Штампа
Архива 2005-2006 > Интервју - Под Ловћеном

 

ПРЕДРАГ ПОПОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК НАРОДНЕ СТРАНКЕ, НАЈСТАРИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИЈУ”

Заједничка држава има будућност

 

„Ђу­ка­но­вић не кри­је да је ње­го­ва стра­те­ги­ја да Цр­на Го­ра бу­де са­став­ни дио не­ке но­ве ан­ти­срп­ске ко­а­ли­ци­је, ко­ју би чи­ни­ле Ал­ба­ни­ја, Хр­ват­ска, Цр­на Го­ра и не­за­ви­сно Ко­со­во. Уоста­лом, Боб Дол, као зва­нич­ни ал­бан­ски ло­би­ста, про­мо­ви­сан је у Ре­ги­стру Ми­ни­стар­ства прав­де САД-а и за зва­нич­ног ло­би­сту не­за­ви­сне Цр­не Го­ре. Ак­ту­ел­ни ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ал­ба­ни­је из­ја­вио је да ће 8 про­це­на­та Ал­ба­на­ца у Цр­ној Го­ри опре­ди­је­ли­ти њен др­жав­но-прав­ни ста­тус. Можемо ли то да допустимо? Можемо ли да допустимо да нас Ђукановић медијско-мафијашким инжењерингом претвори у неки други, нови народ, и да нас супротстави самима себи?”

 

Пише: Драган Мраовић

 

У истој години кад ће заједничка држава Србије и Црне Горе пролазити кроз најтеже искушење од кад постоји, Народна странка – најстарија политичка организација у Црној Гори (основана 1906) и најизразитије српска међу релевантним онамошњим партијама – обележиће стогодишњицу постојања. По­во­дом овог ју­би­ле­ја, ка­квим се ма­ло стра­на­ка мо­же по­ди­чи­ти, за „НА­ЦИ­ЈУ” го­во­ри Пре­драг По­по­вић, пред­сед­ник На­род­не стран­ке у Цр­ној Го­ри.

 

• На­род­на стран­ка у Цр­ној Го­ри обе­ле­жа­ва сто­го­ди­шњи­цу по­сто­ја­ња. На ка­кве се тра­ди­ци­је у по­ли­тич­кој исто­ри­ји Цр­не Го­ре на­сла­ња­те и шта то да­нас зна­чи?

На вје­ков­не тра­ди­ци­је и те­жње на­ше­га на­ро­да и на­ших нај­ум­ни­јих и нај­гла­со­ви­ти­јих пред­став­ни­ка, ко­ји су те­жи­ли све­срп­ском ује­ди­ње­њу у ври­је­ме ка­да су ти ин­те­гра­тив­ни про­це­си оби­ље­жа­ва­ли XIX и XX ви­јек. Да­нас се то од­но­си при­је све­га на очу­ва­ње за­јед­нич­ке др­жа­ве са Ср­би­јом и оства­ри­ва­ње чвр­стих ве­за са оста­лим Ср­би­ма у ра­се­ја­њу. Као и у ври­је­ме осни­ва­ња, На­род­на стран­ка да­нас на­ро­чи­ту па­жњу по­кла­ња очу­ва­њу и од­бра­ни Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске, као и оста­лих епи­ско­пи­ја СПЦ у Цр­ној Го­ри. Чу­ва­ње срп­ског је­зи­ка и кул­ту­ре оста­ју на­ша трај­на оба­ве­за. Да­кле, све оно што је Цр­на Го­ра би­ла у про­шло­сти, и што су Цр­но­гор­ци пред­ста­вља­ли у све­ко­ли­ком Срп­ству, у су­шти­ни је­сте по­ли­тич­ки ама­нет ко­ји је пре­у­зе­ла На­род­на стран­ка. Јед­на­ко 1906. го­ди­не ка­да смо осно­ва­ни, као и 1990. го­ди­не, ка­да смо об­но­ви­ли рад.

 

„САБЕРИМО СЕ”

 

По­чет­ком 90-их, ка­да је об­но­вљен ви­ше­пар­тиј­ски си­стем, сло­ви­ли сте као из­ра­зи­то срп­ска или „про­срп­ска стран­ка. За­тим сте би­ли део вла­сти ко­ја је ка­сни­је ра­ди­кал­но про­ме­ни­ла по­ли­тич­ку плат­фор­му и про­мо­ви­са­ла раз­би­ја­ње за­јед­нич­ке др­жа­ве. Са­да сте опет у опо­зи­ци­ји тој вла­сти. За­што је до­шло до то­ли­ких пре­о­кре­та?

На­род­на стран­каје чвр­сто би­ла и оста­ла на по­зи­ци­ја­ма ње­не исто­риј­ске ми­си­је због ко­је је и осно­ва­на. За­јед­нич­ка др­жа­ва са Ср­би­јом, за­јед­нич­ка тра­ди­ци­ја, исто­ри­ја, вје­ра, је­зик, иден­ти­тет, ни­ка­да ни­су до­во­ђе­ни у пи­та­ње, и тих дви­је го­ди­не вла­сти са ДПС-ом би­ле су оби­ље­же­не на­шим про­грам­ским ци­љем: „де­мо­крат­ска Цр­на Го­ра са де­мо­крат­ском Ср­би­јом у за­јед­нич­кој др­жа­ви СРЈ, ин­те­гри­са­ној у ЕУ”. Ми смо се бо­ри­ли за де­мо­крат­ску за­јед­нич­ку др­жа­ву а про­тив ре­жи­ма Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа, због че­га смо до­би­ли пу­ну по­др­шку де­мо­крат­ске Ср­би­је и ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це. Да­кле, ни­смо ми по­др­жа­ли Ђу­ка­но­ви­ће­ву по­ли­ти­ку, не­го он на­шу, од­ри­чу­ћи се до­та­да­шњег бес­по­го­вор­ног слу­же­ња Ми­ло­ше­ви­ћу, али и чвр­сто, ка­сни­је ће­мо утвр­ди­ти да је то би­ло са­мо вер­бал­но, по­др­жа­ва­ју­ћи про­је­кат за­јед­нич­ке др­жа­ве и је­дин­ства СПЦ. Не за­бо­ра­ви­те, Ђу­ка­но­ви­ћа је, због за­ла­га­ња за ове ци­ље­ве, удо­сто­јио зва­нич­ног при­је­ма и Ње­го­ва Све­тост Па­три­јарх Срп­ски Г. Па­вле, као и Ми­тро­по­лит Цр­но­гор­ски Г. Ам­фи­ло­хи­је.

Пре­о­крет у Ђу­ка­но­ви­ће­вој по­ли­ти­ци на­ста­је на­кон до­ла­ска Ко­шту­ни­це на власт у Ср­би­ји. На­род­на стран­ка је због то­га од­мах на­пу­сти­ла власт, и као по­сле­ди­цу има­мо пад Вла­де Фи­ли­па Ву­ја­но­ви­ћа, чи­ји смо и ми би­ли кон­сти­ту­ен­ти. На ван­ред­ним из­бо­ри­ма 2001. го­ди­не ко­а­ли­ци­ја „За­јед­но за Ју­го­сла­ви­ју” сво­јим сјај­ним ре­зул­та­том за­у­ста­вља, на­дам се за­у­ви­јек, се­па­ра­ти­стич­ки про­је­кат Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа. На­род­на стран­ка је у тој ко­а­ли­ци­ји, кам­па­њом „Са­бе­ри­мо се”, до­брим ди­је­лом ути­ца­ла на та­ко до­бар ре­зул­тат.

На­гла­ша­вам, не слу­чај­но, да је ско­ро го­ди­ну да­на при­је са­ве­зних из­бо­ра 2000. го­ди­не На­род­на стран­ка сми­је­ни­ла свог до­та­да­шњег пред­сјед­ни­ка Но­ва­ка Ки­ли­бар­ду због из­ја­ва ко­је ће ка­сни­је пре­у­зе­ти као сво­ју по­ли­ти­ку и сам Ђу­ка­но­вић. Оту­да и Ваш по­гре­шан ути­сак да је и На­род­на стран­ка на­пу­сти­ла иде­ју за­јед­нич­ке др­жа­ве.

Да­кле, ни­је би­ло, ни­ти ће би­ти, пре­о­кре­та у по­ли­ти­ци На­род­не стран­ке. По­је­дин­ци ко­ји су се од­ре­кли ње­них про­грам­ских на­че­ла од­стра­ње­ни су из стран­ке. Они су се ми­је­ња­ли, али ни­је На­род­на стран­ка. То је, при­зна­ће­те, ве­ли­ка раз­ли­ка.

 

ПОКРЕТ ЗА ИМУНИТЕТ М. Ђ.

 

Ва­ши ис­ту­пи и су­ко­би са ре­жи­мом Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа су по­себ­но оштри, а ње­го­ве при­ста­ли­це про­гла­ша­ва­ју На­род­ну стран­ку „на­ци­о­на­ли­стич­ком. Је­сте ли „на­ци­о­на­ли­стич­ка или на­ци­о­нал­на стран­ка и по­сто­ји ли у са­вре­ме­ном пој­мов­ни­ку у Цр­ној Го­ри то бит­но раз­ли­ко­ва­ње?

Ак­ту­ел­на власт је нус­про­и­звод ду­го­го­ди­шње ко­му­ни­стич­ке дик­та­ту­ре, чи­ја је нај­ве­ћа жр­тва био срп­ски на­род у цје­ли­ни. Ђу­ка­но­ви­ћев ре­жим за сво­ју идеологију у осно­ви има ко­му­ни­зам, али са­мо у по­јав­ном об­ли­ку. Ду­бље посматрано, њи­хо­ва иде­о­ло­ги­ја је очу­ва­ње вла­сти по сва­ку ци­је­ну и ор­га­ни­зо­ва­ни кри­ми­нал као осно­ва за лич­но бо­га­ће­ње. Вра­ћа­ње тра­ди­ци­ји Цр­не Го­ре, ко­ја под­ра­зу­ми­је­ва по­што­ва­ње свих ње­них исто­риј­ских ври­јед­но­сти, за ак­ту­ел­ну кри­ми­на­ли­зо­ва­ну власт зна­чи на­ци­о­на­ли­стич­ки ис­пад. И то са­мо ка­да се то ти­че срп­ског на­ро­да. Да­нас у Цр­ној Го­ри нај­про­фи­та­бил­ни­је за­ни­ма­ње је Цр­но­го­рац-Ду­кља­нин. Ако се та­ко де­кла­ри­ше­те, а то зна­чи да мо­ра­те пљу­ва­ти по све­му срп­ском, да­кле по се­би са­мом, он­да до­би­ја­те ула­зни­цу за то дру­штво ко­је не тра­жи од вас зна­ње, по­ште­ње, спо­соб­ност, не­го ло­јал­ност и скло­ност ка кри­ми­на­лу. Е, ка­да нас та­кви на­зи­ва­ју на­ци­о­на­ли­стич­ком стран­ком, због то­га што им отво­ре­но са­оп­шта­ва­мо да су ло­по­ви, он­да је то сво­је­вр­сни ком­пли­мент. На стра­ну што они и не зна­ју да пра­ве раз­ли­ке из­ме­ђу на­ци­о­нал­ног и „на­ци­о­на­ли­стич­ког”. „Бра­ни­ти се­бе од дру­гих је ју­на­штво, а дру­ге од се­бе чој­ство”. Та де­фи­ни­ци­ја Мар­ка Ми­ља­но­ва у су­шти­ни нај­бо­ље од­сли­ка­ва по­ли­тич­ки ка­рак­тер На­род­не стран­ке.

Ми смо при­је све­га де­мо­крат­ска стран­ка, ко­ја не до­зво­ља­ва да нас Ђу­ка­но­вић ге­нет­ским ин­же­ње­рин­гом пре­тва­ра у не­ки дру­ги, но­ви на­род. Они ко­ји по­др­жа­ва­ју тај ре­жим ни­су сло­бод­ни љу­ди. То су ра­је­ти­ни, у Цви­ји­ће­вом сми­слу те ри­је­чи. Ту­жно је гле­да­ти љу­де са ви­со­ким ти­ту­ла­ма ка­ко сто­је у ре­ду да по­љу­бе ру­ку „го­спо­да­ру”. Та­кав по­да­нич­ки син­дром по­сто­ји са­мо у Цр­ној Го­ри. За­то смо ту гдје је­смо. На за­че­љу свих европ­ских дру­штве­них и де­мо­крат­ских то­ко­ва.

Ак­ту­ел­на власт у Цр­ној Го­ри су­ге­ри­ше да је јој је Ср­би­ја еко­ном­ски, по­ли­тич­ки, чак и ци­ви­ли­за­циј­ски ка­мен око вра­та на „пу­ту у Евро­пу. Шта Цр­на Го­ри до­и­ста до­би­ја из­ла­ском из за­јед­нич­ке др­жа­ве и гу­би ли ишта?

Ак­ту­ел­на власт у Цр­ној Го­ри је про­ду­ко­ва­ла кри­ми­нал тран­сна­ци­о­нал­них раз­мје­ра, у чи­јој ор­га­ни­за­ци­ји глав­ну ри­јеч има њен пре­ми­јер и пред­сјед­ник ДПС-а, ко­ји се у суд­ској пре­су­ди ита­ли­јан­ском ма­фи­ја­шком бо­су Ђе­рар­ду Ку­о­му по­ми­ње као глав­ни про­та­го­ни­ста овог не­ча­сног по­сла. За­то је сми­је­шна те­за да ова­квој Цр­ној Го­ри би­ло ко мо­же би­ти смет­ња на пу­ту у Евро­пу, по­нај­ма­ње Ср­би­ја. Уоста­лом, пред­сјед­ник Цр­не Го­ре је јав­но ка­зао да му је не­за­ви­сност Цр­не Го­ре нај­пре­ча, ма­кар нас то ко­шта­ло и изо­ла­ци­је од стра­не ЕУ. Сли­чан став има и пред­сјед­ник „По­кре­та за не­за­ви­сност” (ко­јег ми у На­род­ној стран­ци тач­но име­ну­је­мо: „По­крет за иму­ни­тет Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа”), Бран­ко Лу­ко­вац, ко­ји је из­ја­вио да Цр­ној Го­ри не тре­ба учла­ње­ње у ЕУ.

Да­кле, Цр­на Го­ра, за­хва­љу­ју­ћи Ђу­ка­но­ви­ћу, пред­ста­вља смет­њу за бр­зо ин­те­гри­са­ње на­ше за­јед­нич­ке др­жа­ве у европ­ске де­мо­крат­ске то­ко­ве. Из­ла­ском из за­јед­нич­ке др­жа­ве на до­бит­ку би био са­мо Ђу­ка­но­вић и ње­гов клан, јер би ти­ме сте­као ме­ђу­на­род­ни иму­ни­тет, ко­јим би се за­шти­тио од суд­ских про­го­на мно­гих европ­ских др­жа­ва.

 

ОД ЊЕГОША ДО ЈЕВРЕМА БРКОВИЋА

 

Сти­че се ути­сак да так­ти­ка Ђу­ка­но­ви­ће­вог ре­жи­ма по­чи­ва на нер­ви­ра­њу Ср­би­је, „гу­ра­њу пр­ста у око, ка­ко би се иза­зва­ла од­бој­ност и ка­ко би гра­ђа­ни Ср­би­је са­ми зах­те­ва­ли раз­два­ја­ње, оба­вља­ју­ћи ти­ме оно за шта Ђу­ка­но­вић на ре­фе­рен­ду­му, по свој при­ли­ци, не­ће има­ти сна­ге?

Да, у пра­ву сте. Срећ­на је окол­ност што се на та ср­бо­фо­бич­на ижи­вља­ва­ња ак­ту­ел­не цр­но­гор­ске вла­сти ни­ко од ре­ле­вант­них по­ли­тич­ких и дру­гих ауто­ри­те­та и не освр­ће. Њи­хо­ви глав­ни по­ма­га­чи у Ср­би­ји су ра­жа­ло­ва­ни и из­бру­ка­ни ка­дро­ви и стран­ке бив­шег ДОС-а. Њи­хов ути­цај у Ср­би­ји је ра­ван ну­ли. И то пре­кри­же­ној.

Из­ла­ском из за­јед­нич­ке др­жа­ве Цр­на Го­ра би се на­је­дан­пут, оста­ју­ћи ту где је­сте, на­шла у јед­ном но­вом про­сто­ру, са про­ме­ње­ним ге­о­по­ли­тич­ким и ге­о­е­ко­ном­ским па­ра­ме­три­ма. Да ли је Ђу­ка­но­ви­ћев ре­жим, ван про­па­ганд­них фло­ску­ла и бла­зи­ра­них оп­штих ре­то­рич­ких ме­ста, при­пре­мио озбиљ­не стра­те­шке раз­ра­де тих но­во­на­ста­лих при­ли­ка?

Са­свим је ја­сно, и то Ђу­ка­но­вић не кри­је, да је ње­го­ва стра­те­ги­ја да Цр­на Го­ра бу­де са­став­ни дио не­ке но­ве ан­ти­срп­ске ко­а­ли­ци­је, ко­ју би чи­ни­ле Ал­ба­ни­ја, Хр­ват­ска, Цр­на Го­ра и не­за­ви­сно Ко­со­во. Уоста­лом, Боб Дол, као зва­нич­ни ал­бан­ски ло­би­ста, про­мо­ви­сан је у Ре­ги­стру ми­ни­стар­ства прав­де САД-а и за зва­нич­ног ло­би­сту не­за­ви­сне Цр­не Го­ре.

Ак­ту­ел­ни ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ал­ба­ни­је из­ја­вио је да ће 8 про­це­на­та Ал­ба­на­ца у Цр­ној Го­ри опре­ди­је­ли­ти њен др­жав­но-прав­ни ста­тус. Не за­бо­ра­ви­мо да је глав­ни иде­о­лог Ђу­ка­но­ви­ће­ве по­ли­ти­ке Је­врем Бр­ко­вић, по­зна­ти ср­бо­фоб и скри­бо­ман, ко­ји отво­ре­но за­го­ва­ра кон­цепт уни­ја­ће­ња Цр­не Го­ре.

Ка­ква суд­би­на че­ка Ње­го­ше­ву Цр­ну Го­ру, ко­јег ов­да­шњи ср­бо­фо­би на­зи­ва­ју ге­но­цид­ним пи­сцем (!?!) ни­је те­шко од­го­нет­ну­ти. Но, Ђу­ка­но­ви­ћу је ва­жно да се он огра­ди од Евро­пе и за­шти­ти сво­ју им­пе­ри­ју, ма­кар је мо­рао бра­ни­ти кла­сич­ном дик­та­ту­ром и на­си­љем.

Ово је је­дин­ствен при­мјер у сви­је­ту да је­дан вла­сто­др­жац са убје­дљи­во ма­њин­ским ди­је­лом др­жа­во­твор­ног на­ро­да, уз по­моћ и по­др­шку на­ци­о­нал­них и ет­нич­ких гру­па, во­ди отво­ре­ни рат про­тив на­ро­да ко­јем и сам при­па­да ?!?

Пре­ми­јер Ми­ло Ђу­ка­но­вић је на ме­ти ту­жи­ла­шта­ва из Ита­ли­је и Не­мач­ке и про­тив ње­га лич­но се во­ди зва­нич­на ис­тра­га због ма­фи­ја­шког удру­жи­ва­ња у ци­љу швер­ца ци­га­ре­та и пра­ња нов­ца. Ита­ли­јан­ски ту­жи­о­ци твр­де да је при­ход од швер­ца ци­га­ре­та де­љен у сра­зме­ри да јед­на од пет па­кли­ца ци­га­ре­та иде у бу­џет Цр­не Го­ре, а че­ти­ри у при­ват­не џе­по­ве. Ка­ко је мо­гу­ће да уз оп­ту­жбе за ма­фи­ја­шко де­ло­ва­ње вла­сти, уз без­број­не до­ка­зе, па и суд­ске пре­су­де из­ре­че­не у Ита­ли­ји не­ким функ­ци­о­не­ри­ма ре­жи­ма, још не­ма кри­тич­не ма­се ме­ђу гра­ђа­ни­ма ко­ја би до­ве­ла до про­ме­на?

Гра­ђа­ни су жељ­ни про­мје­на, али Ђу­ка­но­вић ме­диј­ским бло­ка­да­ма, по­ли­циј­ском стра­хо­вла­дом, ку­по­ви­ном гла­со­ва, на­си­љем и дис­кри­ми­на­ци­ја­ма, уз отво­ре­ну по­др­шку ма­фи­је, тај при­та­је­ни на­род­ни бунт још уви­јек др­жи у, по ње­га, сно­шљи­вим гра­ни­ца­ма.

Ве­ли­ки је про­блем што Ђу­ка­но­вић ма­ни­пу­ли­ше зва­нич­ним ста­во­ви­ма ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це, ла­жно их пред­ста­вља­ју­ћи као отво­ре­ну по­др­шку ње­го­вој по­ли­ти­ци. До­дај­мо, у Цр­ној Го­ри има све­га 450.000 би­ра­ча, од ко­јих је нај­ве­ћи дио оси­ро­ма­шен до гла­ди, а пре­ко 70 од­сто укуп­но за­по­сле­них, ди­рект­но или по­сред­но, ве­за­но је за бу­џет­ска да­ва­ња, ко­ја опет у пот­пу­но­сти кон­тро­ли­ше Ђу­ка­но­вић.

 

ДРУГИ ЖИВОТ НЕСТАШНИХ УДБАША

 

Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква је на уда­ру ре­жи­ма и ан­ти­срп­ских сна­га у Цр­ној Го­ри, док је по­ли­циј­ском ре­ги­стра­ци­јом, а не ка­нон­ским де­ло­ва­њем, створена „Цр­но­гор­ска пра­во­слав­на цр­ква. Та­ква лич­на кар­та пот­пу­но би де­ле­ги­ти­ми­са­ла би­ло ко­ју цр­кву би­ло где на све­ту, па ка­ко је он­да мо­гу­ће да та „цр­ква ипак има при­ста­ли­це у Цр­ној Го­ри?

Па, та бру­ка је тра­ја­ла ко­ли­ко и „мач­ки муж”. У ате­и­зо­ва­ној Цр­ној Го­ри, чи­ји су ко­му­ни­стич­ки ко­ме­са­ри, на­кон ра­та, у Ник­ши­ћу, са­хра­њи­ва­ли Бо­га, би­ло је мо­гу­ће ство­ри­ти јед­ну та­кву па­ра­по­ли­циј­ску ор­га­ни­за­ци­ју и про­да­ти је не­у­ком на­ро­ду као на­вод­ну цр­кву. Ви сте до­бро при­ми­је­ти­ли да та тзв. цр­ква има при­ста­ли­ца, али не­ма вјер­ни­ка. Још ка­да зна­мо да ме­ђу њи­хо­вим при­ста­ли­ца­ма има ве­ли­ки број при­пад­ни­ка ислам­ске и ка­то­лич­ке вје­ро­и­спо­ви­је­сти, он­да је гро­те­ска за­о­кру­же­на, а та при­ча до­ве­де­на до сво­је су­шти­не. Тзв. ЦПЦ не по­сто­ји, ни­ти је ика­да ре­ги­стро­ва­на. Чак ни у по­ли­циј­ској ста­ни­ци на Це­ти­њу. Та­мо по­сто­ји са­мо је­дан па­пир, у ко­јем је не­ко­ли­ко гра­ђа­на Це­ти­ња, оба­ви­је­сти­ло ту по­ли­циј­ску ста­ни­цу да је фор­ми­ра­ло од­бор за „вр­та­ње цр­но­гор­ске пра­во­слав­не цр­кве”. И то је све. За бру­ку до­вољ­но.

Је­ди­на по­зи­тив­на стра­на од фор­ми­ра­ња ове тзв. цр­кве је­сте што је истин­ска Цр­на Го­ра са­зна­ла ко су по­ма­га­чи ове по­ли­циј­ске уј­дур­ме, и што је та чи­ње­ни­ца ути­ца­ла да се мно­ги Цр­но­гор­ци, ко­ји ни­су би­ли вјер­ни­ци, окре­ну на­шој је­ди­ној ка­нон­ској цр­кви, СПЦ, и ње­ној Ми­тро­по­ли­ји и епи­ско­пи­ја­ма, за­хва­љу­ју­ћи чи­јем прег­ну­ћу су мно­ге цр­кве об­но­вље­не а мно­ге из­гра­ђе­не или су у из­град­њи.

У Цр­ној Го­ри је фор­ми­ра­на „Ду­кљан­ска ака­де­ми­ја на­у­ка, на чи­јем че­лу је Је­врем Бр­ко­вић, пред­сед­ник ака­де­ми­је ко­ји не­ма чак ни сред­њу шко­лу, што не сме­та ре­жи­му Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа да из­да­шно фи­нан­си­ра и та­кву уста­но­ву. Ви лич­но че­ста сте ме­та на­па­да Бр­ко­ви­ће­вих при­ста­ли­ца?

Ми­сли­те на тзв. „Фри­зер­ску ака­де­ми­ју”, ко­ја има и сво­је уд­ба­шко гла­си­ло? Озбиљ­но бих се за­ми­слио над со­бом ка­да би ме у тој кло­а­ки од но­ви­не по­че­ли хва­ли­ти. Но, они су ли­це и на­лич­је Ђу­ка­но­ви­ће­вог ре­жи­ма. Та­ко их и тре­ба по­сма­тра­ти. Ко­ли­ко ми је по­зна­то, Бр­ко­вић је је­дин­ствен по то­ме што је јав­но при­знао сво­је шпи­јун­ске по­ри­ве, прав­да­ју­ћи их мла­да­лач­ком за­не­се­но­шћу. Ни­сам још чуо да је би­ло ко од по­ште­ног сви­је­та у сво­јој мла­до­сти за за­ба­ву иза­брао шпи­ја­ње. Очи­глед­но да је „на­шем ју­на­ку” та за­ба­ва пре­шла у на­ви­ку. И то вр­ло уно­сну. Ђу­ка­но­вић је омо­гу­ћио да ова по­лу­пи­сме­на кре­а­ту­ра и скри­бо­ман, од­штам­па у нај­лук­су­зни­јем по­ве­зу сво­ја са­бра­на дје­ла. До­ду­ше, бо­ље упу­ће­ни твр­де да дру­ги дио ње­го­вих са­бра­них дје­ла че­ка на об­ја­вљи­ва­ње на­кон отва­ра­ња ар­хи­ва УДБ-е.

 

ПОСЛЕДЊИ ДАНИ, АЛИ ЧИЈИ

 

Но­си ли евен­ту­ал­но от­це­пље­ње Цр­не Го­ре ри­зик да­љих по­де­ла? Да ли би се­вер ре­пу­бли­ке мо­гао да се пре­тво­ри у не­ку вр­сту Ре­пу­бли­ке Срп­ске? Да ли би оја­ча­ли зах­те­ви шип­тар­ских се­па­ра­ти­ста у Ма­ле­си­ји? Да ли би, ре­ци­мо, Ко­тор мо­гао да тра­жи да бу­де не­што као Мон­те­кар­ло?

На­рав­но. Већ има на­ја­ва та­кве вр­сте и из Бо­ке и са сје­ве­ра Цр­не Го­ре. Што се ти­че Ал­ба­на­ца, они сво­је за­хтје­ве за те­ри­то­ри­јал­ном ауто­но­ми­јом и фе­де­ра­ли­за­ци­јом Цр­не Го­ре не кри­ју. За­то она­ко дрч­но и тра­же укла­ња­ње пра­во­слав­не цр­кве са пла­ни­не Ру­ми­ја из­над Ба­ра, сма­тра­ју­ћи то ди­је­лом њи­хо­ве те­ри­то­ри­је. Но, они се по­на­ша­ју она­ко ка­ко им то власт до­зво­ља­ва. Ка­кав је дил Ђу­ка­но­вић скло­пио са про­јек­тан­ти­ма ве­ли­ко­ал­бан­ске др­жа­ве на Бал­ка­ну, то ће­мо тек да ви­ди­мо. Оно у шта не­ма сум­ње је­сте да тај дил по­сто­ји. Сје­ти­мо се Бо­ба До­ла, као и из­ја­ве Ха­ши­ма Та­чи­ја, да се „он са Ђу­ка­но­ви­ћем од­лич­но ра­зу­ми­је”.

Људ­ска пра­ва кр­ше се ста­вом цр­но­гор­ских вла­сти да о ста­ту­су Цр­не Го­ре не мо­гу да гла­са­ју сви ње­ни др­жа­вља­ни. Да ли сте то по­ста­ви­ли као про­блем кр­ше­ња људ­ских пра­ва пред европ­ске и свет­ске ин­сти­ту­ци­је, не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је, ам­ба­са­де, ко­ји­ма су уста пу­на људ­ских пра­ва, и има ли ре­ак­ци­ја са те стра­не? Са дру­ге стра­не, по­зна­то је да „бар две Цр­не Го­ре жи­ве у Ср­би­ји. Ка­кав ће би­ти став Ва­ше стран­ке о пра­ву тих др­жа­вља­на Цр­не Го­ре да гла­са­ју на ре­фе­рен­ду­му о др­жав­ном ста­ту­су?

На­род­на стран­ка, уз по­др­шку опо­зи­ци­о­них стран­ка ко­је се за­ла­жу за за­јед­нич­ку др­жа­ву, ље­тос је от­по­че­ла кам­па­њу при­ку­пља­ња пот­пи­са по­др­шке на­шим др­жа­вља­ни­ма да мо­ра­ју до­би­ти пра­во гла­са при­ли­ком од­лу­чи­ва­ња о суд­би­ни сво­је ма­тич­не др­жа­ве на евен­ту­ал­ном ре­фе­рен­ду­му. Са тим ста­вом смо упо­зна­ли све ре­ле­вант­не по­ли­тич­ке адре­се у сви­је­ту.

Твр­ди се да Ми­ло Ђу­ка­но­вић и ње­го­во бли­же окру­же­ње „мо­ра­ју да по­бе­де на ре­фе­рен­ду­му, јер би „гу­би­так вла­сти за мно­ге зна­чио и од­ла­зак пред су­ди­је. Је­сте ли спрем­ни да се ефи­ка­сно су­прот­ста­ви­те евен­ту­ал­ном фал­си­фи­ко­ва­њу ре­зул­та­та ре­фе­рен­ду­ма?

Ми­слим да ре­фе­рен­ду­ма у Цр­ној Го­ри не­ће ни би­ти. Ђу­ка­но­вић би га рас­пи­сао да је си­гу­ран у сво­ју по­бје­ду. Ла­жне ан­ке­те ко­је спро­во­де ор­га­ни­за­ци­је ко­је се до­ми­нант­но фи­нан­си­ра­ју пр­ља­вим нов­цем, и чи­ји су ру­ко­во­ди­о­ци отво­ре­не при­ста­ли­це цр­но­гор­ске не­за­ви­сно­сти, уза­луд по­ку­ша­ва­ју да пре­у­смје­ре ка се­па­ра­ти­зму ве­ћи­ну цр­но­гор­ских гра­ђа­на, ко­ји же­ле за­јед­нич­ку др­жа­ву са Ср­би­јом. У ту свр­ху се фа­бри­ку­је и ла­жна сли­ка о сна­га­ма по­је­ди­них опо­зи­ци­о­них стра­на­ка. На­род­на стран­ка је и по то­ме је­дин­стве­на.

За­ми­сли­те, пред стогодишњицу од осни­ва­ња На­род­не стран­ке и по­чет­ка пар­ла­мен­та­ри­зма у Цр­ној Го­ри, у Скуп­шти­ни РЦГ, до­би­ли смо од Ђу­ка­но­ви­ћа јав­ну при­јет­њу да као стран­ка бро­ји­мо по­след­ње пар­ла­мен­тар­не да­не. Мо­жда би бо­ље би­ло Ђу­ка­но­ви­ћу да се, при­је ак­ци­је уки­да­ња На­род­не стран­ке, ју­нач­ки по­ја­ви у Ита­ли­ји и пред та­мо­шњим су­до­ви­ма до­ка­же да ни­је крив за дје­ла ко­ја му се ста­вља­ју на те­рет, и због ко­јих би, ако се до­ка­жу, бро­јао сво­је по­след­ње да­не на сло­бо­ди. Да­кле, не­ка Ку­о­мов са­рад­ник пу­ту­је, и не­ка не бри­не за На­род­ну стран­ку.

 

У ПРОФИТУ ЈЕ ИСТИНА

 

Струк­ту­ра ма­сов­не ко­му­ни­ка­ци­је у Цр­ној Го­ри је стро­го јед­но­цен­трич­на, за раз­ли­ку од по­ли­цен­трич­не струк­ту­ре ме­ди­ја ка­рак­те­ри­стич­не за де­мо­крат­ске зе­мље. То ће бит­но ути­ца­ти на ис­ход ре­фе­рен­ду­ма. За­што за све ове го­ди­не опо­зи­ци­ја у Цр­ној Го­ри ни­је ство­ри­ла сво­је ли­сто­ве, а по­себ­но ра­дио и ТВ ста­ни­це, без ко­јих гу­би ме­диј­ску бит­ку са ре­жи­мом?

За­то што не­ма­мо па­ра. Ко је год у Цр­ној Го­ри ство­рио ка­пи­тал, или је мо­рао ући у отво­ре­ни дил с вла­шћу и по­др­жа­ти иде­ју цр­но­гор­ске са­мо­стал­но­сти (чи­тај: при­ват­не Ђу­ка­но­ви­ће­ве др­жа­ве), или на­пу­сти­ти Цр­ну Го­ру. При­мјер ком­па­ни­је „КИПС” је илу­стра­ти­ван. То је је­ди­но пред­у­зе­ће ко­је ни­је при­су­ство­ва­ло тзв. до­на­тор­ској ве­че­ри По­кре­та за Ђу­ка­но­ви­ћев иму­ни­тет, у Под­го­ри­ци, на ко­јој је при­ку­пље­но, по њи­хо­вом при­зна­њу, 850.000 евра. Ре­жим је од­мах на­кон то­га пред­у­зео ак­ци­ју уни­штав­ања тог пред­у­зе­ћа. На­по­ми­њем да то пред­у­зе­ће не­ма ни­ка­кве ве­зе са опо­зи­ци­јом. Са­мо ни­су же­ље­ли да се по­ли­тич­ки екс­по­ни­ра­ју. За­ми­сли­те ка­ко би про­шли они ко­ји ни­су при­ста­ли­це ре­жи­ма, а да свој но­вац за­ра­ђу­ју у Цр­ној Го­ри?!

Што се ме­ди­ја ти­че, по­знат је слу­чај уби­ства уред­ни­ка и вла­сни­ка ли­ста „Дан”. Са­да је ре­жим кре­нуо и на Ва­се­љен­ску ра­дио-ста­ни­цу „Све­ти­го­ра”, гла­си­ло Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске, убје­дљи­во нај­слу­ша­ни­је у Цр­ној Го­ри. До­ду­ше, то је са­мо сег­мент ње­го­вог отво­ре­ног фрон­та пре­ма СПЦ, тач­ни­је, пре­ма нај­ма­ње 70 од­сто на­ро­да у Цр­ној Го­ри.

Ко­со­во и Ме­то­хи­ја је про­блем ко­ји не за­ни­ма Ђу­ка­но­ви­ћа. Ја­сно је да се та­ко по­на­ша да би при­до­био шип­тар­ске гла­со­ве у Цр­ној Го­ри ко­ји су је­зи­чак на ва­ги ко­ји га одр­жа­ва на вла­сти. Али, мно­ги про­те­ра­ни цр­но­гор­ски др­жа­вља­ни има­ју та­пи­је на сво­ја има­ња у тој срп­ској обла­сти. Ка­ко ће Цр­на Го­ра шти­ти­ти те ин­те­ре­се сво­јих др­жа­вља­на?

Ова власт би јед­на­ко по­сту­пи­ла као и она ко­му­ни­стич­ка из 1945. го­ди­не, ко­ја је де­кре­том од­у­зе­ла имо­ви­ну на­ших др­жа­вља­на про­тје­ра­них од стра­не ал­бан­ских ба­ли­ста и фа­ши­ста то­ком Дру­гог свјет­ског ра­та, и уз то им за­бра­ни­ла по­вра­так на њи­хо­ва вје­ков­на ог­њи­шта. Не за­бо­ра­ви­мо и да је сво­је­вре­ме­но Ми­ло­ше­вић од­био да пот­пи­ше већ до­не­се­ни За­кон о по­вра­ћа­ју од­у­зе­тог зе­мљи­шта СПЦ-у на Ко­сме­ту. И ови да­нас, као и они из 1945, гра­не су јед­ног те истог ста­бла. У ана­ли­ма ве­ли­ких сра­мо­та оста­ће за­пи­са­но да је јед­на власт у Цр­ној Го­ри, пр­ви пут у ње­ној ду­гој исто­ри­ји, отво­ре­но са­оп­шти­ла да је пи­та­ње Ко­со­ва и Ме­то­хи­је не тан­ги­ра. Нај­срам­ни­је је то што су они до­шли на власт на­вод­но бра­не­ћи Ко­смет. Да­нас су нај­ср­бо­фо­бич­ни­ји упра­во они ко­ји су 90-их го­ди­на би­ли нај­гр­ла­ти­ји Ср­би. Та­да је то би­ло про­фи­та­бил­но, јер је нај­ек­стрем­ни­ји Ср­бин био Ђу­ка­но­вић, као што је и да­нас про­фи­та­бил­но би­ти уз ње­га, као екс­трем­ног ан­ти­ср­би­на!

У ЕУ ја­ча по­крет за „ан­ти­бри­сел­ску Евро­пу ко­јој би на вр­ху биле ду­хов­не и етич­ке вред­но­сти, Евро­пу сло­бод­них европ­ских на­ро­да чи­ји се ко­ре­ни и тра­ди­ци­ја по­шту­ју, а је­дан од бит­них раз­ло­га за не­у­спех ре­фе­рен­ду­ма у Фран­цу­ској и Хо­лан­ди­ји био је и ана­ци­о­нал­ни при­ступ у на­цр­ту европ­ског уста­ва. Ка­ко На­род­на стран­ка, исто­вре­ме­но про­е­вроп­ска и на­ци­о­нал­на, ви­ди сво­је ме­сто у Евро­пи?

Као ди­је­лу пар­ти­ја ко­је при­па­да­ју де­сном цен­тру у Евро­пи, и ко­је ње­гу­ју тра­ди­ци­о­нал­ност, али не до­во­де у пи­та­ње по­тре­бу ује­ди­ње­ња Евро­пе. Ми же­ли­мо да са­чу­ва­мо свој иден­ти­тет, по ко­јем се раз­ли­ку­је­мо од дру­гих, али исто­вре­ме­но и да гра­ди­мо за­јед­нич­ке ври­јед­но­сти ко­је ће нас ује­ди­ни­ти. На из­глед фра­за, али ни­је. <

 

(Новембар-децембар 2005)

 

 

СТО ГОДИНА НАРОДНЕ СТРАНКЕ

Луча српске Црне Горе

 

На­род­на стран­ка је нај­ста­ри­ја по­ли­тич­ка ор­га­ни­за­ци­ја у Цр­ној Го­ри. Кон­сти­ту­и­са­на је 1906. го­ди­не на Лу­чин­дан, 18. (31) ок­то­бра, чи­ме је озва­ни­чен по­че­так пар­ла­мен­та­ри­зма у та­да­шњој Кња­же­ви­ни Цр­ној Го­ри. Њен рад су­штин­ски је по­чео не­што ра­ни­је, из­ла­же­њем „На­род­не ми­сли”, пр­вог опо­зи­ци­о­ног ли­ста, 3. сеп­тем­бра те го­ди­не (1906). Уред­ни­ци „На­род­не ми­сли” би­ли су ис­так­ну­ти пр­ва­ци На­род­не стран­ке. Лист је оку­пио углав­ном мла­де и шко­ло­ва­не љу­де то­га до­ба, вас­пи­та­ва­не у гра­ђан­ском европ­ском ду­ху, ко­ји се ни­су ми­ри­ли са на­чи­ном спро­во­ђе­ња устав­них ре­фор­ми из 1905. го­ди­не. Овај лист је био не­зва­нич­но гла­си­ло Клу­ба на­род­них по­сла­ни­ка („Клу­ба­ша”) ко­ји ће зва­нич­но пре­ра­сти у На­род­ну стран­ку. Пр­ви пред­сед­ник Клу­ба био је вој­во­да Ша­ко Пе­тро­вић Ње­гош, пот­пред­сед­ник Мар­ко Ра­ду­ло­вић, се­кре­тар Ми­тар Вук­че­вић. Од 76 по­сла­ни­ка пр­вог са­зи­ва На­род­не скуп­шти­не Цр­не Го­ре из 1906. го­ди­не, Клуб На­род­не стран­ке имао је 51 по­сла­ни­ка. Клуб је имао ви­ше прав­ни­ка не­го што су има­ли сви су­до­ви у Цр­ној Го­ри. Ме­ђу осни­ва­чи­ма је би­ло пет вој­во­да, је­дан сер­дар, се­дам све­ште­ни­ка, де­сет прав­ни­ка, два ле­ка­ра, два учи­те­ља, пет тр­го­ва­ца, ин­же­њер, пу­бли­ци­ста итд.

На­род­на стран­ка је свој по­ли­тич­ки Про­грам и Ста­тут, ко­је је пот­пи­са­ло 38 на­род­них по­сла­ни­ка, јав­но са­оп­шти­ла 1907. го­ди­не. Про­грам је пу­бли­ко­ван у мар­ту 1907. го­ди­не, а штам­пан у Срп­ској ду­бро­вач­кој штам­па­ри­ји.

На­род­на стран­ка је би­ла по свом уте­ме­ље­њу де­мо­крат­ска ор­га­ни­за­ци­ја ко­ја је те­жи­ла „збли­жа­ва­њу, па и је­дин­ству сви­ју Ср­ба, ка­да за то бу­ду на­сту­пи­ле мо­гућ­но­сти”.

Књаз Ни­ко­ла је про­го­нио пред­став­ни­ке На­род­не стран­ке, слич­но као што ће то 84 го­ди­не ка­сни­је ра­ди­ти ко­му­ни­сти, на­кон об­на­вља­ња ње­ног ра­да 1990. го­ди­не, на дан Св. Ва­си­ли­ја Остро­шког, све­ца за­штит­ни­ка и Кр­сне сла­ве На­род­не стран­ке. <

 


Коментари >>