Европска превирања

ЗАХ­ТЕВ БЕ­ЧА ИЗА­ЗВАО КО­МЕ­ША­ЊЕ У ЛОН­ДО­НУ И БРИ­СЕ­ЛУ

За­у­ста­ви­ти про­цес ра­ти­фи­ка­ци­је

Аустриј­ски ре­цепт пре­пи­су­је оно што је са ви­ше стра­на ре­че­но од­мах по­сле збу­њу­ју­ћег кра­ха сед­ни­це Са­ве­та Евро­пе: об­у­ста­ви­ти да­ља из­ја­шња­ва­ња о Уста­ву ко­ји ни­су при­хва­ти­ли Фран­цу­зи и Хо­лан­ђа­ни. Ло­зин­ка: „па­у­за за раз­ми­шља­ње”. „Мо­ра­мо и Тур­ци­ма да ка­же­мо исти­ну”, рекао аустриј­ски кан­це­лар Вол­ганг Ши­сел.Ан­ге­ла Мер­кел, ве­ро­ват­на по­бед­ни­ца на на­ред­ним не­мач­ким пре­вре­ме­ним из­бо­ри­ма у сеп­тем­бру, на­ја­ви­ла се­ри­ју „спо­ра­зу­ма ко­ји ис­кљу­чу­ју пот­пу­ну ин­те­гра­ци­ју”

Пи­ше: Си­ро Ази­не­ли

Пр­ви хла­дан туш бри­тан­ском пред­се­да­ва­њу Европ­ском уни­јом до­ла­зи из Бе­ча. Аустриј­ски ви­це­кан­це­лар је упу­тио апел оста­лим др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма да се за­у­ста­ви про­цес ра­ти­фи­ка­ци­је Уста­ва ко­ји ни­су при­хва­ти­ли Фран­цу­зи и Хо­лан­ђа­ни, а ко­ји је то­ли­ко драг „ан­гло­сак­сон­ској ли­ни­ји”.

„Дво­стру­ки не­у­спех је био на­гао и не­пред­ви­ђен, али је по­ка­зао да Евро­па мо­ра да се учи на сво­јим гре­шка­ма”, об­ја­снио је Ху­берт Гор­бах у ин­тер­вјуу Кро­нен Цај­тун­гу. „Гра­ђа­ни би мо­ра­ли да бу­ду уче­сни­ци у про­це­су до­но­ше­ња од­лу­ка, а не да при­хва­та­ју од­лу­ке ко­је им се спу­сте од­о­зго.” Упр­кос то­ме што је Аустри­ја ра­ти­фи­ко­ва­ла По­ве­љу ЕУ про­шлог ма­ја ме­се­ца у сво­ме пар­ла­мен­ту, беч­ки ли­дер­шип не­ће да пре­ви­ше за­те­же уже јав­ног мне­ња. Ло­зин­ка је, пре­ма оно­ме што је већ ра­ни­је из­ја­вио кан­це­лар Вол­фганг Ши­сел, „па­у­за за раз­ми­шља­ње”, што зна­чи за­мр­за­ва­ње по­кре­ну­тих про­це­са ин­те­гра­ци­је или оних о ко­ји­ма тре­ба пре­го­ва­ра­ти.

Гор­бах је об­ја­снио да по­сле већ не­из­бе­жног ула­ска у Уни­ју Ру­му­ни­је, Бу­гар­ске и Хр­ват­ске, европ­ске ин­сти­ту­ци­је би мо­ра­ле да оп­ти­ра­ју за спо­ра­зу­ме о при­ви­ле­го­ва­ним парт­не­ри­ма уме­сто о но­вим ин­те­гра­ци­ја­ма. Осврт на мо­гу­ћи ула­зак Тур­ске је не­из­бе­жан: „Мо­ра­мо Тур­ци­ма да ка­же­мо исти­ну”, већ је на­ја­вио Ши­сел, „да је то про­цес чи­ји ис­ход ни­је га­ран­то­ван.” Ње­гов за­ме­ник је по­но­во лан­си­рао те­зу о спо­ра­зу­ми­ма ко­ји ис­кљу­чу­ју пот­пу­ну ин­те­гра­ци­ју. То је пред­лог ко­ји је про­те­клих ме­се­ци упу­ти­ла два­де­сет­пе­то­ри­ци не­мач­ки ли­дер Ан­ге­ла Мер­кел, ве­ро­ват­на по­бед­ни­ца на на­ред­ним не­мач­ким пре­вре­ме­ним из­бо­ри­ма у сеп­тем­бру.

Са­да је ви­ше но ика­да по­треб­но за­у­ста­ви­ти те­ку­ће кри­зе: јед­на је кри­за иден­ти­те­та, иза­зва­на су­прот­ста­вља­њем две раз­ли­чи­те ви­зи­је бу­ду­ће Евро­пе, од ко­јих је јед­на оп­ци­ја ли­бе­рал­ног тр­жи­шта, а дру­га је ре­ал­ност уни­тар­не по­ли­ти­ке; дру­га је кри­за по­ве­ре­ња, по­што су ре­фе­рен­ду­ми у Хо­лан­ди­ји и Фран­цу­ској раширили сум­њу у јав­ном мне­њу, да­ље под­ри­ва­ју­ћи крх­ко по­што­ва­ње евро­крат­ских ин­сти­ту­ци­ја.

Аустриј­ски ре­цепт пре­пи­су­је оно што је са ви­ше стра­на ре­че­но од­мах по­сле збу­њу­ју­ћег кра­ха сед­ни­це Са­ве­та Евро­пе. Че­ка­ње је из­гле­да при­ви­ле­го­ва­но оруж­је ли­де­ра два­де­сет­пе­то­ри­це. Па, ипак, апел из Бе­ча да се за­у­ста­ве ра­ти­фи­ка­ци­је ни­је при­ја­тан сви­ма. Ко­ми­си­ја из Бри­се­ла и Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, ме­ђу оста­ли­ма, же­ле да на­ста­ве. На су­прот­ном фрон­ту, на че­лу са Па­ри­зом, ле­ги­тим­но се пла­ше на­ци­о­нал­ног јав­ног мнења.

По­сле пре­да­је пред­сед­нич­ког ман­да­та Лон­до­ну, Лук­сем­бург бу­ди на­ду код по­др­жа­ва­ла­ца Уста­ва, јер је европ­ски Устав при­хва­ћен на ре­фе­рен­ду­му у тој ма­лој зе­мљи, ка­ко је и на­ја­вио пре­ми­јер Клод Јун­кер. На­рав­но, ни­је мно­го ве­ро­ват­но да би лук­сем­бур­шки по­зи­тив­ни ис­ход на ре­фе­рен­ду­му о при­хва­та­њу европ­ског Уста­ва мо­гао да пред­ста­вља не­ку озбиљ­ну ињек­ци­ју по­ве­ре­њу кон­ти­нен­тал­них зе­ма­ља у Устав. <

(Август 2005)