МИ­СЛЕ­НИК 007

Март 2006.

„Ако је ово мрач­но до­ба суд­би­на и ако је она нео­по­зи­ва, је­ди­но што мо­гу учи­ни­ти је да са­чу­вам чи­сто­ту сво­га жи­во­та. Ако има из­ла­за, је­ди­но је у то­ме што се соп­стве­ном чи­сто­том при­зи­ва чи­сто­та све­та.”

(Бе­ла Хам­ваш)

„У свим вре­ме­ни­ма по­сто­је две те­о­ри­је о чо­ве­ко­вом по­ре­клу: она ко­ја то по­ре­кло тра­жи го­ре, и дру­га ко­ја га тра­жи до­ле. Обе су исти­ни­те; чо­век се свр­ста­ва при­хва­та­ју­ћи ову или ону.”

(Ернст Јин­гер)

„Свет про­ла­зи кроз бо­го­о­ста­вље­ност. Те­шко је схва­ти­ти тај­ну бо­го­о­ста­вље­но­сти све­та и чо­ве­ка. Не тре­ба ра­ци­о­на­ли­зо­ва­ти ту тај­ну; и ова нај­та­јан­стве­ни­ја чи­ње­ни­ца се ти­че тра­ди­ци­о­нал­ног уче­ња о Бож­јој Про­ми­сли. (...) Бо­го­о­ста­вље­ност све­та је ње­го­ва те­го­ба. Франц Ба­а­дер је го­во­рио: те­го­ба зна­чи да Бог не­до­ста­је.”

(Ни­ко­лај Бер­ђа­јев)

„Пр­во што је ну­жно чи­ни­ти је­сте жи­вот: стил тре­ба жи­ве­ти.”

(Фри­дрих Ни­че, у пи­сму Лу фон Са­ло­ме, 1882)

„Не­у­кус је вер­на сли­ка овог лу­дог и не­у­рав­но­те­же­ног до­ба. Он се огле­да у умет­но­сти и у ли­те­ра­ту­ри, у дру­штве­ном жи­во­ту, да не го­во­рим о по­ли­ти­ци.”

(Урош Пре­дић)

„Де­мо­кра­ти­ја је кад не­ком­пе­тент­на ве­ћи­на иза­бе­ре ко­рум­пи­ра­ну ма­њи­ну.”

(Џорџ Бер­нард Шо)

„Не кра­ди др­жа­ву, јер је ску­по пла­ће­на. Бра­ћа тво­ја су из­ги­ну­ла у ра­то­ви­ма бра­не­ћи др­жа­ву – ка­ко се ти усу­ђу­јеш кра­сти и пот­кра­да­ти ту пре­ску­пу те­ко­ви­ну? Ова је др­жа­ва и њи­хо­ва ко­ли­ко и тво­ја, и ви­ше је њи­хо­ва, јер су пла­ти­ли ви­ше од те­бе, ви­ше су уло­жи­ли у њу не­го ти.“

(Св. вла­ди­ка Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић)

„Раз­ви­јај у се­би мо­ћи гип­ко­сти и чвр­сти­не би­ћа, као да је у пи­та­њу из­ра­да ван­ред­ног ма­ча у нај­ви­шим ра­ди­о­ни­ца­ма уме­ћа. Са­ма гип­кост је по­во­дљи­ва, а са­ма кру­тост је ло­мљи­ва. Нео­п­ход­но је по­се­до­ва­ти обе осо­би­не: гип­кост ко­ја слу­жи чвр­сти­ни, оне­мо­гу­ћа­ва­ју­ћи пре­ло­ме — и чвр­сти­ну ко­ја слу­жи гип­ко­сти, су­зби­ја­ју­ћи под­ви­ја­ња.”

(Дра­гош Ка­ла­јић)

„Исту бит­ку у обла­ци­ма глу­ви ће про­ту­ма­чи­ти са­мо као се­ва­ње му­ња, а сле­пац са­мо као гр­мља­ви­ну.”

(Џорџ Сан­та­ја­на)

„Жи­ви­мо у све­ту са­вр­ше­них сред­ста­ва и не­ја­сних ци­ље­ва.”

(Ал­берт Ајн­штајн)

„Зло – ка­же Пла­тон – до­ла­зи у др­жа­ве од то­га што сва­ко по­на­о­соб не из­вр­ша­ва свој за­да­так. То је пре­суд­но: pa seautou prattei. Из­гле­да ми за­ди­вљу­ју­ће, на при­мер, то што Дон Ху­ан пре­пу­шта свом ср­цу да кли­зи по мно­го­ли­ком жен­ском све­ту. Раз­бе­сне­ло би ме ка­да би Дон Ху­ан те­о­ре­ти­сао о љу­ба­ви. Не: не­ка ра­ди оно за шта је ство­рен!”

(Хо­се Ор­те­га и Га­сет)

„Не ре­кла­ми­ра­ју се ства­ри већ обич­на људ­ска сре­ћа. Увек се при­ка­зу­ју срећ­ни љу­ди, са­мо је у раз­ли­чи­тим слу­ча­је­ви­ма та сре­ћа иза­зва­на ку­по­ви­ном раз­ли­чи­тих пред­ме­та. За­то чо­век не иде у про­дав­ни­цу по ства­ри, не­го по ту сре­ћу, али њу та­мо не про­да­ју.”

(Вик­тор Пе­ље­вин)

„Fri­end in need – fri­end in­deed.”

„При­ја­тељ је онај ко је уз вас у не­во­љи.”

(Аме­рич­ка из­ре­ка)

„Пот­пу­на искре­ност је пут ка ори­ги­нал­но­сти.”

(Шарл Бо­длер)

„Же­не се за­љу­бљу­ју уши­ма, му­шкар­ци очи­ма.”

(Оскар Вајлд)

„Опи­ши нас као пол”, за­чи­ка­ва­ла га је она.

„Сфин­ге без тај­ни.”