МИСЛЕНИК 006

Јануар-фебруар 2006.

„Ако ме је исти­на оста­ви­ла на це­ди­лу, мо­ја је­ди­на од­бра­на је да јој оста­нем ве­ран.”

(Бе­ла Хам­ваш)

„Не при­зна­јем дру­ги знак над­моћ­но­сти осим до­бро­те.”

(Лу­двиг ван Бе­то­вен)

„По­гле­дај­мо се у ли­це! Ми смо Хи­пер­бо­реј­ци. С оне стра­не Се­ве­ра, ле­да и смр­ти – та­мо је наш жи­вот, та­мо је на­ша ра­дост!”

(Фри­дрих Ни­че)

„Под уда­ри­ма не­при­ја­тељ­ства, ка­да те об­у­зи­ма­ју те­ско­ба и ма­ло­ду­шност, осе­ћај без­на­ђа и уса­мље­но­сти — по­глед упу­ти ка зве­зда­ним ка­те­дра­ма ко­је нас на­дах­њу­ју лек­ци­ја­ма су­ве­ре­ног спо­кој­ства и не­бе­ске ве­дри­не. Та­мо је наш дом.”

(Дра­гош Ка­ла­јић)

„‘Зло се по­ја­вљу­је нај­пре као Лу­ци­фер, да би се за­тим пре­тво­ри­ло у Ђа­во­ла и за­вр­ши­ло као Са­та­на.’ То је низ ко­ји иде од све­тло­но­ше пре­ко де­ли­те­ља до ни­шти­те­ља; или, у обла­сти са­мо­гла­сни­ка, тро­стру­ки акорд: U, I, A.”

(Ернст Јин­гер)

„Не­мој­те ми­сли­ти да сам ја до­шао да на­ру­шим за­кон или про­ро­ке; ни­сам ја до­шао да ру­шим не­го да ис­пу­ним. Јер вам уисти­ну ка­жем: док не­бо и зе­мља не про­ђу не­ће не­ста­ти ни јед­не јо­те, или јед­не са­ме цр­те од сло­ва из за­ко­на, а да се све не ис­пу­ни.”

(Мт. 5: 17)

„Наш по­ло­жај је то­ли­ко тра­ги­чан да смо из­гу­би­ли пра­во на пе­си­ми­зам. Бу­ди­мо до­стој­ни тра­ге­ди­је ко­ја нас је по­го­ди­ла. Не дај­мо да се уга­си све­тлост!”

(Дра­ган Не­дељ­ко­вић)

„Без за­шти­те оп­штег до­бра не мо­же би­ти ни ин­ди­ви­ду­ал­не сре­ће ни на­прет­ка.”

(Урош Пре­дић)

„Па­ме­тан на­ђе на­чин, а бу­да­ла из­го­вор.”

(Ано­ним)

„Тре­ба увек има­ти у ви­ду да у не­све­сном сло­ју сва­ког чо­ве­ка, па и нај­са­вре­ме­ни­јег, дре­ма ду­ша пре­да­ка, ко­ја се­же до нај­ста­ри­јих вре­ме­на.”

(Ни­ко­лај Бер­ђа­јев)

„Мул­ти­кул­ту­ра­ли­зам? Су­пер! Са­мо, где је Тол­стој у Зу­лу пле­ме­ну, на­ђи­те ми Пру­ста ме­ђу Па­пу­ан­ци­ма!...”

(Сол Бе­лоу)

„Every Ser­bian is a gentlman.”

„Сва­ки Ср­бин је џентлмен.”

(Жо­зеф Ре­нак, фран­цу­ски по­ли­ти­чар и пу­то­пи­сац,

„Vo­u­a­ge en Ori­ent”, Па­риз, 1879)

„Чо­век увек мо­же да бу­де до­бар пре­ма љу­ди­ма до ко­јих му ни­је ста­ло.”

(Оскар Вајлд)

„У обла­сти ра­ди­кал­не кул­ту­ре за мла­де ни­шта се не про­да­је та­ко до­бро као пра­вил­но до­зи­ран и по­ли­тич­ки ко­рек­тан бунт про­тив све­та у ко­јем вла­да по­ли­тич­ка ко­рект­ност и све је до­зи­ра­но за упо­тре­бу.”

(Вик­тор Пе­ље­вин)

„Ни­су схва­ти­ли да жи­ви­мо у вре­ме­ну ка­да су не­по­треб­не ства­ри на­ша је­ди­на ну­жда.”

(Лорд Хен­ри Во­тон, ју­нак оно­га ко­ји се пре­зи­вао Ди­вљи)

„Је ли ле­па?”

„По­на­ша се као да је­сте. То је слу­чај с ве­ћи­ном Аме­ри­кан­ки. У то­ме је тај­на њи­хо­вог шар­ма.”

„Кад се пре­ђу из­ве­сне го­ди­не, све ве­зе су озбиљ­не. Као ср­ча­ни на­па­ди.”

(Џ. М. Ку­ци)

„Ver­ba vo­lant, scrip­ta mo­net.”

„Ре­чи ле­те, спи­си оста­ју.”

(Ла­тин­ска по­сло­ви­ца)

„Те­би, ко­ја си зна­ла да се ве­ли­ке ства­ри не ра­ђа­ју у ма­лим лу­ди­ли­ма и да се де­ла мо­гу ме­ри­ти ис­ку­ше­њи­ма у ко­ји­ма су на­ста­ја­ла.”

(Ано­ним: Јед­на по­све­та)

„Ге­ни­ја­лан је, да­кле тра­ги­чан.”

(Ано­ним)