![]() | ![]() | ![]() |
Архива 2005-2006 > Unus Mundus |
ЗАХТЕВ БЕЧА ИЗАЗВАО КОМЕШАЊЕ У ЛОНДОНУ И БРИСЕЛУ Зауставити процес ратификације
Аустријски рецепт преписује оно што је са више страна речено одмах после збуњујућег краха седнице Савета Европе: обуставити даља изјашњавања о Уставу који нису прихватили Французи и Холанђани. Лозинка: „пауза за размишљање”. „Морамо и Турцима да кажемо истину”, рекао аустријски канцелар Волганг Шисел.Ангела Меркел, вероватна победница на наредним немачким превременим изборима у септембру, најавила серију „споразума који искључују потпуну интеграцију”
Пише: Сиро Азинели
Први хладан туш британском председавању Европском унијом долази из Беча. Аустријски вицеканцелар је упутио апел осталим државама чланицама да се заустави процес ратификације Устава који нису прихватили Французи и Холанђани, а који је толико драг „англосаксонској линији”. „Двоструки неуспех је био нагао и непредвиђен, али је показао да Европа мора да се учи на својим грешкама”, објаснио је Хуберт Горбах у интервјуу Кронен Цајтунгу. „Грађани би морали да буду учесници у процесу доношења одлука, а не да прихватају одлуке које им се спусте одозго.” Упркос томе што је Аустрија ратификовала Повељу ЕУ прошлог маја месеца у своме парламенту, бечки лидершип неће да превише затеже уже јавног мнења. Лозинка је, према ономе што је већ раније изјавио канцелар Волфганг Шисел, „пауза за размишљање”, што значи замрзавање покренутих процеса интеграције или оних о којима треба преговарати. Горбах је објаснио да после већ неизбежног уласка у Унију Румуније, Бугарске и Хрватске, европске институције би морале да оптирају за споразуме о привилегованим партнерима уместо о новим интеграцијама. Осврт на могући улазак Турске је неизбежан: „Морамо Турцима да кажемо истину”, већ је најавио Шисел, „да је то процес чији исход није гарантован.” Његов заменик је поново лансирао тезу о споразумима који искључују потпуну интеграцију. То је предлог који је протеклих месеци упутила двадесетпеторици немачки лидер Ангела Меркел, вероватна победница на наредним немачким превременим изборима у септембру. Сада је више но икада потребно зауставити текуће кризе: једна је криза идентитета, изазвана супротстављањем две различите визије будуће Европе, од којих је једна опција либералног тржишта, а друга је реалност унитарне политике; друга је криза поверења, пошто су референдуми у Холандији и Француској раширили сумњу у јавном мнењу, даље подривајући крхко поштовање еврократских институција. Аустријски рецепт преписује оно што је са више страна речено одмах после збуњујућег краха седнице Савета Европе. Чекање је изгледа привилеговано оружје лидера двадесетпеторице. Па, ипак, апел из Беча да се зауставе ратификације није пријатан свима. Комисија из Брисела и Велика Британија, међу осталима, желе да наставе. На супротном фронту, на челу са Паризом, легитимно се плаше националног јавног мнења. После предаје председничког мандата Лондону, Луксембург буди наду код подржавалаца Устава, јер је европски Устав прихваћен на референдуму у тој малој земљи, како је и најавио премијер Клод Јункер. Наравно, није много вероватно да би луксембуршки позитивни исход на референдуму о прихватању европског Устава могао да представља неку озбиљну ињекцију поверењу континенталних земаља у Устав. <
(Август 2005)
|