КИНА НА ПУТУ ДА ПРЕУЗМЕ СВЕТСКИ ПРИМАТ У ОБЛАСТИ ВИСОКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Сведоци рађања империје

За годину дана „жути колос” је само у сектору „хај-тека” забележио раст извоза у износу од 57 милијарди долара, надокнадивши заостатак за САД од 14 милијарди и претекавши их за целих 31-у милијарду долара. Присуствујемо највећем економском буму свих времена. И сви други параметри указују да је у арену света одлучним кораком ступила још једна супер сила

Пише: Марцио Паоло Ротондо

Већ го­ди­ну да­на Ки­на је нај­ве­ћи свет­ски из­во­зник тех­но­ло­ги­је. То про­из­ла­зи из зад­њег из­ве­шта­ја Ор­га­ни­за­ци­је за еко­ном­ску са­рад­њу и раз­вој. Ова ор­га­ни­за­ци­ја је еви­ден­ти­ра­ла зна­ча­јан су­фи­цит Ки­не у од­но­су на САД. То је још је­дан при­мат, си­гур­но не зад­њи, ко­ји је до­се­гла ки­не­ска си­ла.

Нај­го­ре ноћ­не мó­ре ин­ду­стри­ја­ли­зо­ва­ног све­та, а пре све­га аме­рич­ке при­вре­де, оства­ру­ју се. Ки­не­ска тр­го­вач­ка пан­де­ми­ја за­хва­та но­ве обла­сти и по­при­ма раз­ме­ре ко­ји су би­ли не­за­ми­сли­ви до пре не­ку го­ди­ну.

Ра­ни­ји свет­ски ре­кор­де­ри, Се­вер­но­а­ме­ри­кан­ци, за­о­ста­ју за ки­не­ским ко­ло­сом за чи­та­вих 30 ми­ли­јар­ди до­ла­ра са­мо у сек­то­ру „high-tech” ко­ји се од­но­си на мо­бил­не те­ле­фо­не, „лап-то­по­ве”, ди­ги­тал­не фо­то­а­па­ра­те, итд. Ки­на је у 2004. го­ди­ни оства­ри­ла обим из­во­за у овом сек­то­ру од 180 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, а САД „тек” 149 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. А са­мо го­ди­ну да­на ра­ни­је, у 2003. го­ди­ни, Ки­на је би­ла на дру­гом ме­сту са 123 ми­ли­јар­де, од­но­сно за це­лих 14 ми­ли­јар­ди до­ла­ра иза САД, ко­је су има­ле из­воз од 137 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Ово пред­ста­вља ре­корд­ни раст у са­мо јед­ној го­ди­ни и ули­ва страх нај­ин­ду­стри­ја­ли­зо­ва­ни­јим зе­мља­ма све­та.

Ки­не­ска кво­та у гло­бал­ним тр­го­вач­ким раз­ме­ра­ма (увоз и из­воз) у исто вре­ме до­сти­гла је број­ку од 329 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, што пред­ста­вља го­ди­шњи раст од 95 ми­ли­јар­ди до­ла­ра (прет­ход­на кво­та је из­но­си­ла 234 ми­ли­јар­де). По­ре­ђе­ња ра­ди, у 1996. го­ди­ни, та број­ка је износила, укуп­но, са­мо 35 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. САД су, пак, има­ле 375 ми­ли­јар­ди до­ла­ра у 2004. го­ди­ни, што је по­раст у од­но­су на 301 ми­ли­јар­ду из 2003. и на 230 ми­ли­јар­ди 1996. го­ди­не. Ко­мер­ци­јал­ни сал­до Ки­не у овом сек­то­ру са­мо у од­но­су на САД из­но­си 34 ми­ли­јар­де до­ла­ра, пре­ма 27 ми­ли­јар­ди до­ла­ра Европ­ске Уни­је.

У из­ве­шта­ју Ор­га­ни­за­ци­је за еко­ном­ску са­рад­њу и раз­вој сто­ји да је НР Ки­на зна­чај­но по­ја­ча­ла тр­го­вин­ску раз­ме­ну на свом кон­ти­нен­ту, и то у ви­ше не­го за­мр­ше­ној мре­жи од­но­са са За­па­дом.

У су­прот­ном сме­ру иде увоз Ки­не из Европ­ске Уни­је и из САД, али се за­др­жа­ва и рас­ту­ћи ни­во из­во­за.

ПРО­МЕ­НА У РАС­ПО­ДЕ­ЛИ УЛО­ГА

Да би­смо илу­стро­ва­ли ки­не­ску ко­мер­ци­јал­ну струк­ту­ру и ме­ха­ни­зме, узми­мо у об­зир по­дат­ке ко­ји се од­но­се на про­из­вод­њу мо­бил­них те­ле­фо­на и „лап-топ” ком­пју­те­ра. По­лу­о­бра­ђе­не ком­по­нен­те до­ла­зе из Ја­па­на (18 од­сто), из Тај­пе­ја (16 од­сто), из Ју­жне Ко­ре­је (13 од­сто), из Ма­ле­зи­је (8 од­сто), а ни­шта не сти­же из САД и Европ­ске Уни­је. Али, ка­да се та по­тро­шна до­бра про­из­ве­ду, из­во­зе се у Евро­пу и још ви­ше у САД. Чак 27 од­сто тех­но­ло­шког уво­за САД но­си озна­ку „мејд ин Ки­на”, а у 2000. го­ди­ни он је из­но­сио ма­ње од 10 од­сто.

Ки­на је са­да не­за­у­ста­вљи­ва. Ви­ше је не мо­же за­у­ста­ви­ти ни тех­но­ло­шка ино­ва­ци­ја. Већ два­де­сет го­ди­на тен­ден­ци­ја еко­ном­ског, ко­мер­ци­јал­ног и тех­но­ло­шког ра­ста је без прем­ца. Ме­ђу­тим, од 2001. го­ди­не, ка­да је Ки­на зва­нич­но ушла у Свет­ску тр­го­вин­ску ор­га­ни­за­ци­ју (СТО), жу­ти ко­лос до­жи­вља­ва ве­ро­ват­но нај­ве­ћи еко­ном­ски бум свих вре­ме­на. Ту се Ки­на ис­ка­зу­је као са­вр­ше­на ма­ши­на ко­ја на нај­бо­љи на­чин сле­ди пра­ви­ла гло­бал­не тр­го­ви­не и либерализма.

Лоп­ту гло­ба­ли­за­ци­је Ки­не­зи су за­хва­ти­ли на „дроп-кик” во­леј и свом си­ли­ном је шут­ну­ли у гол оних што су ми­сли­ли да ће Ки­на би­ти бу­ду­ћа ме­та ко­ло­ни­за­ци­је. Про­цес је упра­во обр­нут. За­хва­љу­ју­ћи ко­мер­ци­јал­ном отва­ра­њу, ки­не­ски ги­гант по­ста­је, на нео­спо­ран на­чин, свет­ски до­ми­нан­тан у пла­не­тар­ној тр­го­ви­ни. За­хва­љу­ју­ћи да­ле­ко нај­кон­ку­рент­ни­јим це­на­ма, Ки­на осва­ја не са­мо бо­га­те зе­мље, већ и си­ро­ма­шне земље Афри­ке. Ин­ду­стри­ја­ли­зо­ва­не зе­мље су ми­сли­ле да мо­гу да ис­ко­ри­сте Ки­ну. Да­нас мо­ра­ју пот­пу­но да про­ме­не ми­шље­ње. Де­ло­ка­ли­за­ци­ја про­из­вод­ње, бан­крот­ства, не­за­по­сле­ност, оси­ро­ма­ше­ње и мно­ге дру­ге бо­ле­сти ко­је по­га­ђа­ју нај­ин­ду­стри­ја­ли­зо­ва­ни­је зе­мље све­та на­ста­ле су због Ки­не.

И док је За­пад у пат по­зи­ци­ји, Ки­на ра­сте уз све оно што За­пад гу­би дуж тог пу­та. То је на­пре­дак ко­ји ће до­ве­сти до то­га да жу­ти ги­гант у свим сек­то­ри­ма пре­ва­зи­ђе Европ­ску Уни­ју и САД пре 2050. го­ди­не.

Оно што је не­ка­да би­ла На­род­на Ре­пу­бли­ка Ки­на уско­ро би мо­гло би­ти де­фи­ни­са­но као ли­бе­рал­на ки­не­ска им­пе­ри­ја, од­но­сно као но­ва ве­ли­ка свет­ска си­ла. <

(Март 2006)