ПОСТОЈИ ЛИ ДОИСТА ПСИХОЛОШКИ И КУЛТУРНИ РАТ ПРОТИВ ЕВРОПЕ

Утицаји и бумеранзи

Некадашње врлине и предности европске хришћанске културе данас се, у чудном обрту судбине, директно користе против ње саме. Сукоб цивилизација постоји од антике, а Хантингтон је уновчио наручено откриће рупе на саксији. Једина разлика је у томе што данас, захваљујући мас-медијима, не побеђују најбољи

Пише: Манфред Штрикер

Хан­тиг­тон је за­ба­ван ка­да нам открива оно о ра­ту ци­ви­ли­за­ци­ја. Још једна рупа на саксији. Па тај рат се во­ди још од нај­ста­ри­је ан­ти­ке. Је­ди­на раз­ли­ка је у то­ме што, за­хва­љу­ју­ћи мас-ме­ди­ји­ма, не по­бе­ђу­је нај­бо­љи. Сто­га, грч­ка ци­ви­ли­за­ци­ја ми да­нас из­гле­да као нај­чуд­ни­ја аван­ту­ра. Ко је још про­ше­тао Ме­ди­те­ра­ном, а да ни­је во­дио по­ли­ти­ку и рат? Обра­зо­ва­ни Ри­мља­ни го­во­ри­ли су грч­ки и ла­тин­ски. Ци­це­рон нам је оста­вио грч­ке ре­чи ко­је се не на­ла­зе ни у јед­ном дру­гом тек­сту, а рим­ски де­кре­ти су об­ја­вљи­ва­ни на два је­зи­ка. Се­ти­мо се та­ко­ђе Ри­мља­на ко­ји су грч­ким ро­бо­ви­ма по­ве­ра­ва­ли обра­зо­ва­ње сво­је де­це. Ако се ства­ри по­гле­да­ју из­бли­за, хриш­ћан­ство је пре­тр­пе­ло ве­ћи ути­цај грч­ке кул­ту­ре не­го је­вреј­ске, по­себ­но због свог уни­вер­зал­ног ка­рак­те­ра, док је је­вреј­ска кул­ту­ра би­ла пле­мен­ска.

СТУБОВИ ИСТИНЕ

Вр­ло је ве­ро­ват­но да је бит­ни еле­мент, мо­жда до­ми­нан­тан у грч­кој кул­ту­ри, био пош­то­ва­ње исти­не, без ко­је ни Ри­мља­ни не би мо­гли да бу­ду спо­соб­ни да упра­вља­ју та­ко ве­ли­ком им­пе­ри­јом.

На­су­прот то­ме, ак­ту­ел­ном ци­ви­ли­за­ци­јом до­ми­ни­ра­ју ла­жи и об­ма­не, по­чев од нај­ви­ших по­ли­тич­ких вр­хо­ва др­жа­ве. Гра­ђа­нин „из ба­зе” не мо­же да ве­ру­је ни у шта, све мо­ра да пре­и­спи­ту­је, и то уто­ли­ко ви­ше уко­ли­ко су ства­ри бли­же др­жа­ви. Про­фе­сор пси­хи­ја­три­је мо­же да­нас да бу­де пра­ви шар­ла­тан, а пред­сед­ник апе­ла­ци­о­ног су­да или адво­кат да бу­ду ко­рум­пи­ра­ни.

Пре­ма не­дав­ној ан­ке­ти у 25 европ­ских зе­ма­ља, са­мо 48 од­сто Евро­пља­на би ука­за­ло по­ве­ре­ње Европ­ској ко­ми­си­ји, од­но­сно ор­га­ну ко­ме су на­ци­о­нал­ни пар­ла­мен­ти пре­пу­сти­ли суд­би­ну сво­јих зе­ма­ља, док би са­мо 52 од­сто да­ло по­ве­ре­ње Европ­ском пар­ла­мен­ту.

Ако је пош­то­ва­ње исти­не би­ло нај­ва­жни­ји фак­тор из­град­ње ве­ро­до­стој­не европ­ске кул­ту­ре, пре­о­вла­да­ва­ју­ће ко­риш­ће­ње об­ма­не би­ће раз­лог и об­јаш­ње­ње ње­ног униш­те­ња.

У сва­ком слу­ча­ју рат кул­ту­ра је и да­нас у то­ку, ја­чи но ика­да. Ту су кул­ту­ре ко­је би­ва­ју по­бе­ђе­не и кул­ту­ре ко­је по­бе­ђу­ју. Кул­ту­ре ко­је из­гле­да да по­бе­ђу­ју уопште то не по­сти­жу пре­сти­жом ка­кав је не­ка­да има­ла грч­ка кул­ту­ра и ко­ји још увек има европ­ска кул­ту­ра, већ то по­сти­жу пу­тем мас-ме­ди­ја и по­ли­ти­ке.

Јед­но од сред­ста­ва овог ра­та је­сте униш­та­ва­ње ими­џа на­ро­да не са­мо у очи­ма дру­гих на­ро­да, већ, на­ро­чи­то, у очи­ма њих са­мих. Нај­у­пе­ча­тљи­ви­ји при­мер је не­сум­њи­во не­мач­ки на­род. „Umeziehung” за­по­че­то по­сле 1945. го­ди­не уз присуство оку­па­ци­о­них тру­па­ – тру­па­ за пре­ва­спи­та­ва­ње – има­ло је, на пси­хо­лош­ком пла­ну, ефек­те ко­је Мор­га­нов план ни­је имао на фи­зич­ком у Не­мач­кој. Јер Мор­га­нов план, ко­ји је пот­пи­сао Чер­чил у за­ме­ну за аме­рич­ку фи­нан­сиј­ску по­моћ за опо­ра­вак Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и ње­не им­пе­ри­је, спре­чи­ла је ен­гле­ска ели­та чим је об­ја­вљен – Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја је та­да још има­ла ели­ту. (Су­де­ћи по не­мач­кој ко­ла­бо­ра­ци­ји, у том по­гле­ду, мо­же се кон­ста­то­ва­ти ко­ли­ко је увек ла­ко сва­ком оку­па­то­ру да на­ђе са­рад­ни­ке у оку­пи­ра­ној зе­мљи, као да­нас у Ира­ку. Уоста­лом, мо­же се ре­ћи да су вла­сти у са­вре­ме­ним де­мо­кра­ти­ја­ма по­ста­ле ко­ла­бо­ра­ци­о­ни­сти ло­би­ја).

ГРЕШНОСТ КАО ИНСТРУМЕНТ

У овом ра­ту кул­ту­ра по­го­ђе­на је и хриш­ћан­ска кул­ту­ра, и то у сво­ју Ахи­ло­ву пе­ту ко­ју пред­ста­вља пре­те­ра­ни осе­ћај греш­ност. Чи­ни се, чак, да је ти­ме све ви­ше по­бе­ђе­на. Греш­ност чо­ве­ка од ње­го­вог ро­ђе­ња, он­да ка­да га је Тво­рац хриш­ћа­на сма­трао сво­јим са­вр­ше­ним де­лом, чи­ни ми се да је јед­на од нај­за­чу­ђу­ју­ћих про­ме­на ко­ју је људ­ска ру­ка уне­ла у то де­ло. И све док су то сред­ство ко­ри­сти­ли са­мо цр­ква и свеш­те­ни­ци, оно је, ве­ро­ват­но, пру­жа­ло и не­ке пред­но­сти. Али, да­нас је то сред­ство па­ло у не­при­ја­тељ­ске ру­ке ко­је га ко­ри­сте про­тив хриш­ћан­ске ци­ви­ли­за­ци­је. А сва та сред­ства кул­тур­не де­струк­ци­је нај­ја­че су ко­риш­ће­на баш про­тив не­мач­ког на­ро­да.

Да ли је то до­вољ­но да се под­се­те Нем­ци да Евро­пља­ни има­ју, за са­да, још увек нај­бо­љу кул­ту­ру на све­ту, као Гр­ци не­ка­да, али без по­ли­тич­ких и вој­них при­ти­са­ка? То је кул­ту­ра ко­ју, у овом ча­су, ими­ти­ра це­ли свет. По­сто­је, уоста­лом, ре­чи­ти зна­ци, као што је ими­ти­ра­ње европ­ског на­чи­на жи­во­та. На то под­се­ћа­ју и рим­ске то­ге ко­је још увек но­се свеш­те­ни­ци, су­ди­је и адво­ка­ти. <

(Октобар 2005)