу?

ЕУ има јако широко дискреционо право да бира кога, каквог, како и када ће да прими у своје чланство.

Од сада свака нова земља која приступа ЕУ мора да буде прихваћена од свих земаља чланица, без изузетка. Неке могу да се о новим чланицама изјасне и на националном референдуму, а исход референдума може често да буде јако неизвестан.

Колико дуго трају преговори о приступању ЕУ?

Трају док ЕУ не буде задовољна  економским, политичким и општим стањем земље која јој приступа. Што се тиче дужине преговора и спровођења договореног у земљи пре приступања, искуство нас учи да ови преговори могу да трају око 6 година. Рецимо, Чешка је преговарала од 1998 до 2003. Словачка није задовољила услове ЕУ када је то учинила Чешка, па је почела преговоре 2000. Ипак, обе земље су заједно завршиле преговоре о приступању и заједно су приступиле ЕУ 2004. Летонија и Литванија су такође приступиле ЕУ по овом „скраћеном” поступку.

Постоје преседани о могућем убрзаном преговарању и приступању ЕУ по „скраћеном” поступку, али заборавља се да постоје и преседани о „продуженом” поступку. И поред свих планова, жеља и добре воље, улазак Шпаније и Португалије у ЕУ је „каснио” две године.

Треба имати на уму да, и када земља приступи ЕУ као пуноправни члан, постоји одређено раздобље прилагођавања на чланство. Рецимо, грађани земаља ЕУ из средње и источне Европе могу слободно да путују по свим земљама ЕУ, али ће моћи да се у њима легално запошљавају тек од 2011.

Значи, када се заврше дугогодишњи преговори и када земља кандидат испуни све захтеване услове, нека од земаља чланица може да спречи улаз у ЕУ?

Да. До сада се то није догодило, али била је и мања група земаља у ЕУ која је о томе одлучивала. Уговор о приступању нове земље ЕУ мора да се ратификује у 25 земаља чланица ЕУ.

Да ли целокупна територија земље кандидата мора да уђе у ЕУ?

У начелу да. Али и Кипар је приступио ЕУ, а Турска и даље држи под окупацијом северни део земље и на том делу Кипра се не примењује правни систем ЕУ због окупације. Питање окупације Кипра ће да буде једно од горућих приликом преговора о приступању Турске ЕУ. Јасан захтев ЕУ ће да буде повлачење свих турских окупационих снага са територије Кипра.

У неким будућим преговорима са СЦГ, ЕУ може да изјави да државне границе унутар ЕУ не играју улогу због потпуне слободе кретања робе, људи, капитала, предузећа и предузетништва. Због тога, као један од услова за приступање чланству ЕУ, може (али не мора) да буде испостављен и захтев да се СЦГ „одрекне” Косова и Метохије. То лако може да буде „свилени гајтан” око нашег врата.

Кипар треба да се обједини, што је разумљиво. А што се тиче Србије и Косова и Метохије, то ће се видети ускоро. Ако заиста државне границе не играју улогу у ЕУ, нека ЕУ објасни како је решен гранични и територијални спор између Британије и Шпаније у вези са Гибралтаром.

ЕУ може да се меша у унутрашње ствари земаља чланица?

Да, и не само оних које јој управо приступају, него и оних које су већ чланице. Када је Јорг Хајдер у Аустрији ушао у владу 2000, тада су остале земље ЕУ спровеле билатерално замрзавање односа са Аустријом чак и пре него што је нова влада начинила било какву грешку.

Пошто се ЕУ меша не само у састав влада земаља чланица, већ и у вођство политичких партија у земљама чланицама, многи у ЕУ се озбиљно питају да ли треба и даље преносити националну сувереност на „бриселску бирократију”.

Шта је „ acquis communautaire” („аки комунитер”)?

„Аки” је целокупни организам важећих закона, правних обичаја и праксе ЕУ. Његов обим се процењује на око 80.000 сраница. Свакодневно се доносе нови закони у Бриселу. У просеку преко 2.000 годишње. Неки зову овај систем „факс демократија”: главни градови земаља чланица ЕУ свакодневно примају такве „радне налоге” које морају да спроведу у својој земљи. Земље чланице ЕУ из централне и источне Европе се сећају сличних „налога” које су добијале до краја 1980-их из Совјетског Савеза.

Шта регулише „аки”?

Највећи део „акија” регулише функционисање јединственог тржишта ЕУ. То је врло подробна и свеобухватна регулатива.

Али то није све. У духу „акија” је и постојање неписане политичке културе и правила понашања. То значи да се даје значај политичкој части и моралу. Ако неки изабрани политичар, поготово на вишој и високој јавној функцији нешто згреши (за време свог мандата, или пре њега, а то потом исплива у јавност), његова или њена политичка каријера је завршена. Наравно, то зависи и од врсте „греха” (да ли се неко швалерао за сопствене или државне паре; да ли је то било у радно време или ван њега;…). Али нема никакве милости према онима који су имали било какве везе са трговцима људима или дрогом, или са онима који су примили мито. Такви су без икаквог моралног кредибилитета и потпуно су неприхватљиви.

Да ли је спровођење „акија” скупо?

Да, изузетно. Само спровођење „акија” који се тиче заштите животне околине (320 законских аката) у 10 земаља које су приступиле ЕУ у мају 2004. изискује средства у висини 110 милијарди евра. 2

Али, обратите пажњу, то је само једна од многих димензија „акија”. Остале се тичу пољопривреде, трговине, техничких и других стандарда, транспорта, статистике, етикетирања робе, заштита потрошача… Аки рецимо прописује и стандарде за дужину мердевина. Недавно су се разбеснели амстердамски перачи прозора јер је испало да су њихове мердевине сувише дугачке и због тога нису у складу са правилима ЕУ која се тичу заштите на раду. 3

Да ли ЕУ финансијски помаже земље које јој приступају? Колико?

Помаже. Земље које су приступиле ЕУ су примиле или ће примити 45 милијарди евра у раздобљу 2000-2006.

Да ли су та средства од 45 милијарди евра довољна за потпуно спровођење свих димензија „акија”? Само за димензију заштите природне околине овим земљама је потребно бар двоструко више средстава?

Та средства нису довољна. Земље мора саме да се снађу за та додатна средства: кредити, снижење одређених издатака, прерасподела… У току су преговори о новој финансијској перспективи (дугорочни буџет ЕУ) за раздобље 2007-2013. Једна ствар је овде сигурна. Расположива средства ЕУ по становнику ће да буду мања, битно мања него у раздобљу 2000-2006. Дакле, ЕУ ће бити много мање издашна него досад.

Због чега је важно спровођење „акија”?

Ако нека фабрика не угради филтере, тада има ниже трошкове производње и ремети конкуренцију на тржишту. То је недопустиво на јединственом тржишту ЕУ.

Да ли постоје изузеци?

Да, нису јако чести, али они важе само за оне који су већ у ЕУ. Нове земље које приступају ЕУ мора да прихвате и спроведу „аки” у целини. Једино о чему може да се преговара је дужина периода прилагођавања и могућа финансијска помоћ.

Шта се добија прихватањем и спровођењем „акија”?

Добија се више ствари:

- Приступ резултатима огромног научно-истраживачког рада у који ништа није уложено од стране земље која приступа ЕУ.

- Стандардизација производа. Ако неко жели да извози робу у ЕУ, она мора да одговара стандардима ЕУ.

Колики је годишњи буџет ЕУ?

Сто милијарди евра. У њега средства уплаћују земље чланице по компликованој формули. Уплаћује се углавном у складу са привредном снагом земље.

На шта се троши буџет?

- пољопривреда 50%

- регионални и социјални развој 30%

- администација 5%

- остало 15%

Да ли ће се буџет ЕУ повећати после уласка сиромашних земаља са истока?

Буџет ЕУ се одређује на основу плана – финансијске перспективе која се доноси на раздобља од по 7 година. (И у ЕУ постоји „централно планирање”, али га нико тако не зове.) Његов максимални ниво је 1,27% од укупног друштвеног произода свих земаља ЕУ.

Следећа финансијска перспектива ће да се донесе за раздобље 2007-2013. Преговори су у току. Земље које су нето уплатиоци у буџет заступају становиште да он треба да буде највише 1% укупног друштвеног производа ЕУ. Дакле, доћи ће до његовог реалног снижења.

Да ли је ЕУ јединствена организација?

Не. Има више слојева. Формални слојеви:

- 12 земаља које су прихватиле евро и остале које нису.

- земље које су у Шенгенској зони и оне ван ње

- земље које имају пун приступ пољопривредном фонду, а то су 15 „старих” земаља чланица ЕУ. Нове земље чланице из средње и источне Европе ће имати пуни приступ том фонду тек од 2013. До тада ће да добијају средства „на кашичицу”.

Неформални слојеви:

- Француско-немачко језгро ЕУ заједно са земљама Бенелукса су за продубљивање постојеће интеграције у ЕУ.

- Британија, Скандинавија и понеке „нове” земље (Пољска, на пример) су против продубљивања интеграције. Британија се залаже за стално проширење ЕУ. На тај начин жели да разводни и ослаби француско-немачко језгро ЕУ.

Како функционише ЕУ?

ЕУ има хибридну структуру. Нема ни једне друге међународне организације или државе која функционише на сличан начин. Речено на врло упрошћен начин: Европска комисија самостално подноси предлог (без овог предлога нема никакве акције) Савету министара који одлучује и ако је потребно мења поднети предлог заједно са Европским парламентом. Донета одлука се враћа Комисији на извршење. Савет Европе, кога чине председници држава или влада 25 чланица ЕУ, доноси главне политичке одлуке и смернице за ЕУ. Европска комисија је јединствени орган, јер је она предлагач, истражитељ, судија у одређеним случајевима, порота и извршилац. Све то у исто време. Нема јасног, разумљивог и уобичајеног разграничења власти на политичку, извршну, истражну и судску. Европски суд је правна инстанца ЕУ.

Да ли је ово разумљиво грађанима ЕУ?

Просечном грађанину ЕУ све ово је врло нејасно. Разумљивост је основа демократске легитимности. Многи говоре о „демократском дефициту” у ЕУ. Највећем делу грађанства ЕУ као интеграциони пројекат је нешто апстрактно, нешто што је донела политичка елита често иза леђа јавности. Пример је увођење евра. Или источно проширење. Мало њих је имало могућности да се на референдуму изјасни о тако важним питањима.

Једна од опипљивих ствари коју су видели грађани је нестанак пасошке и царинске контроле у земљама које су у оквиру Шенгенског споразума.

Еуробарометар, институција ЕУ која спроводи анкете, бележи опадање подршке јавности „европском пројекту” у земљама чланицама. То се огледа и у сталном опадању изласка бирача на гласање за Европски парламент које се догађа сваких пет година почевши од 1979. Само 45% бирача је изашло на ове изборе 2004.

Да ли су земље из средње и источне Европе које су приступиле ЕУ 2004. „преварене”?

- Не баш. Знале су да је ЕУ организација која се мења. Очекивања су им била изневерена.

Када су кренуле на пут приступања ЕУ, почетком 1990-их, ЕУ је била врло издашна организација која је помагала своје неразвијене регионе. Када су нове земље ушле у ЕУ 2004, виделе су да је ЕУ врло захтевна у погледу „акија”, али није више тако издашна као што су то очекивале.

- Скупи захтеви око спровођења „акија” су се појачали.

- Средства у буџету су остала мање-више иста, али се не деле више на 15 већ на 25 земаља.

- Новопридошле земље ће по клизној скали да почну да добијају средства из пољопривредног фонда, тако да ће да се изједначе са старим ЕУ(15) земљама тек 2013.

- Грађани новопридошлих земаља имају право на слободно и неограничено путовање и боравак по целој ЕУ. Али колико народа у просеку путује у иностранство? Можда 5%.

- Грађани новопридошлих земаља немају пуно право на рад у земљама „старе” ЕУ. Сезонски послови су дозвољени као и раније, ако постоји тражња за њима. Пуно радно право ће да стекну тек од 2011, јер се „старе” земље ЕУ (посебно Немачка и Аустрија) боје имиграције. 4

Испада да су земље централне и источне Европе очекивале од уласка у ЕУ једно, а на крају добиле нешто сасвим друго?

Тачно. Добиле су много мање него што су очекивале.

Који је први ефекат од уласка у ЕУ?

Први ефекат је повећање цене хране. То су добро осетиле земље које су приступиле ЕУ 2004. ЕУ стимулише пољопривредну производњу уз помоћ гарантованог откупа по релативно високим ценама. То је удар на доходак оних који имају фиксна примања.

Економски раст може да повећа благостање земље, али то зависи од расподеле дохотка и може да се види и осети тек на дужи рок.

Треба имати на уму да чланство у ЕУ није несумњива гаранција економске сигурности и напретка. У Немачкој је незапосленост највећа од 1930-их година. У Француској је исто 10% радно способних незапослено, без изгледа да се ова ситуација ускоро промени на боље. Проширење на исток неки сада виде као улазак у ЕУ земаља које су „носиоци културе туђе Европи”, јер су ове нове земље чланице собом донеле систем који је заснован на ултралибералној економској политици, ниским порезима, ниским зарадама и слабој заштити на раду. Други сматрају да је баш то, конкуренција уз помоћ нижих пореза и социјални дампинг, оно што је потребно да би се убризгао нови полет у привреду ЕУ.

У сваком случају, источно проширење ЕУ 2004. је створило одређену врсту алергије, поготово у Француској, према новим проширењима ЕУ. Дакле проширења ЕУ су могућа у будућности, али ће она много теже да се прихвате и спроведу.

Какви су изгледи за убирање повољних економских ефеката од приступања ЕУ на дуги рок?

Врло повољни, али не и загарантовани. Све земље које су приступиле ЕУ, посебно периферне, на дуги рок су повећале свој привредни раст. Али то је доиста дуги рок. До њега треба стићи. Погледајте Ирску. Од релативно заостале земље, она је данас најдинамичнија у ЕУ. И Грчка се развила, али не као Ирска.

Процене су да је земљама централне и источне Европе потребна бар једна генерација (око 30-ак година) да достигну просечни ниво дохотка по становнику старих 15 земаља ЕУ. 5

Шта ЕУ занима у СЦГ?

Политичка стабилност и саобраћај. Стварање ЕУ је почело 1952. првенствено због очувања мира, слободе и спречавања ратова.

СЦГ је изгубила део геополитичког значаја који је имала током протеклих 150 година, највише због тога што се свет променио. Али СЦГ је добила једну нову димензију геополитичког значаја. Све земље у окружењу СЦГ могу за одређено време да се нађу у чланству ЕУ. Када се то догоди, СЦГ може да постане „црна рупа” на мапи Европе. Због тога ЕУ занима да укључи у своје чланство и СЦГ. Неко ће рећи да је и Швајцарска „црна рупа” на мапи Европе. Али СЦГ није Швајцарска.

А наша економска снага? Тржиште?

Врло мало. Економска „тежина”, то јест тржиште СЦГ, за ЕУ је вероватно једнака „тежини” неког мало већег града у „старој” ЕУ.

Шта може СЦГ да понуди ЕУ?

Првенствено саобраћај и све повезано са том сфером. После долазе разне услуге.

Шта би СЦГ добила од уласка у ЕУ?

- Добила би осигурано огромно и богато тржиште за своје производе и услуге. Истовремено би морала да отвори и своје тржиште за робу и услуге из осталих земаља ЕУ. Дошло би до снижења цена одређене индустријске робе и повољних ефеката на потрошаче. Произвођачи би били натерани да повећају ефикасност пословања и производе оно што се тражи на тржишту ЕУ, иначе прети банкрот. То може да има повољне опште ефекте на СЦГ, али само на дужи рок.

- Цене хране би се повећале. То се догодило у земљама средње и источне Европе које су приступиле ЕУ 2004.

- Пристигли би вероватно и одређени мањи регионални и аграрни фондови од ЕУ, али само на дужи рок.

- СЦГ би била била натерана да битно побољша државну управу (укључујући и смањење корупције) и судство. Ово би могла да буде једна од најзначајнијих користи за СЦГ од приступања ЕУ. Уговори би морали да се извршавају. Суд би морао да решава спорове и да пресуђује.

- Дошло би до активне и ефикасне борбе против корупције.

- Добила би се одређена шанса да земља изађе из руку неодговорних, сумњивих, нездравих и опасних политичара.

Каква је будућност ЕУ?

У ближој будућности ЕУ може да буде ослабљена, док је њена будућност на дужи рок неизвесна.

До краја 2006. године 25 земаља треба да ратификује нови устав ЕУ. Десетак земаља ће да иде на општи референдум о уставу. Исход је неизвестан, што већ видимо у Француској, Холандији и Британији. У Британији је расположење народа против устава. Од земље која не ратификује устав може, али не мора да буде затражено да напусти ЕУ (и има статус као што га има Норвешка или Швајцарска – дакле ван ЕУ). Какав год да је исход референдума, будућност ЕУ је у слојевитости. Питање је када и у који слој ЕУ ће да уђу земље које сада преговарају о уласку? Иронија је у томе што се земља која се највише залаже за проширење ЕУ (Британија) налази на могућем изласку из ЕУ. 6

Да ли онда вреди улазити у организацију која се распада?

ЕУ је постала и остала слојевита организација током 1990-их. Нека врста слојевите или „скраћене” ЕУ ће сигурно да опстане. Касно је, али не и прекасно да се успоставе чвршћи и дубљи односи са ЕУ.

Да ли се у ствари СЦГ уопште нешто пита у вези са својим приступањем ЕУ?

Формално-правно да. Реално, врло мало. Ако политичари у ЕУ одлуче да приме СЦГ у своје чланство, то може да се спроведе по врло кратком поступку. Погледајте пример Словачке.

Или други пример који се тиче СЦГ. Савет Европе (Стразбур) је међудржавна организација искључиво демократских земаља и залаже се, између осталог, али првенствено, за демократију, за права грађана, слободу штампе, медија, збора и договора, владавину права... И овде постоје правила за приступање. Земља која крши права за која се залаже Савет Европе не може да буде примљена у његово чланство. То је јасно. Све земље чланице ЕУ су и чланице Савета Европе. И шта се догађа? Како се правила примењују у пракси? СЦГ је позвана и примљена у пуноправно чланство Савета Европе у марту 2003. Да се подсетимо: то је време ванредног стања и пуног замаха акције „Сабља”, када су демократска права била укинута у СЦГ. Савет Европе није чекао уобичајених и очекиваних „академских 15 минута” да прође „Сабља” и да се врате суспендована демократска права у СЦГ, па тек потом прими земљу у своје чланство.

Да ли је за богатство и привредни напредак земље неопходно чланство у ЕУ?

Не, али не мора да буде на одмет. Швајцарска и Норвешка имају највећи доходак по становнику у Европи и међу првима су на свету, а нису чланице ЕУ. Имају посебан уговор о слободној трговини индустријским производима и то им је довољно.

Због чега је важно да СЦГ приступи ЕУ?

Због учешћа у животу породице стабилних и уређених европских држава.

Који је став Мирослава Јовановића у вези са приступањем СЦГ ЕУ?

Тај став је одавно изнет у чланку под насловом „Подлога за брже размишљање” и објављен је у Економској политици 14. марта 1988. Чланак је био исход мојих јавних предавања и наступа годину дана раније. Залагао сам се за подношење молбе за отпочињање преговора о приступању тадашње СФР Југославије ЕУ. Тада је ЕУ била заједничко тржиште и била је издашна у давању фондова неразвијеним подручјима у земљама чланицама. Претпостављам, да смо тада преговарали и ушли у ЕУ, а то је било могуће (сетимо се понуде Ђанија де Микелиса и других), све би било лакше, брже, јефтиније, и тада би се сигурно избегао рат и тегобе које су следиле. У доба када сам се јавно залагао за приступање ЕУ, не заборавимо да је то било раздобље једнопартијског система, по том мом споменутом чланаку, али и по осталима који су следили у дневној и стручној штампи, одмах је осуто „и дрвље и камење” са многих страна.

Сада је ЕУ јединствено тржиште и укључује монетарну унију, а СЦГ је осиромашила и заостала. Приступање ЕУ је јако отежано јер су стандарди битно пооштрени у односу на 1988, а ЕУ има много мање средстава на располагању за помоћ неразвијеним регионима у односу на њихове потребе.

Треба стремити општим циљевима ЕУ, али у исто време СЦГ мора да направи и прикаже јавности јасну анализу, поштену, подробну и свима разумљиву:

- Шта се добија уласком у ЕУ у кратком, средњем и дугом року?

- Колико то стаје и чега морамо да се ускратимо у кратком, средњем и дугом року?

- Каква су искуства земаља које су ушле у ЕУ 2004? Шта ту може да се научи? Да ли су ове земље срећне? Колико?

 

У све то мора да се укључи и предвиђање о облику, структури, функционисању и димензијама ЕУ у будућности. Ратификовање или не Устава ЕУ уноси велику неизвесност у вези са будућношћу ЕУ. Треба видети како ће ЕУ да изгледа у будућности. Да ли за СЦГ тако нешто изгледа привлачно и потребно? Да ли ће неке земље да напусте ЕУ и због чега?

 

Све то треба укључити у јавно разматрање и одлучивање. Али на народу је да, на крају, слободно одлучи. Festina lente!7

 

 

НАПОМЕНЕ

 

1 The Economist, ,Outgrowing the Union’ A survey of EU, 25. септембар 2004, стр. 9 (средњи стубац).

2 The European Voice, 28. мај 2003, стр. 14.

3 The Economist, ,Outgrowing the Union’ A survey of EU, 25. септембар 2004, стр. 15 (десни стубац).

4 Sini, X. (2004). ,EU enlargement, migration and the new constitution’, CESifo Working Paper No. 1367, страна 17.

5 Fisher, S., R. Sahau and C. Végh (1998). ,How far is eastern Europe from Brussels?’, IMF Working Paper, WP/98/53, стр. 28.

Economic Commission for Europe (2002). Economic Survey og Europe 2002 No 1. New York: United Nations, стр. 183.

6 M- Wolf, ,The irresistible pull of a free and prosperous Europe’, Financial Times, 2 February 2005.

7 „Похитај полако”.

 

(Јун 2005)

 

 

Коментари >>
 
Nacija

Светлосна упоришта Драгоша Калајића

Број 18-20

Број 15-17

Број 11-14

Архива 2005-2006


Нација Online :ПочетнаАрхива 2005-2006РубрикеДосијеЕУ за почетнике Разлози "за" и "против"