Штампа
Архива 2005-2006 > Интервју - Иза кулиса

 

ДР МИШЕЛ ЧОСУДОВСКИ, ПРОФЕСОР ЕКОНОМИЈЕ НА УНИВЕРЗИТЕТУ У ОТАВИ, КАНАДА, ОШТРО КРИТИКУЈЕ „СВЕТСКЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ”

Стварно лице ММФ-а

 

„Разарајући здраве и самосвојне националне капитализме, међународни ,финансијски алхемичари’ (у систему институција створених у Бретон Вудсу) смерају да изведу трансформацију државâ у пуке територије, у простор без етноса и етоса, где се онда влада по колонијалном систему из једног јединог планетарног центра. Ка таквом ,Unus Mundus’, слуђеном и покореном стаду, гурају нас глобалистички центри моћи и њихови техноменаџерски сервиси којима су премрежили планету”

 

Пише: Џеред Израел

(Em­pe­rors-clot­hers)

 

Дуго већ међу критичарима постојећег светског финансијског система ужива велики углед и слови као веома храбар стручњак, без длаке на језику. Оно што говори није курентно тамо где он сам живи и ради, може му донети само проблеме, али у томе није пронашао убедљив разлог да заћути. Напротив. Сматрали смо корисним, управо у контексту актуелних збивања у односима између Србије и ММФ-а, да још једном предочимо ставове др Мишела Чосудовског, професора економије на Универзитету у Отави, Канада, ставове сасвим друкчије од униформисаног хора овдашњих етаблираних економиста.

„Ка­да ми­си­ја ММФ-а до­ђе у не­ку зе­мљу и зах­те­ва уки­да­ње одабраних друш­тве­них и еко­ном­ских ин­сти­ту­ци­ја као пред­у­слов за до­де­љи­ва­ње зај­мо­ва, то је ве­о­ма слич­но фи­зич­ком ра­за­ра­њу ка­кво про­у­зро­ку­је НА­ТО бом­бар­до­ва­ње”, ка­же на по­чет­ку раз­го­во­ра вођеног за Em­pe­rors-clot­hers проф. др Ми­шел Чо­су­дов­ски. „ММФ ,про­гра­ми­ра’ и на­ре­ди да се за­тво­ре бол­ни­це, шко­ле и фа­бри­ке, или да се радикално скреше њихов број, њихов буџет, њихова способност да егзистирају и испуњавају своју функцију. То је, да­бо­ме, мно­го ефи­ка­сни­је не­го бом­бар­до­ва­ње тих истих шко­ла, бол­ни­ца и фа­бри­ка – ка­ко је ура­ђе­но у Ју­го­сла­ви­ји – али ре­зул­тат је у сва­ком слу­ча­ју исти: униш­те­ње зе­мље.

ММФ је на­пи­сао неш­то што се зо­ве ,Мул­ти­ла­те­рал­ни до­го­вор о ин­ве­сти­ци­ја­ма’ (MAI) – нај­о­бу­хват­ни­ји уго­вор о ин­ве­сти­ци­ја­ма. Пот­пи­си­ва­ње тог па­ке­та уго­во­ра во­ди земље потписнице у сасвим извесну и брзу при­вред­ну про­паст. У ства­ри, рат је јед­но­став­но под­вр­ста MAI ко­ја се при­ме­њу­је кад ниш­та дру­го ви­ше не пре­о­ста­је. Вла­да још јед­на за­бу­на: не­ки ми­сле да ММФ и Свет­ска бан­ка игра­ју опреч­не уло­ге, што је не­тач­но. Та­ко­ђе, по­сто­ји тен­ден­ци­ја да се ове ин­сти­ту­ци­је по­сма­тра­ју одво­је­но, док су у ства­ри оне са­мо два ору­ђа за­пад­не финансијске и политичке ели­те за претварање озбиљних др­жа­ва у пуке те­ри­то­ри­је и утемељених историјских народа у пуко становништво, безлично и безимено.”

Тврдите, да­кле, да Свет­ска бан­ка ус­пеш­но за­ва­ра­ва љу­де?

По­сто­ји ве­ро­ва­ње да Свет­ска бан­ка има ху­ман при­ступ си­ту­а­ци­ји, да по­ку­ша­ва да ре­ши про­блем си­ро­маш­тва, док га ММФ ства­ра. Чак се ми­сли да из­ме­ђу две ин­сти­ту­ци­је по­сто­ји су­коб. То је обична глу­пост. Свет­ска бан­ка и ММФ суштински ра­де на потпуно истом по­слу, са­мо су им зо­не од­го­вор­но­сти у „тре­ћем све­ту” раз­ли­чи­те. На од­ре­ђе­ни на­чин, то пред­ста­вља још ве­ћу опа­сност управо за­то што на­вод­ни ман­дат за по­моћ си­ро­маш­ни­ма раз­о­ру­жа­ва про­тив­ни­ке. Чи­ње­ни­це су јед­но­став­не: иза обе ин­сти­ту­ци­је сто­ји Вол Стрит. Њи­ма ру­ко­во­де хладни бан­ка­ри и шпекуланти, а не со­ци­о­ло­зи и „филантропи”.

 

БИЗНИС ПЛАН НАТО-а

 

Још ва­жни­је и опа­сни­је: мно­ги не ви­де ве­зу ове две ин­сти­ту­ци­је и НА­ТО-а. Ве­о­ма ма­ли број ор­га­ни­за­ци­ја ко­је кри­ти­ку­ју међународни финансијски си­стем успостављен у Бре­тон Вуд­су се про­ти­вио на­па­ду на Србију и Ју­го­сла­ви­ју 1999. Тај на­пад ни­је спо­ме­нут ни у Си­је­тлу, ни у Ва­шинг­то­ну. Во­ди се кам­па­ња про­тив сло­бод­не тр­го­ви­не и ММФ-а, за уки­да­ње ино­стра­них ду­го­ва зе­ма­ља „тре­ћег све­та”, али не про­тив ра­та. Ме­ђу­тим, рат и сло­бод­на тр­го­ви­на иду ру­ку под ру­ку. То је био слу­чај са Бри­тан­ци­ма у XIX ве­ку, ка­да су на­те­ра­ли Ки­не­зе да „сло­бод­но” ку­пу­ју опи­јум, а иста ло­ги­ка ва­жи и са­да.

Из­ме­ђу ММФ-а и НА­ТО-а по­сто­ји чак и ко­ор­ди­на­ци­ја. Ви­де­ли сте је, више него јасно, на Ко­со­ву. ММФ и Свет­ска бан­ка су на­пра­ви­ли, мно­го пре са­мог бом­бар­до­ва­ња 1999, план за „по­сле­рат­ну еко­но­ми­ју Ко­со­ва” (ко­ја је под­ра­зу­ме­ва­ла сло­бод­но тр­жиш­те). Да­кле, са­ра­ђу­ју. Ако не­ка зе­мља од­би­је ин­тер­вен­ци­ју ММФ-а, на сце­ну сту­па НА­ТО, или ра­зно­ра­зне тај­не слу­жбе, и он­да „ство­ре усло­ве” у ко­ји­ма про­грам ММФ-а мо­же да се на­мет­не.

Зна­чи ли то, пак, да је му­дри­је диктат при­хва­ти­ти од­мах и скра­ти­ти сво­је пат­ње?

Др­жа­ве ко­је при­хва­те ММФ, на при­мер Бу­гар­ска и Ру­му­ни­ја, не­ће би­ти бом­бар­до­ва­не, али су уме­сто то­га униш­те­не по­те­зом пе­ром. У Бу­гар­ској је ММФ при­ме­нио дра­стич­не ре­фор­ме, та­ко­зва­ну „ММФ ме­ди­ци­ну”, ко­ја је униш­ти­ла со­ци­јал­ну струк­ту­ру: пен­зи­је су го­то­во уки­ну­те, фа­бри­ке за­тво­ре­не, јеф­ти­ни го­то­ви про­из­во­ди се про­да­ју буд­заш­то, бес­плат­на ме­ди­цин­ска не­га и суб­вен­ци­о­ни­сан јав­ни пре­воз се уки­да­ју, итд.

И не де­ша­ва се то са­мо на Балкану, у зо­ни вој­них опе­ра­ци­ја НА­ТО-а на размеђу другог и трећег миленијума. Исто се до­га­ђа и у Сред­њој Ази­ји, на Кав­ка­зу и другде. Упо­ре­до са ус­по­ста­вља­њем „ре­фор­ми” и „про­гра­ма при­ва­ти­за­ци­је” ММФ-а и Свет­ске бан­ке, свуда ви­ди­мо НА­ТО и опе­ра­ци­је ЦИА-е. Го­спо­да­ри ра­та и финансијски управитељи тесно са­ра­ђу­ју јед­ни са дру­ги­ма на гло­бал­ној сце­ни. Тре­нут­но се мно­ге зе­мље „омек­ша­ва­ју” за про­дор ММФ-ових финансијских пипака пу­тем ло­кал­них ра­то­ва, ко­је отво­ре­но или тај­но фи­нан­си­ра за­пад­на ели­та. ОВК је са­мо је­дан при­мер по­бу­ње­нич­ког по­кре­та ко­ји је пројектован, фи­нан­си­ран и управљан спо­ља. Та­кве су­ко­бе ви­ди­те сву­да где се на­ла­зе стра­теш­ки наф­то­во­ди, а све то је вр­ло че­сто пове­за­но и са тр­го­ви­ном дро­гом. То, опет, има тај­не ве­зе са ЦИА-ом, јав­но се ти­че НА­ТО и слу­жбе­не аме­рич­ке спољ­не по­ли­ти­ке, и ко­нач­но во­ди до ММФ-а, Свет­ске бан­ке, ре­ги­о­нал­них ба­на­ка и при­ват­них ин­ве­сти­то­ра. Све су то ка­ри­ке у истом лан­цу.

 

ПРЕДУМИШЉАЈИ И АЛАТИ

 

По­сто­ји ли ка­те­го­ри­за­ци­ја тих ка­ри­ка у лан­цу, од­но­сно кла­си­фи­ко­ва­ни ин­стру­мен­та­ри­јум?

На­рав­но, ове ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је мо­же­мо да свр­ста­мо у ка­те­го­ри­је. Пр­во има­те Ује­ди­ње­не на­ци­је и ми­ров­не тру­пе; оне игра­ју сво­ју уло­гу, и исто­вре­ме­но са­ра­ђу­ју са НА­ТО-ом. Он­да има­те ММФ и Свет­ску бан­ку, као и ре­ги­о­нал­не ин­сти­ту­ци­је попут Бан­ке за раз­вој Ази­је (ADB), итд. У Евро­пи је то Европ­ска бан­ка за об­но­ву и раз­вој. То су глав­не алат­ке.

А упо­тре­ба?

Не­ка­да рат ства­ра пред­у­сло­ве, а он­да еко­ном­ске ин­сти­ту­ци­је по­ку­пе кај­мак. Не­ка­да, пак, сам ММФ ра­ди на де­ста­би­ли­за­ци­ји, као што је био слу­чај у Ин­до­не­зи­ји. Та­да су из ММФ-а захтевали уки­да­ње фи­нан­сиј­ске по­дрш­ке цен­трал­не вла­де од­ре­ђе­ним фе­де­рал­ним је­ди­ни­ца­ма. То на зе­мљу као што је Ин­до­не­зи­ја, ко­ја има две хи­ља­де остр­ва са ло­кал­ном са­мо­у­пра­вом, де­лу­је ра­за­ра­ју­ће. Ра­ди се о ге­о­гра­фи­ји, по­бо­гу. Остр­ва та­ко оста­ју пре­пуш­те­на са­ма се­би, везивно ткиво државе слаби, губи се осећај заједнице. Ви­ди­те ли, да­кле, шта се ти­ме по­сти­же?

Дру­гим ре­чи­ма, ин­си­сти­ра­ли су на уки­да­њу суб­вен­ци­ја ло­кал­ним вла­сти­ма да би униш­ти­ли уну­траш­ње ко­хе­зи­о­не си­ле?

Управо тако. На при­мер, до­та­ци­је за обра­зо­ва­ње, здрав­ство, деч­ју заш­ти­ту и то­ме слич­но. Неш­то слично су ра­ди­ли и у Бра­зи­лу. Та­квим де­ло­ва­њем се де­ста­би­ли­зу­је др­жа­ва, јер да би др­жа­ва по­сто­ја­ла мо­ра да по­сто­ји фи­скал­но је­дин­ство, један си­стем нов­ча­них тран­сак­ци­ја. У јед­ној фе­де­ра­ци­ји као што је Ин­до­не­зи­ја, у супротном, сва­ко остр­во по­ста­је са­мо­ста­лан ен­ти­тет. У том слу­ча­ју не­за­ви­сност по­ста­је мо­гућ из­бор за од­ре­ђе­не ет­нич­ке гру­пе. На­рав­но да су пла­не­ри ви­ше не­го све­сни све­га то­га, пош­то се исти сце­на­рио по­на­вља ви­ше пу­та. У Ју­го­сла­ви­ји, Бра­зи­лу, бив­шем СССР-у (где су под Јељцином многе важне ре­ги­је биле пре­пуш­те­не сво­јој суд­би­ни, јер Мо­сква није слала ни најнеопходније суме но­вца). По­сто­ји мо­гућ­ност да се то де­си и у САД јед­ног да­на, а разорност ефеката може бити много већа него што смо у стању да сада помислимо. (Видели сте, пак, шта се догодило у Њу Орлеансу...) Ова­кве ак­ци­је га­ран­то­ва­но про­у­зро­ку­ју су­ко­бе и уну­траш­ње тр­ве­ње.

Гра­ђан­ски рат?

Да, јер на­род би­ва оси­ро­ма­шен до крај­њих гра­ни­ца без­на­ђа, до те ме­ре да по­чи­ње да ра­ту­је.

На сва­кој осно­ви, на­ро­чи­то на­ци­о­нал­ној?

У Со­ма­ли­ји ни­је би­ло ет­нич­ких раз­ли­ка, али се и та­мо де­си­ло исто. Не мо­ра­те да има­те мул­ти­ет­нич­ко друш­тво да би­сте до­би­ли по­де­ле и „бал­ка­ни­за­ци­ју”.

Да ли је он­да све то, по Ва­ма, са­мо део пла­на за ства­ра­ње гло­бал­не им­пе­ри­је?

Ми­слим да је то ре­ко­ло­ни­за­ци­ја. Др­жа­ве се пре­тва­ра­ју у те­ри­то­ри­је, ко­је су у суш­ти­ни ко­ло­ни­је.

 

ДРЖАВЕ И ТЕРИТОРИЈЕ

 

По че­му се раз­ли­ку­ју?

Објашњавао сам то и већ је преношено код вас, али, није згорег, поновићу Др­жа­ва има вла­ду. Има ин­сти­ту­ци­је. Има бу­џет, еко­ном­ски су­ве­ре­ни­тет, ца­ри­ну. Те­ри­то­ри­ја има са­мо но­ми­нал­ну вла­ду, ко­ју кон­тро­ли­ше ММФ. Не­ма со­ци­јал­не ди­мен­зи­је др­жа­ве (др­жав­них шко­ла и бол­ни­ца, на при­мер), јер то је уки­ну­ла Свет­ска бан­ка. Не­ма гра­ни­ца, јер је свет­ска тр­го­вин­ска ор­га­ни­за­ци­је (WТО) на­ре­ди­ла „сло­бод­ну тр­го­ви­ну”. Не по­сто­је ин­ду­стри­ја и по­љо­при­вре­да, јер су оне де­ста­би­ли­зо­ва­не го­диш­њим ка­ма­та­ма и до 60 од­сто, што је та­ко­ђе ма­сло ММФ-овог „про­гра­ма”.

Ше­зде­сет по­сто го­ди­шње!?

У Бра­зи­лу чак и ви­ше. Ево баш са­да про­у­ча­вам Бо­цва­ну, у ко­јој су ка­мат­не сто­пе напросто стра­вич­не!

И ово на­ме­ће ММФ?

Па, ви­ди­те, они на­ме­ћу огра­ни­че­ња на да­ва­ње зај­мо­ва. Љу­ди он­да не мо­гу да до­би­ју кре­дит од бан­ке, што за по­сле­ди­цу има ви­со­ке ка­ма­те и про­паст при­вре­де. Он­да се зе­мља отво­ри за сло­бод­ну тр­го­ви­ну. У тим окол­но­сти­ма, ло­кал­ни при­вред­ни­ци мо­ра­ју да по­зајм­љу­ју под ка­ма­та­ма од 60 од­сто. По­том би­ва­ју гур­ну­ти у „так­ми­че­ње” са „ма­хе­ри­ма” из САД и Западне Евро­пе где су ка­ма­те све­га 6 или 7 од­сто, што је ци­нич­на си­му­ла­ци­ја кон­ку­рен­ци­је. На кра­ју та­квог „так­ми­че­ња” им ка­жу: „Из­гу­би­ли сте утак­ми­цу, по­ми­ри­те се с тим, ми смо са­да ов­де га­зде.”

Да­кле, ове ре­фор­ме у суш­ти­ни има­ју за циљ униш­те­ње до­ма­ће при­вре­де.

 

НЕМА РЕШЕЊА НА ПАРЧЕ

 

Мо­же ли се ово­ме су­прот­ста­ви­ти?

Ре­ше­ње ни­је у фраг­мен­тар­ном или јед­но­смер­ном по­кре­ту. Не мо­же­мо да се про­ти­ви­мо са­мо ин­сти­ту­ци­ја­ма Бре­тон Вуд­са, или Свет­ској тр­го­вин­ској ор­га­ни­за­ци­ји, или униш­та­ва­њу жи­вот­не око­ли­не и ге­нет­ском ин­же­ње­рин­гу. Мо­ра­мо да раз­миш­ља­мо о ­у­куп­ној си­ту­а­ци­ји, да увек на уму има­мо це­ли­ну.

Ка­да ­у­куп­ну си­ту­а­ци­ју са­гле­да­ва­мо као еко­но­ми­сти, уви­ђа­мо да по­сто­ји ве­за са упо­тре­бом си­ле у функ­ци­ји про­фи­та и гло­бал­ног пот­чи­ња­ва­ња. Ис­под по­вр­ши­не овог еко­ном­ског си­сте­ма ви­ре ре­по­ви мон­ди­ја­ли­стич­ког по­рет­ка чи­јем ра­ђа­њу при­су­ству­је­мо; ви­ди­мо вој­но-ин­ду­стриј­ски ком­плекс, оба­веш­тај­не слу­жбе и ор­га­ни­зо­ва­ни кри­ми­нал, ко­ји се ко­ри­сти за тр­го­ви­ну дро­гом и фи­нан­си­ра­ње су­ко­ба да би се де­ста­би­ли­зо­ва­ли про­тив­ни­ци За­па­да. Од ди­пло­ма­ти­је то­пов­ња­ча смо дош­ли до ди­пло­ма­ти­је кр­ста­ре­ћим ра­ке­та­ма. Ве­ли­ки исто­риј­ски рас­пон све­ден на раз­ли­ку у ти­пу бом­би.

Ка­же­те да је део оба­веш­тај­них слу­жби за­пра­во ма­фи­ја. До­ста сте, зар не, пи­са­ли о то­ме ка­ко су нар­ко­ти­ци је­дан ве­о­ма ути­ца­јан фак­тор у еко­ном­ским то­ко­ви­ма?

То ни­је баш та­ко јед­но­став­но. Ганг­сте­ри су у ства­ри алат­ка ка­пи­тал(ист)а. Они ни у ком сми­слу не на­ру­ша­ва­ју си­стем. Ганг­сте­ри мо­гу ла­ко да се ис­ко­ри­сте баш за­то што ни­су ни­ко­ме од­го­вор­ни, та­ко да је то мно­го јед­но­став­ни­је. Узми­мо, на при­мер, Ха­ши­ма Та­чи­ја; ре­ци­мо да он бу­де по­ста­вљен на че­ло вла­де на Ко­со­ву. Мно­го је прак­тич­ни­је да се на че­ло др­жа­ве по­ста­ви ова­ква ба­ра­ба не­го не­ки пре­ми­јер ко­ји би био од­го­во­ран сво­јим гра­ђа­ни­ма. А нај­бо­ља оп­ци­ја је иза­бра­на ба­ра­ба, не­ко као што је био Бо­рис Јељ­цин. И у Аме­ри­ци по­сто­је иза­бра­ни ганг­сте­ри. Заш­то? За­то што је иза­бра­не ба­ра­бе мно­го лак­ше др­жа­ти под кон­тро­лом не­го иза­бра­не пош­те­не љу­де. Мо­ра­мо да схва­ти­мо да су те ба­ра­бе ве­о­ма очи­глед­но под­ре­ђе­не ви­шој вла­сти. Ка­да се го­во­ри о кри­ми­на­ли­за­ци­ји ко­ло­ни­ја, то је не­и­сти­на. Ра­ди се о за­ме­ни те­за. Ни­ка­да не­ће­те има­ти си­ту­а­ци­ју у ко­јој су ба­ра­бе ствар­но на вла­сти. Мо­жда у слу­ча­је­ви­ма оних ве­ћих, по­ма­ло... Та­ко у ства­ри до­ла­зи до ре­ла­ти­ви­зо­ва­ња, „ре­де­фи­ни­са­ња”, шта је за­ко­ни­та а шта не­за­ко­ни­та тр­го­ви­на. Не­за­ко­ни­та тр­го­ви­на је прак­тич­но увек под­ре­ђе­на ве­ли­ким по­слов­ним и фи­нан­сиј­ским ин­те­ре­си­ма, под­вр­ста „круп­ног би­зни­са”.

Ва­жан део све­га ово­га је да ММФ ства­ра усло­ве за раз­вој не­за­ко­ни­те тр­го­ви­не и пра­ње нов­ца ши­ром све­та. Ка­да ле­гал­ни при­вред­ни си­стем ко­ла­би­ра под те­ре­том ре­фор­ми ММФ-а, шта вам пре­о­ста­је? Си­ва еко­но­ми­ја, кри­ми­нал. То је ја­сно.

И то под­сти­че раз­вој оних сна­га ко­је мо­гу да се ис­ко­ри­сте за ру­ше­ње мо­гу­ћих од­го­вор­них, др­жа­во­твор­них фак­то­ра?

Наравно. Ко­лапс при­вред­ног си­сте­ма ства­ра усло­ве и за раз­вој бун­та, де­ста­би­ли­за­ци­ју иза­бра­них вла­сти, за­тва­ра­ње ин­сти­ту­ци­ја и тран­сфор­ма­ци­ју др­жа­ва у те­ри­то­ри­је, у про­стор без ет­но­са и ето­са, где се он­да вла­да по ко­ло­ни­јал­ном си­сте­му. <

 

 

КАКО ЗАПАД ДЕЛИ „КОСОВСКИ ПЛЕН”

Бал банкара на срушеним светињама

 

„На Косову, Светска банка је – уместо зајмова за обнову инфраструктуре у покрајини – усмерила своје напоре на ,помоћ у стварању програма обнове и опоравка’, као и на тзв. ,савете за управљање привредом’ и ,развој институција’, понајвише ,владе’. Другим речима, на Косово су послали армију адвоката и консултаната како би осигурали тобожњи прелазак Косова у ,успешну, отворену и транспарентну тржишну привреду’, под њиховом контролом, дабоме.

Подршка привременој влади ОВК имала је за циљ ,успостављање одговорних, ефикасних и одрживих институција’. Успоставила би се ,позитивна атмосфера’ за страни капитал, уз одговарајуће ,мере друштвене заштите’ и ,програме за превладавање сиромаштва’.

Истовремено, српске банке у Приштини су затворене. Најпре немачка марка, потом евро, законско је средство плаћања, а банкарски систем предат у руке немачке Commerzbank A. G. која је једини приватни деоничар у (косовској) Micro Enterprise Bank (МЕБ), основаној почетком 2000. године на подстицај Светске банке, Међународне финансијске корпорације (IFC), Европске банке за обнову и развој (EBRD), холандске Financierings-Maatchappij voor Ontwikkelingslanden  (FMO), те немачких International Micro Investitionen (IMI) и Kreditanstalt für Wiederaufbau (KfW). Тако ће немачка Commerzbank A. G. контролисати привредни и банкарски систем покрајине, укључујући трансфере новца и девизни промет.” <

 

(Септембар 2005)

 


Коментари >>