![]() | ![]() | ![]() |
Архива 2005-2006 > Интервју - Иза кулиса |
ДР МИШЕЛ ЧОСУДОВСКИ, ПРОФЕСОР ЕКОНОМИЈЕ НА УНИВЕРЗИТЕТУ У ОТАВИ, КАНАДА, ОШТРО КРИТИКУЈЕ „СВЕТСКЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ” Стварно лице ММФ-а
„Разарајући здраве и самосвојне националне капитализме, међународни ,финансијски алхемичари’ (у систему институција створених у Бретон Вудсу) смерају да изведу трансформацију државâ у пуке територије, у простор без етноса и етоса, где се онда влада по колонијалном систему из једног јединог планетарног центра. Ка таквом ,Unus Mundus’, слуђеном и покореном стаду, гурају нас глобалистички центри моћи и њихови техноменаџерски сервиси којима су премрежили планету”
Пише: Џеред Израел (Emperors-clothers)
Дуго већ међу критичарима постојећег светског финансијског система ужива велики углед и слови као веома храбар стручњак, без длаке на језику. Оно што говори није курентно тамо где он сам живи и ради, може му донети само проблеме, али у томе није пронашао убедљив разлог да заћути. Напротив. Сматрали смо корисним, управо у контексту актуелних збивања у односима између Србије и ММФ-а, да још једном предочимо ставове др Мишела Чосудовског, професора економије на Универзитету у Отави, Канада, ставове сасвим друкчије од униформисаног хора овдашњих етаблираних економиста. „Када мисија ММФ-а дође у неку земљу и захтева укидање одабраних друштвених и економских институција као предуслов за додељивање зајмова, то је веома слично физичком разарању какво проузрокује НАТО бомбардовање”, каже на почетку разговора вођеног за Emperors-clothers проф. др Мишел Чосудовски. „ММФ ,програмира’ и нареди да се затворе болнице, школе и фабрике, или да се радикално скреше њихов број, њихов буџет, њихова способност да егзистирају и испуњавају своју функцију. То је, дабоме, много ефикасније него бомбардовање тих истих школа, болница и фабрика – како је урађено у Југославији – али резултат је у сваком случају исти: уништење земље. ММФ је написао нешто што се зове ,Мултилатерални договор о инвестицијама’ (MAI) – најобухватнији уговор о инвестицијама. Потписивање тог пакета уговора води земље потписнице у сасвим извесну и брзу привредну пропаст. У ствари, рат је једноставно подврста MAI која се примењује кад ништа друго више не преостаје. Влада још једна забуна: неки мисле да ММФ и Светска банка играју опречне улоге, што је нетачно. Такође, постоји тенденција да се ове институције посматрају одвојено, док су у ствари оне само два оруђа западне финансијске и политичке елите за претварање озбиљних држава у пуке територије и утемељених историјских народа у пуко становништво, безлично и безимено.” • Тврдите, дакле, да Светска банка успешно заварава људе? Постоји веровање да Светска банка има хуман приступ ситуацији, да покушава да реши проблем сиромаштва, док га ММФ ствара. Чак се мисли да између две институције постоји сукоб. То је обична глупост. Светска банка и ММФ суштински раде на потпуно истом послу, само су им зоне одговорности у „трећем свету” различите. На одређени начин, то представља још већу опасност управо зато што наводни мандат за помоћ сиромашнима разоружава противнике. Чињенице су једноставне: иза обе институције стоји Вол Стрит. Њима руководе хладни банкари и шпекуланти, а не социолози и „филантропи”.
БИЗНИС ПЛАН НАТО-а
Још важније и опасније: многи не виде везу ове две институције и НАТО-а. Веома мали број организација које критикују међународни финансијски систем успостављен у Бретон Вудсу се противио нападу на Србију и Југославију 1999. Тај напад није споменут ни у Сијетлу, ни у Вашингтону. Води се кампања против слободне трговине и ММФ-а, за укидање иностраних дугова земаља „трећег света”, али не против рата. Међутим, рат и слободна трговина иду руку под руку. То је био случај са Британцима у XIX веку, када су натерали Кинезе да „слободно” купују опијум, а иста логика важи и сада. Између ММФ-а и НАТО-а постоји чак и координација. Видели сте је, више него јасно, на Косову. ММФ и Светска банка су направили, много пре самог бомбардовања 1999, план за „послератну економију Косова” (која је подразумевала слободно тржиште). Дакле, сарађују. Ако нека земља одбије интервенцију ММФ-а, на сцену ступа НАТО, или разноразне тајне службе, и онда „створе услове” у којима програм ММФ-а може да се наметне. •Значи ли то, пак, да је мудрије диктат прихватити одмах и скратити своје патње? Државе које прихвате ММФ, на пример Бугарска и Румунија, неће бити бомбардоване, али су уместо тога уништене потезом пером. У Бугарској је ММФ применио драстичне реформе, такозвану „ММФ медицину”, која је уништила социјалну структуру: пензије су готово укинуте, фабрике затворене, јефтини готови производи се продају будзашто, бесплатна медицинска нега и субвенционисан јавни превоз се укидају, итд. И не дешава се то само на Балкану, у зони војних операција НАТО-а на размеђу другог и трећег миленијума. Исто се догађа и у Средњој Азији, на Кавказу и другде. Упоредо са успостављањем „реформи” и „програма приватизације” ММФ-а и Светске банке, свуда видимо НАТО и операције ЦИА-е. Господари рата и финансијски управитељи тесно сарађују једни са другима на глобалној сцени. Тренутно се многе земље „омекшавају” за продор ММФ-ових финансијских пипака путем локалних ратова, које отворено или тајно финансира западна елита. ОВК је само један пример побуњеничког покрета који је пројектован, финансиран и управљан споља. Такве сукобе видите свуда где се налазе стратешки нафтоводи, а све то је врло често повезано и са трговином дрогом. То, опет, има тајне везе са ЦИА-ом, јавно се тиче НАТО и службене америчке спољне политике, и коначно води до ММФ-а, Светске банке, регионалних банака и приватних инвеститора. Све су то карике у истом ланцу.
ПРЕДУМИШЉАЈИ И АЛАТИ
•Постоји ли категоризација тих карика у ланцу, односно класификовани инструментаријум? Наравно, ове међународне институције можемо да сврстамо у категорије. Прво имате Уједињене нације и мировне трупе; оне играју своју улогу, и истовремено сарађују са НАТО-ом. Онда имате ММФ и Светску банку, као и регионалне институције попут Банке за развој Азије (ADB), итд. У Европи је то Европска банка за обнову и развој. То су главне алатке. •А употреба? Некада рат ствара предуслове, а онда економске институције покупе кајмак. Некада, пак, сам ММФ ради на дестабилизацији, као што је био случај у Индонезији. Тада су из ММФ-а захтевали укидање финансијске подршке централне владе одређеним федералним јединицама. То на земљу као што је Индонезија, која има две хиљаде острва са локалном самоуправом, делује разарајуће. Ради се о географији, побогу. Острва тако остају препуштена сама себи, везивно ткиво државе слаби, губи се осећај заједнице. Видите ли, дакле, шта се тиме постиже? •Другим речима, инсистирали су на укидању субвенција локалним властима да би уништили унутрашње кохезионе силе? Управо тако. На пример, дотације за образовање, здравство, дечју заштиту и томе слично. Нешто слично су радили и у Бразилу. Таквим деловањем се дестабилизује држава, јер да би држава постојала мора да постоји фискално јединство, један систем новчаних трансакција. У једној федерацији као што је Индонезија, у супротном, свако острво постаје самосталан ентитет. У том случају независност постаје могућ избор за одређене етничке групе. Наравно да су планери више него свесни свега тога, пошто се исти сценарио понавља више пута. У Југославији, Бразилу, бившем СССР-у (где су под Јељцином многе важне регије биле препуштене својој судбини, јер Москва није слала ни најнеопходније суме новца). Постоји могућност да се то деси и у САД једног дана, а разорност ефеката може бити много већа него што смо у стању да сада помислимо. (Видели сте, пак, шта се догодило у Њу Орлеансу...) Овакве акције гарантовано проузрокују сукобе и унутрашње трвење. •Грађански рат? Да, јер народ бива осиромашен до крајњих граница безнађа, до те мере да почиње да ратује. •На свакој основи, нарочито националној? У Сомалији није било етничких разлика, али се и тамо десило исто. Не морате да имате мултиетничко друштво да бисте добили поделе и „балканизацију”. •Да ли је онда све то, по Вама, само део плана за стварање глобалне империје? Мислим да је то реколонизација. Државе се претварају у територије, које су у суштини колоније.
ДРЖАВЕ И ТЕРИТОРИЈЕ
•По чему се разликују? Објашњавао сам то и већ је преношено код вас, али, није згорег, поновићу Држава има владу. Има институције. Има буџет, економски суверенитет, царину. Територија има само номиналну владу, коју контролише ММФ. Нема социјалне димензије државе (државних школа и болница, на пример), јер то је укинула Светска банка. Нема граница, јер је светска трговинска организације (WТО) наредила „слободну трговину”. Не постоје индустрија и пољопривреда, јер су оне дестабилизоване годишњим каматама и до 60 одсто, што је такође масло ММФ-овог „програма”. •Шездесет посто годишње!? У Бразилу чак и више. Ево баш сада проучавам Боцвану, у којој су каматне стопе напросто стравичне! •И ово намеће ММФ? Па, видите, они намећу ограничења на давање зајмова. Људи онда не могу да добију кредит од банке, што за последицу има високе камате и пропаст привреде. Онда се земља отвори за слободну трговину. У тим околностима, локални привредници морају да позајмљују под каматама од 60 одсто. Потом бивају гурнути у „такмичење” са „махерима” из САД и Западне Европе где су камате свега 6 или 7 одсто, што је цинична симулација конкуренције. На крају таквог „такмичења” им кажу: „Изгубили сте утакмицу, помирите се с тим, ми смо сада овде газде.” Дакле, ове реформе у суштини имају за циљ уништење домаће привреде.
НЕМА РЕШЕЊА НА ПАРЧЕ
•Може ли се овоме супротставити? Решење није у фрагментарном или једносмерном покрету. Не можемо да се противимо само институцијама Бретон Вудса, или Светској трговинској организацији, или уништавању животне околине и генетском инжењерингу. Морамо да размишљамо о укупној ситуацији, да увек на уму имамо целину. Када укупну ситуацију сагледавамо као економисти, увиђамо да постоји веза са употребом силе у функцији профита и глобалног потчињавања. Испод површине овог економског система вире репови мондијалистичког поретка чијем рађању присуствујемо; видимо војно-индустријски комплекс, обавештајне службе и организовани криминал, који се користи за трговину дрогом и финансирање сукоба да би се дестабилизовали противници Запада. Од дипломатије топовњача смо дошли до дипломатије крстарећим ракетама. Велики историјски распон сведен на разлику у типу бомби. •Кажете да је део обавештајних служби заправо мафија. Доста сте, зар не, писали о томе како су наркотици један веома утицајан фактор у економским токовима? То није баш тако једноставно. Гангстери су у ствари алатка капитал(ист)а. Они ни у ком смислу не нарушавају систем. Гангстери могу лако да се искористе баш зато што нису никоме одговорни, тако да је то много једноставније. Узмимо, на пример, Хашима Тачија; рецимо да он буде постављен на чело владе на Косову. Много је практичније да се на чело државе постави оваква бараба него неки премијер који би био одговоран својим грађанима. А најбоља опција је изабрана бараба, неко као што је био Борис Јељцин. И у Америци постоје изабрани гангстери. Зашто? Зато што је изабране барабе много лакше држати под контролом него изабране поштене људе. Морамо да схватимо да су те барабе веома очигледно подређене вишој власти. Када се говори о криминализацији колонија, то је неистина. Ради се о замени теза. Никада нећете имати ситуацију у којој су барабе стварно на власти. Можда у случајевима оних већих, помало... Тако у ствари долази до релативизовања, „редефинисања”, шта је законита а шта незаконита трговина. Незаконита трговина је практично увек подређена великим пословним и финансијским интересима, подврста „крупног бизниса”. Важан део свега овога је да ММФ ствара услове за развој незаконите трговине и прање новца широм света. Када легални привредни систем колабира под теретом реформи ММФ-а, шта вам преостаје? Сива економија, криминал. То је јасно. •И то подстиче развој оних снага које могу да се искористе за рушење могућих одговорних, државотворних фактора? Наравно. Колапс привредног система ствара услове и за развој бунта, дестабилизацију изабраних власти, затварање институција и трансформацију држава у територије, у простор без етноса и етоса, где се онда влада по колонијалном систему. <
КАКО ЗАПАД ДЕЛИ „КОСОВСКИ ПЛЕН”Бал банкара на срушеним светињама
„На Косову, Светска банка је – уместо зајмова за обнову инфраструктуре у покрајини – усмерила своје напоре на ,помоћ у стварању програма обнове и опоравка’, као и на тзв. ,савете за управљање привредом’ и ,развој институција’, понајвише ,владе’. Другим речима, на Косово су послали армију адвоката и консултаната како би осигурали тобожњи прелазак Косова у ,успешну, отворену и транспарентну тржишну привреду’, под њиховом контролом, дабоме. Подршка привременој влади ОВК имала је за циљ ,успостављање одговорних, ефикасних и одрживих институција’. Успоставила би се ,позитивна атмосфера’ за страни капитал, уз одговарајуће ,мере друштвене заштите’ и ,програме за превладавање сиромаштва’. Истовремено, српске банке у Приштини су затворене. Најпре немачка марка, потом евро, законско је средство плаћања, а банкарски систем предат у руке немачке Commerzbank A. G. која је једини приватни деоничар у (косовској) Micro Enterprise Bank (МЕБ), основаној почетком 2000. године на подстицај Светске банке, Међународне финансијске корпорације (IFC), Европске банке за обнову и развој (EBRD), холандске Financierings-Maatchappij voor Ontwikkelingslanden (FMO), те немачких International Micro Investitionen (IMI) и Kreditanstalt für Wiederaufbau (KfW). Тако ће немачка Commerzbank A. G. контролисати привредни и банкарски систем покрајине, укључујући трансфере новца и девизни промет.” <
(Септембар 2005)
|