МИ­СЛЕ­НИК 002

Август 2005.

„Оно што за­и­ста во­лиш ни­ко ти не мо­же од­у­зе­ти. Оно што за­и­ста во­лиш је тво­је истин­ско на­сле­ђе. Све оста­ло је от­пад.”

(Езра Па­унд)

„Чо­век је оно у шта ве­ру­је.”

(Ан­тон Па­вло­вич Че­хов)

„Отаџ­би­на је оно што нас је све ство­ри­ло. Она је из­ван свих про­ла­зних, променљивих уста­ва. Упр­кос то­ме што је до те ме­ре раз­о­рен и окр­њен мно­го­о­блич­ни жи­вот у Ру­си­ји (ка­ко да­нас из­гле­да), још увек има­мо вре­ме­на да оп­ста­не­мо и бу­де­мо до­стој­ни оних је­да­на­ест сто­ти­на го­ди­на на­ше не­из­бри­си­ве по­ве­сти.”

(Алек­сан­дар Сол­же­њи­цин)

„Отаџ­би­на тра­је оп­штом де­ло­твор­но­шћу ко­ја је по вред­но­сти и да­ту­му из­над свих лич­них хте­ња.”

(Шарл Мо­рас)

„Све док не­ки на­род по­сто­ји у сфе­ри по­ли­тич­ког, он мо­ра сам – прем­да са­мо за крај­њи слу­чај – од­ре­ди­ти раз­ли­ко­ва­ње на при­ја­те­ља и не­при­ја­те­ља. У то­ме по­чи­ва су­шти­на ње­го­вог по­ли­тич­ког по­сто­ја­ња. Ако ви­ше не­ма спо­соб­но­сти или во­ље за то раз­ли­ко­ва­ње, он пре­ста­је да по­ли­тич­ки по­сто­ји. До­пу­сти ли да му не­ки стра­нац про­пи­су­је ко је ње­гов не­при­ја­тељ и про­тив ко­га сме да се бо­ри или не, он­да он ви­ше ни­је по­ли­тич­ки сло­бо­дан на­род и под­ре­ђен је не­ком дру­гом по­ли­тич­ком си­сте­му.”

(Карл Шмит)

„Дух вре­ме­на на­шег је суп­тил­на са­бла­зан на­ших да­на; под том ети­ке­том про­да­је се фал­си­фи­кат про­гре­са, про­све­ће­ња, ци­ви­ли­за­ци­је, кул­ту­ре. За­то је да­нас по­треб­ни­је не­го икад има­ти дар за раз­ли­ко­ва­ње ду­хо­ва, дар пра­во­слав­ни, дар под­ви­жнич­ки, да се чо­век не­са­бла­жњен мо­же про­би­ја­ти кроз је­зи­ви ха­ос на­ше сва­ки­да­шњи­це. Ду­хом Веч­но­сти тре­ба про­ве­ра­ва­ти дух на­шег вре­ме­на.”

(Отац Ју­стин По­по­вић)

„За­што је срп­ски на­род та­ко гор­ко на­стра­дао? За­то што се одво­јио од сво­јих бо­го­но­сних ота­ца и ви­те­зо­ва и по­шао за без­бо­жни­ци­ма и је­ре­ти­ци­ма европ­ским. Ка­да то зна­мо, па­зи­мо ко­јим пу­тем тре­ба да иде­мо убу­ду­ће.”

(Све­ти вла­ди­ка Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић)

„По­гре­шно је ми­шље­ње да су де­мо­кра­ти­је мли­та­ве и не­бор­бе­не. Од древ­не Ати­не, пре­ко ја­ко­бин­ско-на­по­ле­о­нов­ске Фран­цу­ске, па ли­бе­рал­не и ко­ло­ни­ја­ли­стич­ке Ен­гле­ске, до им­пе­ри­је до­ла­ра, атом­ске и на­палм-бом­бе – де­мо­крат­ски си­сте­ми су сви­ре­по осва­јач­ки и ра­то­бор­ни.”

(Ђа­но Ака­ме)

„Ли­бе­ра­ли­зам и бољ­ше­ви­зам ни­су две су­прот­но­сти ми­шље­ња и де­ло­ва­ња већ су при­ми­тив­ни и на­пред­ни об­лик, по­че­так и крај истог по­кре­та.”

(Освалд Шпен­глер)

„Да у овом ве­ли­ком су­ко­бу од ко­га за­ви­си суд­би­на све­та не­ма дру­гих бор­би до оних из­ме­ђу со­ци­ја­ли­ста и ли­бе­ра­ла – ње­гов ис­ход не би био не­из­ве­стан, ни­ти по­бе­да сум­њи­ва.”

(Дон Хуан До­но­со Кор­тес)

„Су­ви­шно је ре­ћи да се си­стем где по­гла­вар др­жа­ве мо­ра из­во­је­ва­ти по­бе­ду на из­бо­ри­ма не­у­ку­сним са­мо­ре­кла­мер­ством и соп­стве­ним екс­по­ни­ра­њем, до поруке на­лик ни­же­ра­зред­ном глум­цу, чи­ни ве­о­ма чуд­ним оби­ча­јем ја­пан­ском на­ро­ду, од­га­ја­ном у уве­ре­њу да је ћу­та­ње зла­то, а уме­ре­ност вр­ли­на.”

(Ки­та Ики)

„Ми Ру­си има­мо две отаџ­би­не: Ру­си­ју и Евро­пу... Да ли ви, го­спо­до, схва­та­те ко­ли­ко је на­ма дра­га Евро­па, ка­ко ми во­ли­мо и по­шту­је­мо, ви­ше не­го брат­ски, ве­ли­ке ње­не на­ро­де, и све ве­ли­ко, пре­кра­сно и са­вр­ше­но што су ти на­ро­ди из­ве­ли!? Да ли ви зна­те до ка­квих нас су­за и гр­че­ва у ср­цу по­тре­са и му­чи суд­би­на те дра­ге и ро­ђе­не Евро­пе, и ка­ко нас пла­ше мрач­ни обла­ци ко­ји све ви­ше и ви­ше за­сти­ру ње­но не­бо!?”

(Фјо­дор Ми­ха­и­ло­вич До­сто­јев­ски)

„Ру­си­ји је су­ђе­на ве­ли­ка ду­хов­на бу­дућ­ност: она мо­ра да ре­ши сва пи­та­ња о ко­ји­ма се спо­ри Евро­па.”

(Пе­тар Ча­да­јев)

„Ми (Нем­ци) има­мо ап­со­лут­ну по­тре­бу за до­го­во­ром с Ру­си­јом, за но­вим за­јед­нич­ким про­гра­мом, ко­ји не до­пу­шта у Ру­си­ји ни­ка­кву ен­гле­ску над­моћ. И ни­ка­кву аме­рич­ку бу­дућ­ност.”

(Фри­дрих Ни­че)

„Ако је чо­век го­спо­дин, он­да до­вољ­но зна; ако ни­је го­спо­дин, он­да је све што зна ло­ше по ње­га.”

„Да­нас свет зна це­ну све­га, а не зна вред­ност ни­че­га.”

(Оскар Вајлд)