САД НАСТАВЉАЈУ ОПЕРИСАЊЕ ПО „МЕКОМ ТРБУХУ” РУСИЈЕ

Гасна омча „независности”

Следећи потез Вашингтона, предвиђа се, биће покушај изградње новог гасовода који би преко регионалног пакта ГУУАМ потпуно заобишао Русију и разбио њен „енер­гет­ски мо­но­пол”. Ка­кав ће би­ти Пу­ти­нов од­го­вор?

Ру­си­ја је 2004. го­ди­не  Евро­пи про­да­ла ве­ли­ких 157 ми­ли­јар­ди куб­них ме­та­ра га­са. Ана­ли­ти­ча­ри ука­зу­ју да, ипак, не мо­же би­ти ре­чи о пре­ко­мер­ном ис­цр­пљи­ва­њу из­во­ра, да би се одр­жао ви­сок при­вред­ни раст, за шта у по­след­ње вре­ме све че­шће оп­ту­жу­ју ру­ског пред­сед­ни­ка Пу­ти­на. О нео­сно­ва­но­сти тих оп­ту­жби го­во­ри и чи­ње­ни­ца да је Ру­си­ја са­мо у Евро­пу из­ве­зла 21,4 ми­ли­јар­де ку­би­ка ви­ше не­го што је те го­ди­не укуп­но про­из­ве­ла сво­га га­са! А не­што је, да­бо­ме, и са­ма тро­ши­ла. То ука­зу­је на ма­ло по­зна­ту чи­ње­ни­цу да Ру­си­ја, ра­ци­о­нал­но тро­ше­ћи сво­је из­во­ре, ре­ек­спор­ту­је ве­ли­ке ко­ли­чи­не га­са из сред­њо­а­зиј­ских зе­ма­ља бив­шег СССР-а. Ко­ри­сте­ћи сво­је стра­те­шке, ло­ги­стич­ке, на­уч­но-тех­но­ло­шке и ге­о­по­ли­тич­ке пред­но­сти, Ру­си­ја сва­ки тре­ћи ку­бик ко­ји про­да на свет­ском тр­жи­шту прет­ход­но под по­вољ­ним усло­ви­ма уве­зе из не­по­сред­ног окру­же­ња.

За­пад­но­е­вроп­ски и аме­рич­ки ин­сти­ту­ти и ана­ли­ти­ча­ри ука­зу­ју да та­ква ру­ска стра­те­ги­ја ду­го већ сме­та САД.  Упра­во аме­рич­ко „охра­бри­ва­ње” по­кре­ну­ло је по­ку­шај ства­ра­ња пак­та ГУ­У­АМ (Гру­зи­ја, Укра­ји­на, Уз­бе­ки­стан, Азер­беј­џан, Мол­да­ви­ја). Ра­ди се о ре­ги­о­нал­ној ор­га­ни­за­ци­ји „под не­ви­дљи­вим па­тро­на­том САД”, а про­јек­то­ва­ни циљ је да се „спре­чи оку­пља­ње ре­пу­бли­ка бив­шег СССР-а око Ру­си­је”. Тач­ни­је, да се гру­пи­са­ње до­го­ди, али под кон­тро­лом Ва­шинг­то­на.

„Пут ка ак­ти­ви­ра­њу ГУ­У­АМ-а отво­рен је ни­зом ,обо­је­них ре­во­лу­ци­ја’”, бе­ле­же ана­ли­ти­ча­ри. Упа­дљи­во је на­сто­ја­ње да се у но­вим га­сним тран­сак­ци­ја­ма за­о­би­ђе Ру­си­ја. Укра­јин­ски пред­сед­ник  Ју­шчен­ко „под­стак­нут је” да ди­рект­но пре­го­ва­ра са Са­па­му­ра­том Ња­зо­вим, турк­мен­ским пост­со­вјет­ским вла­да­ром, о ди­рект­ној про­да­ји њи­хо­вог га­са Укра­ји­ни. Ју­шчен­ко је од­мах при­стао на ви­шу це­ну турк­мен­ског га­са (58 до­ла­ра) у од­но­су на ону ко­ју Турк­ме­ни­ма пла­ћа ру­ски „Га­спром”.

Ме­ђу­тим, кључ ма ка­квог турк­мен­ског из­во­за ка Укра­ји­ни опет др­жи Ру­си­ја. Ра­чу­на­ју­ћи на ве­ли­ке из­во­зне оба­ве­зе ко­је је Ру­си­ја прет­ход­но пре­у­зе­ла, као и на љу­ту ру­ску зи­му ко­ја огром­но уве­ћа­ва по­тро­шњу га­са, турк­мен­ба­ша Ња­зов је за­вр­нуо га­со­вод ка Ру­си­ји, ми­сле­ћи да ће Ру­си мо­ра­ти да по­пу­сте и пла­те це­ну ка­кву је он то­бо­же из­деј­ство­вао код Укра­ји­на­ца. Али попуштања није било. Ру­си су и без уво­за, усред ве­о­ма оштре и ду­ге зи­ме, одр­жа­ли сво­је из­во­зне кво­те и ис­пу­ни­ли уго­вор­не оба­ве­зе према страним партнерима. Ња­зов је нај­зад по­пу­стио, не­ма­ју­ћи за­пра­во дру­гих ре­ше­ња, а ком­про­мис је умек­шан уво­ђе­њем до­лар­ског ке­ша и у де­лу ко­ји је не­ка­да по­кри­ван „бар­тер аран­жма­ни­ма”.

Из ви­ше из­во­ра, пак, мо­же се чу­ти и про­чи­та­ти да је сле­де­ћа на­ме­ра САД у овом до­ме­ну из­град­ња та­ко­зва­ног „га­со­во­да не­за­ви­сно­сти”. Ра­ди се о по­ку­ша­ју да се но­вим га­со­во­дом, иако не­ра­ци­о­нал­ним и тех­нич­ки спо­р­ним, за­о­би­ђе Ру­си­ја и раз­би­је ње­на „мо­но­пол­ска по­зи­ци­ја”.

„Аме­ри­кан­ци по­ку­ша­ва­ју да му убе­ру цве­ће ис­под ње­го­вог соп­стве­ног про­зо­ра. Ка­кав ће би­ти Пу­ти­нов од­го­вор?” пи­та се је­дан ру­ски елек­трон­ски дво­не­дељ­ник, предвиђајући да ће Пу­тин „ћу­та­ти и ра­ди­ти свој по­сао, да­ју­ћи тихе и веома де­ло­твор­не од­го­во­ре”. <

(Јун 2005)

„ЊУС­ДЕЈ”: АМЕ­РИЧ­КА СТРА­ТЕ­ГИ­ЈА ОП­КО­ЉА­ВА­ЊА РУ­СИ­ЈЕ И БЛИ­СКОГ ИС­ТО­КА

Дво­стру­ки свод моћи

Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве има­ју стра­те­ги­ју оп­ко­ља­ва­ња Ру­си­је и она се већ увелико спро­во­ди. Јед­на од истовремених ме­та те стра­те­ги­је на­ла­зи се из­ван Ру­си­је, или, тач­ни­је, ју­жно од Ру­си­је, све до Бли­ског Ис­то­ка. Бу­шо­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја, ко­ја има још ве­ће пла­но­ве, са­да по­ку­ша­ва да скло­пи вој­не са­ве­зе и са зе­мља­ма дуж ју­жних гра­ни­ца Ру­си­је. Јед­на од тих зе­ма­ља је Гру­зи­ја. Али и дру­ге бив­ше со­вјет­ске зе­мље, као што су Укра­ји­на, Уз­бе­ки­стан и Кир­ги­зи­ја, ула­зе у сфе­ру аме­рич­ког ути­ца­ја. И све док је Пу­тин — као вла­дар зе­мље ко­ја је, ка­ко се чи­ни, крај­ње осла­бље­на ко­руп­ци­јом, ал­ко­хо­ли­змом и ни­ским на­та­ли­те­том — спре­ман да то­ле­ри­ше про­дор Аме­ри­ке у оно што Ру­си на­зи­ва­ју сво­јим „бли­ским ино­стран­ством”, САД ће оста­ви­ти Пу­ти­на на ми­ру. И не­ће му по­ста­вља­ти „су­ви­шна пи­та­ња” о на­чи­ну ње­го­ве вла­да­ви­не.

Ако САД, да­кле, ни­су за­ин­те­ре­со­ва­не за „про­ме­ну ре­жи­ма” у Мо­скви, ка­ко твр­де њи­хо­ви ана­ли­ти­ча­ри, за­што је Уј­ка Сем то­ли­ко за­ин­те­ре­со­ван за раз­ме­шта­ње вој­них ка­па­ци­те­та ши­ром Евро­а­зи­је?

Да би се до­шло до од­го­во­ра тре­ба са­мо по­гле­да­ти ге­о­граф­ску кар­ту. Од „но­ве Евро­пе” до цен­трал­не Ази­је и Па­ки­ста­на, САД гра­де свод мо­ћи из­над Бли­ског Ис­то­ка, с ци­љем да пот­пу­но оп­ко­ле ту област. То је глав­ни ин­те­рес аме­рич­ке спољ­не по­ли­ти­ке у 21. ве­ку: пре­и­на­ча­ва­ње, на овај или онај на­чин, ка­ко арап­ских зе­ма­ља, та­ко и Ира­на у за­ви­сне др­жа­ве по­пут Ав­га­ни­ста­на и Ира­ка.

Због „бор­бе про­тив те­ро­ри­зма”, ра­ди наф­те и „нео­кон­зер­ва­тив­не” иде­о­ло­ги­је, САД же­ле да бу­ду спрем­не да над­моћ­ном си­лом ин­тер­ве­ни­шу би­ло где у том ре­ги­о­ну. <

(Јун 2005)