ЛИБЕРАЛКАПИТАЛИЗАМ И СРЕЋА: ИТАЛИЈАНСКИ „СЈАЈ И БЕДА”, У БРОЈКАМА

Убрзање ка крајностима

Социјални јаз између малобројних екстремно богатих и све бројнијих сиромаха даље се заоштрава и претвара у провалију. Десет одсто најбогатијих породица поседује скоро половину нето богатства земље. Нарастајућа раскалашност једних и згаснуће нада других међаши су између којих ће се одвијати унутрашња драма италијанског и других западноевропских друштава у будућности која је већ пред вратима

Пише: Сабрина Лауричела

Иде­о­ло­ги­ја и прак­са „сло­бод­ног тр­жи­шта” не до­во­ди до од­го­ва­ра­ју­ће рас­по­де­ле бо­гат­ста­ва из­ме­ђу ра­зних дру­штве­них сло­је­ва и от­кри­ва не­е­фи­ка­сност сво­је „те­о­ри­је о (ре)ди­стри­бу­ци­ји при­хо­да” из­ме­ђу ра­зних еко­ном­ских су­бје­ка­та.

Пре­ма ис­тра­жи­ва­њи­ма Цен­тра за про­у­ча­ва­ње дру­штве­них ин­ве­сти­ци­ја у Ита­ли­ји, 10 од­сто нај­бо­га­ти­јих по­ро­ди­ца по­се­ду­је ско­ро по­ло­ви­ну не­то бо­гат­ства зе­мље, од­но­сно 45,1 од­сто. У зад­њих де­сет го­ди­на, на­ро­чи­то по­сле про­па­сти би­по­лар­ног по­рет­ка све­та и од по­чет­ка бр­зог ши­ре­ња „сло­бод­ног тр­жи­шта” и гло­ба­ли­за­ци­је, кво­та бо­гат­ства ко­ју др­жи 5 од­сто бо­га­тих по­ро­ди­ца је по­ра­сла са 27 од­сто на 32 од­сто. На­су­прот то­ме, у зад­ње три го­ди­не, 23,4 од­сто по­ро­ди­ца са ни­ским или сред­ње ни­ским при­хо­ди­ма до­жи­ве­ле су сма­ње­ње сво­јих при­хо­да, а са­мо 9,5 од­сто их је има­ло по­ве­ћа­ње при­хо­да.

ДЕТЕКТОРИ И ДИГИТРОНИ ЛАЖИ

Ме­ђу­тим, у бо­га­ти­јим кла­са­ма тен­ден­ци­ја је су­прот­на. У истом пе­ри­о­ду је 19,5 од­сто оних што при­па­да­ју средњевисокој кла­си има­ло по­ве­ћа­ње сво­јих при­хо­да, а са­мо 13,8 од­сто њих је до­жи­ве­ло њи­хо­во сма­ње­ње.

Исто­вре­ме­но, та­ко­ђе пре­ма ис­тра­жи­ва­њи­ма Цен­тра за про­у­ча­ва­ње дру­штве­них ин­ве­сти­ци­ја, за пр­вих осам ме­се­ци 2005. го­ди­не про­да­ја лук­су­зних ауто­мо­би­ла са це­ном од 80.000 евра по­ра­сла је за 12,6 од­сто, а та­ко­ђе се по­ве­ћао број ре­ги­стра­ци­ја ча­ма­ца ду­жих од 12 ме­та­ра (повећање од 10,6 од­сто у од­но­су на 2004. го­ди­ну). Чам­ци ду­жи од 16 ме­та­ра су има­ли скок од чи­та­вих 16,5 од­сто, што зна­чи да су Ба­је Пат­ко­ви Ита­ли­је све бо­га­ти­ји. Број по­ро­ди­ца са имо­ви­ном ве­ћом од 500.000 евра по­пео се за 8 од­сто у од­но­су на 2004. го­ди­ну, до­сти­гав­ши број­ку од 702.000, што из­но­си око 3,3 од­сто по­ро­ди­ца у Ита­ли­ји. Још ве­ћи скок је ме­ђу Ита­ли­ја­ни­ма ко­ји су у 2004. го­ди­ни има­ли, осим ку­ће у вла­сни­штву, ин­ди­ви­ду­ал­но бо­гат­ство ве­ће од ми­ли­он до­ла­ра. Ита­ли­јан­ски бо­га­та­ши су се умно­жи­ли за 3,7 од­сто, до­сти­гав­ши број­ку од ско­ро 195.000.

Дру­штве­ни сло­је­ви ко­ји су ло­ше жи­ве­ли бро­ја­ли су 2004. го­ди­не је­два 2,6 ми­ли­о­на, а у 2005. об­у­хва­та­ли су 13,2 од­сто ста­нов­ни­штва, што из­но­си ви­ше од 7,5 ми­ли­о­на, а прог­но­зе су и да­ље не­га­тив­не. Пре­ма Цен­тру за про­у­ча­ва­ње дру­штве­них ин­ве­сти­ци­ја, је­два 3,5 од­сто по­ро­ди­ца са ме­сеч­ним при­хо­дом ма­њим од 1.000 евра уве­рен је да ће на­ред­не го­ди­не њи­хов при­ход мо­ћи да се по­ве­ћа. У ви­шим кла­са­ма, са при­хо­дом ве­ћим од 3.100 евра ме­сеч­но, тај про­це­нат је 22,5 од­сто.

ГЛАДАН СИТОМ НЕ ВЕРУЈЕ

Ско­ро да је су­ви­шно по­себ­но спо­ми­ња­ти да ће се они­ма што жи­ве у си­ро­ма­штву, или не­ма­ју ни­ка­кву имо­ви­ну, у бу­дућ­но­сти не­во­ље по­ве­ћа­ва­ти и због ком­би­но­ва­ног ефек­та ин­фла­ци­је, по­ве­ћа­ња не­си­гур­но­сти и сма­ње­ња др­жав­не по­др­шке и со­ци­јал­них амор­ти­за­ци­ја, као што то на­ла­же вла­да­ју­ћа еко­ном­ска те­о­ри­ја.

Ге­о­граф­ски гле­да­но бо­га­та­ша има нај­ви­ше у Лом­бар­ди­ји (25 од­сто), иако их има мно­го и у Ла­ци­ју, Еми­ли­ји Ро­ма­њи и Ве­не­ту.

Сли­ка ко­ју да­је углед­ни рим­ски цен­тар не­дво­сми­сле­но до­во­ди у пи­та­ње ак­ту­ел­ни си­стем раз­во­ја. На­и­ме, ја­сно је да та за­бри­ња­ва­ју­ћа сли­ка не са­мо да не­ће би­ти по­бољ­ша­на у бли­ској бу­дућ­но­сти, већ има из­гле­да да се за­о­штри кроз про­гре­сив­но уве­ћа­ње ја­за из­ме­ђу бо­га­тих и си­ро­ма­шних, од­но­сно кроз све ве­ћу кон­цен­тра­ци­ју бо­гат­ста­ва у ру­ка­ма ма­ло­број­них бо­га­та­ша и про­гре­сив­ног да­љег оси­ро­ма­ши­ва­ња ма­се оних ко­ји су већ си­ро­ма­си. <

(Април 2006)