МИ­СЛЕ­НИК 001

Јун 2005.

„Чо­век ко­ји не­ма хра­бро­сти да сто­ји иза сво­јих иде­ја или не вре­ди као чо­век или ње­го­ве иде­је не вре­де ни­шта.”

(Езра Па­унд)

„Хе­рој­ство, реч ко­јом, у су­шти­ни, име­ну­је­мо сва­ко уна­пред и до­бро­вољ­но при­хва­та­ње смр­ти.”

(Ор­те­га и Га­сет)

„Ка­да је у пи­та­њу спас отаџ­би­не от­па­да сва­ко раз­ми­шља­ње о прав­ди и не­прав­ди, до­бр­о­ти и окрут­но­сти, слав­ном и не­слав­ном. Та­да, кад се мо­ра, тре­ба сле­ди­ти ону од­лу­ку ко­ја др­жа­ви спа­са­ва жи­вот и чу­ва сло­бо­ду.”

(Ма­ки­ја­ве­ли)

„Би­ти слу­га др­жа­ве је ари­сто­крат­ска вр­ли­на ка­кву ма­ло љу­ди по­се­ду­је.”

(Освалд Шпен­глер)

„Во­ли не­при­ја­те­ља свог, гну­шај се не­при­ја­те­ља Бож­јих, а не­при­ја­те­ље ота­ча­ства са­ти­ри!”

(Све­ти Фи­ла­рет Мо­сков­ски)

„То уро­ђе­но, искон­ско срп­ско бун­тов­ни­штво, ако се ис­по­ља­ва на пра­ви на­чин, не угро­жа­ва са­бор­ност, не­го је њен стуб и пот­по­ра. Цр­ква не при­зи­ва без­лич­не, пра­зно по­кор­не, мр­тво­ро­ђе­не љу­де!”

(Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је Ра­до­вић)

„У вре­ме уни­вер­зал­не пре­ва­ре — ре­ћи исти­ну је ре­во­лу­ци­о­нар­ни чин.”

(Џорџ Ор­вел)

„Сва исти­на про­ла­зи кроз три фа­зе. Пр­во бу­де исме­ја­на, за­тим јој се же­сто­ко су­прот­ста­вља­ју и на кра­ју је при­хва­те као да је очи­глед­на са­ма по се­би.”

(Ар­тур Шо­пен­ха­у­ер)

„Ни­шта што чи­ни­те не­ће има­ти до­брог учин­ка ако не во­ди­те ра­чу­на о исти­ни.”

(са­му­рај Ја­ма­мо­то Цу­не­то­мо)

„Част је ус­хи­ће­на са­вест, да­нас је­ди­на жи­ва ре­ли­ги­ја у искре­ним му­шким ср­ци­ма.”

(Ал­фред де Ви­њи)

„На­ша је ду­жност да ра­ди­мо оно што мо­же­мо, ни Бог од нас не тра­жи да ра­ди­мо оно што не мо­же­мо.”

(Ра­до­ван Ка­ра­џић)

„Са­мо нам пре­по­род древ­ног ду­ха му­дро­сти мо­же ули­ти ду­хов­но но­ви под­сти­цај, нео­п­хо­дан за пре­вла­да­ва­ње су­во­пар­ног ин­те­лек­ту­а­ли­зма ко­ји да­нас пре­о­вла­ђу­је.”

(Хер­ман Граф Кеј­сер­линг)