МИСЛЕНИК 009

Јун 2006.

„Ва­ра­те се, го­спо­до. Тра­ди­ци­ја — то ни­је исто­ри­ја, не­го ме­та­фи­зи­ка. Дух.”

(Бог­дан Де­сни­ца)

„Сла­ва ве­ћи­не хе­ро­ја је у њи­хо­вом па­ду. Они су уна­пред ура­чу­на­ли тра­ги­ку.”

(Бе­ла Хам­ваш)

„Бо­ље је би­ти мр­тви лав не­го жи­ви пас. У ме­мо­ри­ји по­том­ства вр­ли при­мер је моћ­ни­ји и пло­до­твор­ни­ји од жи­во­та ко­ји га је из­вео у овој аре­ни уни­вер­зу­ма.”

(Дра­гош Ка­ла­јић)

„Зар је бри­га та­квог чо­ве­ка што не­ко пре­ма ње­му ис­ту­ра свој от­ме­ни, го­спод­стве­ни и над­моћ­ни пре­зир? Чо­ве­ку ко­ји сти­да не­ма — ни­шта се не мо­же!”

(До­бри­ло Не­на­дић)

„Здра­ва на­да по­ла­зи од во­ље као стре­ла од лу­ка.”

(Хо­се Ор­те­га и Га­сет)

„Свет па­ти од не­до­стат­ка ве­ре у тран­сцен­ден­тал­ну исти­ну.”

(Ре­ну­ви­је)

„Не­ко је ле­по ре­као да се ве­ли­ки свет­ски до­га­ђа­ји де­ша­ва­ју у мо­згу. Исто та­ко се ве­ли­ки свет­ски гре­си де­ша­ва­ју у мо­згу, и је­ди­но у мо­згу.”

(Оскар Вајлд)

„На­ше до­ба је до­ба ин­те­лек­ту­ал­не ор­га­ни­за­ци­је по­ли­тич­ких мр­жњи. Би­ће то је­дан од ње­го­вих ве­ли­ких на­сло­ва у мо­рал­ној исто­ри­ји чо­ве­чан­ства.”

(Жи­ли­јен Бен­да)

„Чим у Евро­пи би­ло ка­кво на­че­ло по­ку­ша да ап­со­лут­но за­го­спо­да­ри, увек на­и­ла­зи на от­пор ко­ји се ра­ђа из ду­би­на жи­вот­них да­ма­ра.”

(Ги­зо, Фран­соа Пјер Ги­јом)

„Аме­ри­ка је по­ста­ла опа­сна и не­кон­тро­ли­са­на си­ла чи­ја по­ли­ти­ка се сво­ди на де­ви­зу: по­љу­би ме у стра­жњи­цу или ћу ти раз­би­ти гла­ву.”

(Ха­ролд Пин­тер)

„Да је про­по­вед­ни­ци­ма ,ин­тер­на­ци­о­на­ли­зма’ за­и­ста ста­ло до сло­ге на­ро­да, они би у свим шко­ла­ма Евро­пе и Аме­ри­ке на­ста­ву исто­ри­је по­чи­ња­ли пре­да­ва­њи­ма о ин­до­е­вроп­ском, ариј­ском пра­је­дин­ству свих европ­ских на­ро­да. Сва по­ко­ле­ња исто­ри­ју Евро­пе за­по­чи­њу лек­ци­ја­ма о Ста­рој Грч­кој и Ри­му, да­кле од кра­ја уме­сто од по­чет­ка ве­ли­ке се­о­бе ин­до­е­вроп­ских на­ро­да из њи­хо­ве пр­во­бит­не арк­тич­ке пра­до­мо­ви­не, где су би­ли је­дан је­дин­стве­ни на­род.”

(Иља Гла­зу­нов)

„Ру­си­ја је је­ди­на зе­мља на све­ту ко­ја се гра­ни­чи са Бо­гом.”

(Рај­нер Ма­ри­ја Рил­ке)

„Чуд­но­ва­то, ко­пи­ја За­па­да ко­ју смо ми ре­жи­ра­ли би­ла је у из­ве­сном сми­слу исти­ни­ти­ја од узо­ра. А по­го­то­во дра­ма­тич­ни­ја... Ка­да се све узме у об­зир, наш опе­рет­ски За­пад је имао сво­ју ве­ро­до­стој­ност.”

(Ан­дреј Ма­кин)

„У на­шем ве­ку не­па­тво­ре­ност осе­ћа­ња про­ве­ра­ва се на иви­ци, крај по­но­ра, у ислед­ни­ко­вом ка­би­не­ту, у пу­ста­ри.”

(Вја­че­слав Ива­нов)

„Сви љу­ди се пла­ше. Сви. Онај ко­ји се не пла­ши ни­је нор­ма­лан; то не­ма ни­ка­кве ве­зе са хра­бро­шћу.”

(Жан Пол Сар­тр)

“Ве­ро­вао сам да учим ка­ко да жи­вим, а учио сам ка­ко да умрем.”

(Клод Си­мон)

„Да ли је за­и­ста цео наш жи­вот са­мо низ ано­ним­них кри­ко­ва у пу­сти­њи ин­ди­фе­рент­них зве­зда?”

(Ер­не­сто Са­ба­то)

„Жи­вот је оно што нам се до­га­ђа док смо об­у­зе­ти дру­гим пла­но­ви­ма.”

(Ан­то­ни де Ме­ло)

„Ни­шта не пру­жа та­кав осе­ћај веч­но­сти као глу­пост.”

(Одон фон Хор­ват)

„При­су­ство­ва­ли смо са­мо­у­би­ству фи­ло­зо­фи­је.”

(Ен­цо Па­ћи)

„Ро­ман је књи­жев­ни об­лик ко­ји нај­бо­ље по­ма­же на пу­те­ви­ма осми­шља­ва­ња на­ших жи­во­та и при ори­јен­та­ци­ја­ма у све­ту, што и је­сте бит­на свр­ха књи­жев­но­сти.”

(Френк Кер­мо­ди)

„Би­ти пи­сац је ста­ње, не про­фе­си­ја.”

(Де­ни Ти­ли­нак)

„Из­гле­да да, ипак, све мо­ра до кра­ја да про­пад­не, да би све по­но­во би­ло ство­ре­но.”

(Вељ­ко из Гроц­ке, про­да­вац на Зе­мун­ској пи­ја­ци)