МИ­СЛЕ­НИК 005

Новембар-децембар 2005.

„Ми­сли и де­лај не­у­сло­вљив од прет­њи по­ра­за или обе­ћа­ња по­бе­де. Не­ма по­бе­де вред­ни­је од вер­но­сти се­би у по­ра­зу, ни­ти има ве­ћег по­ра­за од из­дај­ства се­бе због по­бе­де.”

(Дра­гош Ка­ла­јић)

„У по­след­њој фа­зи бит­ке за отаџ­би­ну увек се оче­ку­је да се по­ја­ви плем­ство – јер у пле­ме­ни­тим ср­ци­ма пат­ња на­ро­да нај­сил­ни­је го­ри. Кад иш­че­зне осе­ћа­ње за прав­ду и мо­рал, а ужас по­му­ти чу­ла, сна­ге обич­них љу­ди бр­зо пре­сах­ну.”

(Ернст Јин­гер)

„Шта тре­ба да чи­ни краљ?” пи­тао је Го­спо­дар Жу­те Зе­мље ки­не­ског па­сти­ра ко­га је срео.

„Упра­вља­ње др­жа­вом је као чу­ва­ње ко­ња. Јед­но­став­на ствар: др­жа­ти на од­сто­ја­њу оно што ште­ти ко­њи­ма. Ни­шта ви­ше.”

(Sci­en­tia sac­ra)

„Спа­си, Го­спо­де, на­род Твој и спа­си ме­не. Ако не спа­сеш на­род Твој и мој, а спа­сеш ме­не, ја ћу се у Ра­ју осе­ћа­ти као у ту­ђи­ни.”

(Све­ти вла­ди­ка Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић)

„За раз­ли­ку од про­тив­ни­ка ко­ји сво­је при­ја­те­ље на­гра­ђу­ју зла­том, срп­ски по­ли­ти­ча­ри их на­гра­ђу­ју ор­де­њи­ма и ти­ту­ла­ма, и увек гу­бе.”

(Сло­бо­дан Јо­ва­но­вић)

„Да­нас су оп­ста­ле са­мо две пра­ве на­ци­о­нал­не др­жа­ве: Ја­пан и Изра­ел.”

(Иља Гла­зу­нов)

„Сви Цр­но­гор­ци ста­ре Цр­не Го­ре сма­тра­ју Ми­ло­ша Оби­ли­ћа за свог ду­хов­ног пре­тка, и не са­мо да ми­сле о ње­му и да му се ди­ве већ га и са­ња­ју. Кад су чи­ни­ли ју­нач­ка де­ла, раз­ми­шља­ли су и пре­пи­ра­ли се да ли би Оби­лић та­ко ура­дио и да ли су се при­бли­жи­ли Оби­ли­ћу.”

(Јо­ван Цви­јић)

„Ис­под ег­зи­стен­ци­јал­ног ни­воа ху­ма­ног не на­ла­зи се жи­во­тињ­ско, већ де­мон­ско. Ако чо­век пад­не с ни­воа људ­ске ег­зи­стен­ци­је, не­ће по­ста­ти жи­во­ти­ња, већ де­мон.”

(Бе­ла Хам­ваш)

„Ср­на је чу­ло не­бе­ске ту­ге.”

(Отац Ју­стин По­по­вић)

„Са­мо плит­ки љу­ди не су­де пре­ма из­гле­ду. Пра­ва ми­сте­ри­ја све­та је оно ви­дљи­во, не не­ви­дљи­во.”

(Оскар Вајлд)

„Из­ме­ђу ни­шта­ви­ла и бо­ла, иза­бра­ћу бол.”

(Виљем Фок­нер)

„Бо­ље је би­ти вул­гар­но у пра­ву, не­го уч­ти­во гре­ши­ти.”

(Веб­стер)

„И уоп­ште, у овој епо­хи вла­да­ви­не аме­рич­ке пот­кул­ту­ре и пе­ћин­ског ли­бе­ра­ли­зма, ни­шта та­ко не ода­је при­пад­ност чо­ве­ка ни­жим кла­са­ма као по­зна­ва­ње ску­пих са­то­ва и ауто­мо­би­ла.”

(Вик­тор Пе­ље­вин)

„Ка­да укус јед­ном иш­че­зне, ни­шта ви­ше не мо­же пре­жи­ве­ти.”

(Е. А. По)

„Не про­сто ле­по­та, стид ће спа­сти свет.”

(Ан­дреј Тар­ков­ски)

„Ро­ма­но­пи­сци ко­ји с нај­ви­ше гор­чи­не гле­да­ју на мо­дер­но до­ба кре­и­ра­ју нај­ви­шу умет­ност. Пи­сац сво­јом кре­а­ци­јом тра­жи ком­пен­за­ци­ју за без­на­де­жност и бе­ду по­сто­ја­ња.”

(Сол Бе­лоу)

„До­бар бо­рац чи­ни ‘што се мо­ра чи­ни­ти’ и не оме­та га би­ло ко­ја вр­ста скеп­ти­ци­зма.”

(Ју­ли­јус Ево­ла)

„Сум­ња у се­бе је под­му­као не­при­ја­тељ.”

(Ед­гар Де­га)

„Вр­ли­ном им се осве­ти. То је све­та осве­та, до­стој­на хва­ле и при­ја­тељ­ства.”

(Урош Пре­дић)

„Би­рај са­мо из­ме­ђу по­бе­де и сло­ма – не из­ме­ђу ра­та и ми­ра. А по­бе­ди при­па­да по­бе­да жр­тво­ва­ња.”

(Освалд Шпен­глер)

„Na­vi­ga­re est ne­ces­se, vi­ve­re non est ne­ces­se.”

„Пло­ви­ти се мо­ра, жи­ве­ти се не мо­ра.”

(Ла­тин­ска, рим­ска, по­сло­ви­ца)

„Ни­ка­кво гво­жђе не про­ди­ре у чо­веч­је ср­це с та­квом ле­де­ном сна­гом као тач­ка ста­вље­на у пра­ви час.”

(Исак Ба­бељ)