ПО­ТРЕ­СНО СВЕ­ДО­ЧЕ­ЊЕ ЗА­ГРЕ­БАЧ­КОГ ПРО­ФЕ­СО­РА И ЕКС­ПЕР­ТА УН СВЕ­ТО­ЗА­РА ЛИ­ВА­ДЕ О СПРО­ВО­ЂЕ­ЊУ ХР­ВАТ­СКОГ ДР­ЖАВ­НОГ ПРО­ГРА­МА У СРП­СКОЈ КРА­ЈИ­НИ КО­ЈЕ ТРА­ЈЕ (1)

Хлад­на ни­шти­тељ­ска ра­чу­ни­ца

У до­пи­су ди­пло­мат­ским пред­став­ни­ци­ма у За­гре­бу и вла­да­ма свих чла­ни­ца ЕУ, углед­ни на­уч­ник упо­зо­ра­ва на раз­ме­ре, тра­ја­ње и мрач­ну си­сте­ма­тич­ност ан­ти­срп­ских зло­чи­на чак и деценију на­кон пре­стан­ка ра­та. Реч је о „нај­ве­ћем ет­нич­ком чи­шће­њу ко­је икад игдје из­вр­ше­но”. Ни­су на­пад­ну­ти са­мо љу­ди, њи­хо­ви жи­во­ти и имо­ви­на, не­го и то­по­но­ма­сти­ка, оно­ма­сти­ка, кул­ту­ра и фал­си­фи­ко­ва­на је исто­ри­ја у до­сад не­за­бе­ле­же­ном оби­му

Пи­ше: проф. др Све­то­зар Ли­ва­да

Ва­ша Ек­се­лен­ци­јо,

Пи­шем Вам овај ед­ме­мо­ар-до­сје и сва­кој чла­ни­ци ЕУ из спо­знај­не ну­жде. Да то не учи­ним, из­дао бих Исти­ну и све ци­ви­ли­за­циј­ске ври­јед­но­сти, као свје­док вре­ме­на. Же­лим да свје­до­чим о на­мјер­ном, не­ка­жње­ном по­ви­је­сном зло­чи­ну.

По обра­зо­ва­њу сам фи­ло­зоф и хи­сто­ри­чар, а по прак­си ру­рал­ни со­ци­о­лог ем­пи­ри­чар, пра­тио сам зло­чин уз in status nascendi, као ху­ма­ни­та­рац екс­перт у УН. Сма­трам се оспо­со­бље­ним крун­ским свје­до­ком.

Хр­ват­ски ин­те­грал­ни на­ци­о­на­ли­стич­ки по­крет ХДЗ-а ре­а­ги­рао је ре­бел­ски на ру­рал­ни по­крет Ср­ба ко­лек­тив­ном крив­њом Ср­ба и не­ка­жње­ном од­ма­здом. (...) Ха­шки суд овај по­сту­пак у ту­жби оцје­њу­је с пра­вом као „удру­жи­ва­ње у зло­чи­нач­ки пот­хват”.

ТАК­СА­ТИВ­НО О НЕ­КА­ЖЊЕ­НОМ ЗЛО­ЧИ­НУ

• Ет­нич­ки је очи­шће­но пре­ко по­ла ми­ли­о­на Ср­ба та­ко ра­ди­кал­но да су оста­ли без ели­те и би­о­ло­шке ре­про­дук­ци­је, те без свих ин­сти­ту­ци­ја, осим ре­ду­ци­ра­не Пра­во­слав­не цр­кве (при­лог: књи­га Ет­нич­ко чи­шће­ње зло­чин сто­ље­ћа).

• Не­ко­ли­ко ти­су­ћа ци­ви­ла је уби­је­но не­ка­жње­но (при­лог: Спи­сак уби­је­них у Си­ску и Спи­сак не­ста­лих 3.500 Ср­ба).

• Из гра­до­ва, гдје ни­је би­ло ра­та, отје­ра­но је пре­ко 124.000 Ср­ба и оте­то 25.000 стам­бе­них је­ди­ни­ца. Не­ка­жње­но. (При­лог: ста­ти­стич­ки по­ка­за­те­љи.)

• У гра­до­ви­ма је ми­ни­ра­но 10.000 обје­ка­та Ср­ба, а по­не­гдје са цје­лим по­ро­ди­ца­ма у њи­ма. Не­ка­жње­но. Са­мо у Спли­ту је де­ло­жи­ра­но 10.000 ста­нов­ни­ка.

• Уни­ште­но је пре­ко 3.000 мо­ну­ме­на­та и оби­љеж­ја на те­му ан­ти­фа­ши­зма, ме­ђу ко­ји­ма и нај­ве­ћа дје­ла умјет­ни­ка чи­је су ма­ке­те у со­вјет­ским му­зе­ји­ма.

• Уни­ште­ни су сви за­вич­ајни му­зе­ји Ср­ба, укљу­чу­ју­ћи и за­ви­чај­ни Му­зеј Ни­ко­ле Те­сле, ЗАВ­НОХ-а и Му­зеј пра­во­сла­вља у За­гре­бу.

• Спа­ље­но је или на дру­ги на­чин уни­ште­но сто­ти­не ти­су­ћа књи­га и цје­ле би­бли­о­те­ке срп­ске про­ви­ни­јен­ци­је и дру­гих ауто­ра, Му­сли­ма­на, Жи­до­ва, ан­ти­фа­ши­ста (ви­дје­ти при­лог те­мат­ског бро­ја ча­со­пи­са Про­свје­та „Кул­ту­ро­цид – књи­го­цид”), и све је то учи­ње­но по упу­ти­ма Ми­ни­стар­ства про­свје­те Хр­ват­ске (ви­дје­ти ре­ак­ци­ју 42 јав­на рад­ни­ка и шут­њу над­ле­жних ин­сти­ту­ци­ја, што зна­чи да др­жа­ва сто­ји иза зло­чи­на).

• Преименовано је и пре­кр­ште­но де­се­ти­не ти­су­ћа Ср­ба у Хр­ва­те, по­себ­но школ­ске дје­це. Не­ка­жње­но.

• У све­му то­ме зду­шно је уче­ство­ва­ла Ка­то­лич­ка цр­ква у Хр­ват­ској, из чи­јих дво­ри­шта про­ви­ру­је нео­фа­ши­зам–уста­штво и ап­сурд­но пе­не­три­ра­ње у по­ли­тич­ки жи­вот ла­ич­ке др­жа­ве.

• До­ка­за­не убо­ји­це пра­во­су­ђе фе­ти­ши­зи­ра, а дру­штво ча­сти свим по­ча­сти­ма и фи­нан­сиј­ским си­не­ку­ра­ма. Исто­вре­ме­но, крун­ски свје­до­ци би­ва­ју уби­ја­ни и про­го­ње­ни. Не­ка­жње­но.

• Оза­ко­ње­на је „пљач­ка сто­ље­ћа” пре­твор­бом дру­штве­ног вла­сни­штва у при­ват­но. Не­ка­жње­но.

• Бли­зу по­ла ми­ли­о­на ак­тив­них кон­ти­ге­на­та због про­це­са де­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је и пре­твор­бе из­ван је про­це­са ра­да.

• Све то има за по­сље­ди­цу га­ло­пи­ра­ју­ће си­ро­ма­ше­ње и би­о­ло­шко сла­бље­ње срп­ског де­мо­граф­ског ста­бла. На при­мјер, оте­тих 40 ми­ро­ви­на по­го­ди­ло је ге­не­ра­ци­је уми­ро­вље­ни­ка да прак­тич­но уми­ру 3,5 го­ди­на ра­ни­је у истим ге­не­ра­ци­ја­ма, а они чи­не ско­ро че­твр­ти­ну ста­нов­ни­ка.

ФЕ­НО­МЕ­НО­ЛО­ГИ­ЈА ЗЛА

Као илу­стра­ци­ју за бес­при­мјер­но ет­нич­ко чи­шће­ње, ис­ти­чем: да ни­је би­ло ме­ха­нич­ког за­ди­ра­ња у срп­ски кор­пус за ври­је­ме НДХ 1941-1945. и у гра­ђан­ском ра­ту 1990-1995, Ср­ба би да­нас у Хр­ват­ској, пре­ма ег­закт­ној ра­чу­ни­ци, би­ло бар 1,5 ми­ли­о­на. А при­сут­но их је, прак­тич­но, све­га 180.000, што зна­чи ма­ње не­го што је по­пи­са­но и 2001. го­ди­не, јер су оста­ле кр­ње по­ро­ди­це у по­од­ма­клој до­би и не­ма би­о­ло­шке ре­про­дук­ци­је.

Стра­те­ги­ја Туђ­ма­на би­ла је до­го­во­ре­на са хер­це­го­вач­ким фра­три­ма са Ши­ро­ког Бри­је­га да се лу­стри­ра­ју Ср­би, а не ко­му­ни­сти. Туђ­ман је по­ла­зио од тврд­ње да је ге­но­цид ко­ри­стан чин за по­пра­вља­ње по­ви­је­сти (ви­дје­ти ци­тат у до­ста­вље­ном при­ло­гу), да су Ср­би ре­ме­ти­лач­ки фак­тор, да у ства­ра­њу др­жа­ве не мо­же са стра­не Хр­ва­та би­ти зло­чи­на. Ра­си­стич­ком из­ја­вом да је „сре­тан да му же­на ни­је Срп­ки­ња или Жи­дов­ка” и ге­бел­сов­ском про­па­ган­дом по­кре­нуо је кла­сич­ни ет­но-бан­ди­ти­зам са оби­љем фал­си­фи­ка­та, по­пут оних да су Ср­би би­о­ло­шки де­фект­ни, да су мје­шо­ви­ти бра­ко­ви де­фи­ци­јент­ни, да Ср­би има­ју хро­мо­зом ма­ње, у шта је укљу­че­но око 60 стиг­ма­ти­зу­ју­ћих пој­мо­ва из по­ви­је­сног про­го­на Жи­до­ва. Та­ко је на­стао по­крет „кр­ви и тла” и сви су ет­ни­ци­те­ти ре­ду­ци­ра­ни на ми­ни­мум, а срп­ски кор­пус је би­о­ло­шки ма­са­кри­ран. Да­кле, спро­ве­де­но је нај­ве­ће ет­нич­ко чи­шће­ње ко­је икад игдје из­вр­ше­но, јер је на­пад­ну­та то­по­но­ма­сти­ка, оно­ма­сти­ка, кул­ту­ра и из­вр­ше­на фал­си­фи­ка­ци­ја хи­сто­ри­је.

Сво­јом иде­о­ло­ги­јом „из­ми­ре­ња уста­ша и пар­ти­за­на” Туђ­ман је хтио за­жи­вје­ти те­зе Мак­са Лу­бу­ри­ћа, јед­ног од нај­ве­ћих ко­ља­ча НДХ и осни­ва­ча кон­цен­тра­ци­о­ног ло­го­ра у Ја­се­нов­цу. Хтио је про­ши­ри­ти Хр­ват­ску у гра­ни­це не­ка­да­шње „Ба­но­ви­не” и ство­ри­ти па­ра­др­жа­ву „Хер­цег Бо­сну”. Ср­би су од не­кад кон­сти­ту­тив­ног на­ро­да по­ста­ли ма­њи­на, што је прак­тич­но зна­чи­ло да су ма­ње љу­ди, па су не­ка­жње­но пљач­ка­ни, уби­ја­ни и про­го­ње­ни.

КА­ТА­СТРО­ФАЛ­НА ДЕ­СТРУК­ЦИ­ЈА

У ру­рал­ним зо­на­ма њи­хо­ва над­град­ња, ку­ће, ста­но­ви, при­вред­ни објек­ти, ин­сти­ту­ци­је и ин­фра­струк­ту­ра до те­ме­ља су уни­ште­ни или за­по­сјед­ну­ти од жр­та­ва исте ма­три­це ра­та, до­се­ље­них Хр­ва­та из Бо­сне. Та­ко је уни­ште­но пре­ко 24.000 стам­бе­них обје­ка­та и пре­ко 13.000 при­вред­них (ви­дје­ти та­бе­лу ем­пи­риј­ске про­вје­ре). Тај про­цес уни­ште­ња још уви­јек тра­је при­род­ним де­струк­ци­ја­ма или на­мјер­ним ра­за­ра­њем. Уни­штен је цје­ло­куп­ни сточ­ни фонд Ср­ба, сав ин­вен­тар ра­да, сви енер­ген­ти и све ин­сти­ту­ци­је да се не мо­гу и не­ма­ју гдје вра­ти­ти. Све је то те­кло не­ка­жње­но. Ра­ди из­мје­не ет­нич­ког са­ста­ва жр­тве исте ма­три­це ра­та се су­ко­бља­ва­ју ло­ги­ком „за­ва­ди па вла­дај”. Ср­би би­ва­ју ли­ше­ни по­сје­да про­тив сво­је во­ље и нај­че­шће без ика­квог зна­ња о то­ме. Сва је ле­ги­сла­ти­ва, чак и кад је нор­мал­на, под­ло­жна при­мје­ни узур­па­тив­ног пра­ва, ис­кљу­чи­во ка­да је о Ср­би­ма ри­јеч. Та­ко, ве­ћи­на зло­чи­на је фак­тич­ки оза­ко­ње­на. У 1.107 на­се­ља гдје су Ср­би би­ли ве­ћи­на, на­се­ља су или не­ста­ла и по­ста­ла се­ла ко­ја то ни­су, или су бо­љи објек­ти за­по­сјед­ну­ти.

Тра­гич­но је да је де­струк­ци­ја ка­та­стро­фал­но ра­за­ра­ју­ћа. На при­мјер, по­сје­че­на су сва пле­ме­ни­та ста­бла ора­ха, ли­пе, тре­шње, ду­да, ја­се­на, ја­во­ра, а не­ри­јет­ко и хра­ста, и то би­ло за огри­јев, би­ло као гра­ђа, или са­мо ра­ди уни­ште­ња. Сје­ку се узур­па­тив­но при­ват­ни га­је­ви до раз­мје­ра еко­ло­шке ка­та­стро­фе. Не­ка­жње­но. Ко­њи­ма су сје­кли те­ти­ве, уби­ја­ли сит­но­зу­бу сто­ку, око три го­ди­не ни­је би­ло ни врап­ца у срп­ским кра­је­ви­ма. Воћ­ња­ци и ви­но­гра­ди су уни­шта­ва­ни, пре­о­ра­не су ме­ђе, а на мно­гим про­сто­ри­ма из­вр­ше­на је ра­ам­бу­ла­ци­ја ка­та­стра. Не­ка­жње­но. Све је то чи­ње­но у функ­ци­ји спре­ча­ва­ња по­врат­ка Ср­ба, да им се оду­зме за­ви­чај, др­жа­вљан­ство и раз­би­ју по­ро­ди­це. Вр­ше­не су ужа­са­ва­ју­ће при­јет­ње, јав­ни ма­са­кри, уцје­не, не­по­треб­не ад­ми­ни­стра­тив­не пре­пре­ке у прав­цу оте­жа­ва­ња по­врат­ка. Не­ки су уби­ја­ни, не­ка­жње­но, не­ки ка­жња­ва­ни за убра­ну сво­ју соп­стве­ну воћ­ку, за гу­тљај во­де из свог бу­на­ра, а не­ки су умр­ли ис­пред сво­је соп­стве­не ку­ће у ша­то­ри­ма UNHCR-а. Не­ки су не­пра­вич­но осу­ђе­ни, у прав­но ин­ва­лид­ним по­ступ­ци­ма, а око 4.000 је на Ин­тер­по­ло­вим по­тјер­ни­ца­ма, под оп­ту­жбом да су рат­ни зло­чин­ци. Са­мо у јед­ном се­лу у Ли­ци 50 се­ља­ка је на по­тјер­ни­ци. Ма­сов­но се су­ди­ло у од­сут­но­сти, срп­ска се свје­до­че­ња не ува­жа­ва­ју, или се свје­до­ци кла­сич­ном из­ну­дом за­стра­шу­ју. Тренд „спр­же­не зе­мље” на­ста­вља се у не­ким ре­ги­ја­ма (Ми­ље­вач­ки пла­то, Ме­дач­ки xеп, Ки­ста­ње, око­ли­ца Кни­на, Ла­пац...). За­стра­шу­ју­ће су опо­ме­не и по­ру­ке. У за­пад­ној Сла­во­ни­ји не­ка су се­о­ска на­се­ља за­о­ра­на и за­си­јан храст лу­жњак. Син­таг­ме „мр­тав Ср­бин је нај­бо­љи Ср­бин”, или да „Ср­би ни­су по­ли­тич­ко не­го еко­ло­шко пи­та­ње”, уз стал­но ра­за­ра­ње њи­хо­вих цр­ка­ва, гро­ба­ља и до­мо­ва, ужа­са­ва­ју­ће су по­ру­ке. Не­ка­жње­не.

Хр­ват­ска оне­мо­гу­ћа­ва про­бле­ма­ти­за­ци­ју гра­ђан­ског ра­та. То се нај­бо­ље огле­да у фе­ти­ши­за­ци­ји „Де­кла­ра­ци­је о До­мо­вин­ском ра­ту” у ко­јој до­ка­зу­ју да ни­су из­вр­ши­ли агре­си­ју на Бо­сну.

О свим овим чи­ње­ни­ца­ма по­сто­је број­ни до­ку­мен­ти, упо­зна­те су све ин­сти­ту­ци­је, укљу­чу­ју­ћи и пред­сјед­ни­ка Ре­пу­бли­ке, али уза­луд. Ме­ђу­тим, др­жа­ва се не мо­же кон­сти­ту­и­ра­ти на по­вје­сно не­ка­жње­ном зло­чи­ну. Тра­гич­но је што је др­жа­ва фе­ти­ши­зи­ра­на, зло­чин­ци про­мо­ви­ра­ни и сла­вље­ни, те оза­ко­ње­но за­шти­ће­ни, уна­точ при­зна­ња над­ле­жно­сти ме­ђу­на­род­них кон­вен­ци­ја, као над­за­ко­на, по­себ­но Ме­ђу­на­род­ног су­да за рат­не зло­чи­не. Пси­хо­ло­ги­јом да је про­тив Хр­ват­ске оп­шта за­вје­ра Сви­је­та, сви зло­чи­ни оста­ју не­ка­жње­ни. То је ис­под свих до­са­да­шњих мо­рал­них ври­јед­но­сти.

Пре­ма то­ме, у Ва­шој ар­би­тра­жи у „слу­ча­ју Хр­ват­ске”, же­лио бих да има­те ове из­не­се­не чи­ње­ни­це и крун­ског свје­до­ка про­це­са у то­ку.

С пу­ним по­што­ва­њем и ува­жа­ва­њем, те го­ле­мим на­да­њем да Исти­на са­ма се­би бу­де су­дац, ста­вљам Вам ово до­ку­мен­ти­ра­но свје­до­чан­ство на дис­по­зи­ци­ју. <

(Аутор је професор Свеучилишта у Загребу. Текст је пре­у­зет из књи­ге „Ре­пу­бли­ка Срп­ска Кра­ји­на – Де­сет го­ди­на по­сли­је”, збор­ни­ка ра­до­ва са исто­и­ме­ног на­уч­ног ску­па одр­жа­ног у Бе­о­гра­ду 4. и 5. ав­гу­ста 2005)

(2) Живјети као човјек, умријети као пас

(3) Варљиво историјско затишје

(4) Координате периферних народа