![]() | ![]() | ![]() |
Архива 2005-2006 > Досије |
АКТУЕЛНА ЕКОНОМСКО-ФИНАНСИЈСКА СИТУАЦИЈА САД, РЕАЛНИ ПОКАЗАТЕЉИ (3) Узрок панике не помињати Ако Конгрес не повећа плафон одобреног националног дуга – упозорио је министар финансија САД Џон Сноу 29. децембра 2005. године – влада неће више моћи легално да се задужује после средине фебруара 2006. Примењујући чак и најстрожије економске мере, неће бити могуће да се настави финансирање текућих америчких операција. Влада САД обуставила би плаћања половином марта 2006... Сенат САД је тесно (52 према 48 одсто гласова) прихватио, 16. марта 2006, подизање плафона задуживања владе на 8.965 милијарди долара (8.965 милиона милиона) да би се избегао слом. Али, слажу се и амерички стручњаци, то није решење него одлагање суочавања
Пише: Марк Шнајдер
Редовно се чују финансијски стручњаци како шибају САД због њихових „близаначких дефицита” – буџетског дефицита (мањак фискалних прихода који ствара владино задуживање) и трговинског дефицита (разлика између увоза и извоза, што ствара дуг земље). Ипак, ради се о два врло различита податка: буџетски дефицит се јавио тек 2001. године (до тада су државне финансије објављиване годишње и биле уравнотежене), док је, насупрот томе, трговински дефицит настао још 1971. године и представља неупоредиво већи износ који се сваке године увећава претварајући се у чудовишни дуг (без премца у свету). Експлозија тог државног дефицита могла би да уведе земљу у банкротство, јер ако влада престане да плаћа дугове, као што је на то указао министар финансија Џон Сноу пре три месеца, било би тешкоћа са добијањем даљих зајмова да би се покрио дуг (да и не говоримо о зајмовима намењеним потрошњи).
ШИБИЦА У СТРАНИМ РУКАМА
Државни дуг САД био је, пре двадесет година, највећим делом у рукама америчких домаћих поверилаца (посебно банака), али је то стање почело да се мења деведесетих година све док се ствар није преокренула, пошто је битни дуг владе САД сада у рукама страних поверилаца (банака или влада). На пример, америчке банке су 1982. године држале више од 18 одсто државног дуга своје владе, али су се потом отарасиле тог дуга и 2004. држе не више од 1,7 одсто. Но, државни дуг је само један и то не најважнији елеменат у „близаначком дефициту”. Ако је земља богата и има вишкове, један подбачај федералне владе не би био тежак. Али, ако је земља глобално презадужена, хипотетичко оздрављење државних финансија (фискалним путем или смањењем трошкова) било би мала утеха, недовољна да се земља спасе банкротства. Трговински дефицит САД износио је 617,6 милијарди (617.600 милиона) долара само за 2004. годину. Сетимо се само да је бацано дрвље и камење на председника Венецуеле Хуга Чавеза зато што се усудио да изјави, крајем новембра 2005. године, да ће САД имати фискални дефицит у 2005. години од 400.000 милиона долара и трговински дефицит „близу” 600.000 милиона. На крају је комерцијални дефицит у 2005. години износио 725,8 милијарди (725.800 милиона) долара. Убрзавање овог дефицита се наставља, па је дефицит за децембар 2005. године износио 65,1 милијарду (65.100 милиона) долара, али је већ у јануару 2006. године постигнут нови негативни рекорд са 68,5 милијарди (68.500 милиона) долара (задња објављена бројка). Најзад, да би се изборило са текућим дефицитом САД, требало би да се сваког радног дана врате 2,5 милијарде (2.500 милиона) долара, односно 80 одсто вишка текућег светског платног биланса. Јасно је да САД настављају да купују велики део светске производње само зато што им се нуди 80 одсто трговачког вишка остатка света (без наде на враћање). Та привидна „великодушност” (позајмљујеш новац свом купцу да би он купио твој производ) не може да траје, нарочито док САД, чији је војни буџет већи од укупног војног буџета свих осталих земаља света, истрајно нападају тај остатак света (оружјем за масовно уништавање).
ВРТОГЛАВО ПРЕМЕРАВАЊЕ ПОНОРА
Министар финансија САД Џон Сноу упозорио је, 29. децембра 2005, да ако Конгрес не повећа плафон одобреног националног дуга, влада неће више моћи легално да се задужује после средине фебруара 2006. године и да примењујући чак и најстроже економске мере неће бити могуће да се настави финансирање текућих операција. Влада САД обуставила би плаћања половином марта 2006. године. Максимални плафон задуживања који је одредио Конгрес влади САД био је 8.184 билиона (у француском смислу) или трилиона (у америчком смислу) долара, односно 8.184 милиона милиона долара. Том приликом је министар Џон Сноу објаснио да би влада САД могла да изгуби способност да се даље задужује на светском тржишту капитала. Наиме, за земљу која мора свакога дана да се задужи за 2,5 милијарди (2.500 милиона) долара на спољном тржишту, у недостатку унутрашње штедње, најава могућности престанка плаћања од стране федералне владе у марту 2006. била је крајње озбиљна ствар... Сенат Сједињених Држава је тесно (52 према 48 гласова) прихватио, 16. марта 2006, подизање плафона задуживања владе на 8965 милијарди (8965 милиона милиона) долара да би се избегао брзи престанак плаћања. Треба сачекати да се види како ће на ту одлуку реаговати финансијска тржишта која је ова одлука требало да смири и да ли ће позајмице, које тражи влада пред банкротством, бити одобрене (или да ли ће нове државне обвезнице наћи купце). <
* Аутор је реномирани холандски економиста. Наслов изворника: „Situation actuelle des EUA”
(Јун 2006)
(2) Имплозија монетарног мехура
|