![]() | ![]() | ![]() |
Архива 2005-2006 > Unus Mundus - Границе раста |
ЛИБЕРАЛКАПИТАЛИЗАМ И СРЕЋА: ИТАЛИЈАНСКИ „СЈАЈ И БЕДА”, У БРОЈКАМАУбрзање ка крајностимаСоцијални јаз између малобројних екстремно богатих и све бројнијих сиромаха даље се заоштрава и претвара у провалију. Десет одсто најбогатијих породица поседује скоро половину нето богатства земље. Нарастајућа раскалашност једних и згаснуће нада других међаши су између којих ће се одвијати унутрашња драма италијанског и других западноевропских друштава у будућности која је већ пред вратима
Пише: Сабрина Лауричела
Идеологија и пракса „слободног тржишта” не доводи до одговарајуће расподеле богатстава између разних друштвених слојева и открива неефикасност своје „теорије о (ре)дистрибуцији прихода” између разних економских субјеката. Према истраживањима Центра за проучавање друштвених инвестиција у Италији, 10 одсто најбогатијих породица поседује скоро половину нето богатства земље, односно 45,1 одсто. У задњих десет година, нарочито после пропасти биполарног поретка света и од почетка брзог ширења „слободног тржишта” и глобализације, квота богатства коју држи 5 одсто богатих породица је порасла са 27 одсто на 32 одсто. Насупрот томе, у задње три године, 23,4 одсто породица са ниским или средње ниским приходима доживеле су смањење својих прихода, а само 9,5 одсто их је имало повећање прихода.
ДЕТЕКТОРИ И ДИГИТРОНИ ЛАЖИ
Међутим, у богатијим класама тенденција је супротна. У истом периоду је 19,5 одсто оних што припадају средњевисокој класи имало повећање својих прихода, а само 13,8 одсто њих је доживело њихово смањење. Истовремено, такође према истраживањима Центра за проучавање друштвених инвестиција, за првих осам месеци 2005. године продаја луксузних аутомобила са ценом од 80.000 евра порасла је за 12,6 одсто, а такође се повећао број регистрација чамаца дужих од 12 метара (повећање од 10,6 одсто у односу на 2004. годину). Чамци дужи од 16 метара су имали скок од читавих 16,5 одсто, што значи да су Баје Паткови Италије све богатији. Број породица са имовином већом од 500.000 евра попео се за 8 одсто у односу на 2004. годину, достигавши бројку од 702.000, што износи око 3,3 одсто породица у Италији. Још већи скок је међу Италијанима који су у 2004. години имали, осим куће у власништву, индивидуално богатство веће од милион долара. Италијански богаташи су се умножили за 3,7 одсто, достигавши бројку од скоро 195.000. Друштвени слојеви који су лоше живели бројали су 2004. године једва 2,6 милиона, а у 2005. обухватали су 13,2 одсто становништва, што износи више од 7,5 милиона, а прогнозе су и даље негативне. Према Центру за проучавање друштвених инвестиција, једва 3,5 одсто породица са месечним приходом мањим од 1.000 евра уверен је да ће наредне године њихов приход моћи да се повећа. У вишим класама, са приходом већим од 3.100 евра месечно, тај проценат је 22,5 одсто.
ГЛАДАН СИТОМ НЕ ВЕРУЈЕ
Скоро да је сувишно посебно спомињати да ће се онима што живе у сиромаштву, или немају никакву имовину, у будућности невоље повећавати и због комбинованог ефекта инфлације, повећања несигурности и смањења државне подршке и социјалних амортизација, као што то налаже владајућа економска теорија. Географски гледано богаташа има највише у Ломбардији (25 одсто), иако их има много и у Лацију, Емилији Ромањи и Венету. Слика коју даје угледни римски центар недвосмислено доводи у питање актуелни систем развоја. Наиме, јасно је да та забрињавајућа слика не само да неће бити побољшана у блиској будућности, већ има изгледа да се заоштри кроз прогресивно увећање јаза између богатих и сиромашних, односно кроз све већу концентрацију богатстава у рукама малобројних богаташа и прогресивног даљег осиромашивања масе оних који су већ сиромаси. <
(Април 2006)
|