Поглед споља

ЕВРОПА И РЕФЕРЕНДУМ У ЦРНОЈ ГОРИ

Смртно озбиљна смејурија

„Да, била је то смејурија, или фарса. Али не треба брзоплето закључивати: смисао даљег комадања српског етничког и геополитичког простора није локални него има паневропске димензије. Балкан је несумњиво лабораторија за оно што чека Европу. Једна делегација баскијских и каталонских сепаратиста учествовала је на карневалу ,независности’ у Подгорици. Принцип,један етнос – једна држава’ најбољи је начин, на нашем континенту, за уништење постојећих националних држава и спречавање стварања европског геополитичког блока који би у будућности био способан да се делотворно супротстави америчком присуству и хегемонији”

Пише: Ив Батај

Референдум одржан 21. маја у Црној Гори личи на праву смејурију. Ни десет дана после бројања листића још нису били потврђени званични резултати у Подгорици, што није спречило подржаваоце „независности” да прогласе своју победу одмах, буквално одмах, по затварању биралишта.

У 21 сат, у не­де­љу, 21. ма­ја, Цен­тар за мо­ни­то­ринг (ЦЕ­МИ), пред­ста­вљен као „не­за­ви­сна гру­па за кон­тро­лу”,¹ на­ја­вио је по­бе­ду се­па­ра­ти­ста Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа са 56,3 од­сто. Ра­ди се о об­ма­ни та­ко­зва­них „exit polls” ис­тра­жи­ва­ња са би­ра­ли­шта ко­ја омо­гу­ћа­ва­ју да се да­ју ре­зул­та­ти пре зва­нич­не из­бор­не ко­ми­си­је. Та­кве ре­зул­та­те су то­ком но­ћи бр­зо пре­не­ле аген­ци­је и но­ви­не. Не­ма ни по­тре­бе ре­ћи да та фор­му­ла олак­ша­ва све ма­ни­пу­ла­ци­је, као што смо не­дво­сми­сле­но ви­де­ли у Гру­зи­ји и Укра­ји­ни. Та­ко­зва­ни „exit polls” су аме­рич­ка при­ча и пред­ста­вља­ју као по­бед­ни­ка оно­га за ко­га же­ле да по­бе­ди. У овом ти­пу из­бо­ра ла­жна ко­му­ни­ка­ци­ја за­ме­њу­је ствар­ност. Од 56,3 од­сто у 22 са­та пре­шло се на 55,1 од­сто у по­ноћ, да би се за­вр­ши­ло са 55,5 од­сто, као „ко­нач­ним” ре­зул­та­том, иако је оста­ло да се пре­бро­ји још 20.000 гла­со­ва. На 670.000 ста­нов­ни­ка тих пар хи­ља­да гла­со­ва омо­гу­ћа­ва­ју да се ство­ри раз­ли­ка.

Чим су об­ја­вље­ни ла­жни ре­зул­та­ти, Алекс Ан­дер­сон, ди­рек­тор „Про­јек­та за Ко­со­во” Ме­ђу­на­род­не кри­зне гру­пе, из­ја­вио је да је „вр­ло за­до­во­љан”, исто као и Есто­нац Ар­нолд Ру­тел и Хр­ват Стје­пан Ме­сић.

У Цр­ној Го­ри су при­ја­те­љи Џор­џа Со­ро­ша „ру­ко­во­ди­ли” из­бо­ри­ма. Не тре­ба се чу­ди­ти жур­ном об­ја­вљи­ва­њу не­пот­пу­них и сум­њи­вих ре­зул­та­та, ко­ји су од­мах по­сла­ти у це­ли свет. Тре­ба под­ву­ћи да је од­го­вор­но ли­це за зва­нич­ну из­бор­ну ко­ми­си­ју, са ман­да­том Европ­ске уни­је, био Сло­вак Фран­ти­шек Лип­ка, ко­ји је по­знат по сво­јим сим­па­ти­ја­ма пре­ма „не­за­ви­сно­сти”. По­ве­ри­ти ту од­го­вор­ност ди­пло­ма­ти зе­мље ко­ја се пр­ва по­де­ли­ла на два де­ла по­сле со­вјет­ске им­пло­зи­је, ди­пло­ма­ти Че­хо­сло­вач­ке, већ до­ста го­во­ри о пра­вим ци­ље­ви­ма атлант­ске стру­је у Бри­се­лу.

На­рав­но, по­др­жа­ва­о­ци за­јед­ни­це су, пре­ко Пре­дра­га Бу­ла­то­ви­ћа, оспо­ра­ва­ли ре­зул­та­те, при­ја­вљу­ју­ћи број­не не­пра­вил­но­сти и на­во­ди­ли до­ка­зе и све­до­ке. Тре­ба за­па­зи­ти да сто­ти­не по­сма­тра­ча ОЕБС-а и Европ­ске уни­је ни­су „ни­шта чу­ли ни ви­де­ли”. ЕУ, ко­ја је, упр­кос не­ким про­те­сти­ма и озбиљ­ним за­мер­ка­ма, утвр­ди­ла ни­во по­бе­де на 55 од­сто, при­зна­ла је ре­зул­тат, без ко­мен­та­ра. Чи­ње­ни­ца је да су зе­мље Европ­ске уни­је по­де­ље­не по пи­та­њу ове „не­за­ви­сно­сти” ко­ја опа­сно повећава „ства­ра­ње др­жа­ва”, на шта је ука­за­но у Фран­цу­ској, и да ће то про­ду­жи­ти про­цес про­ши­ре­ња. Што се ти­че Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва, ко­је ма­ни­пу­ли­шу „но­вом Евро­пом”, си­гур­но се ни­ко не­ће жа­ли­ти што ће Евро­па има­ти но­ве не­во­ље.

Твр­ди­мо, ме­ђу­тим, да је овај цр­но­гор­ски ре­фе­рен­дум скан­дал. Пре све­га, за­то што је ре­жим Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа за­бра­нио да гла­са 264.000 Цр­но­го­ра­ца ко­ји жи­ве у Ср­би­ји, а ро­ђе­ни су, има­ју др­жа­вљан­ство, ку­ће и по­ро­ди­це у Цр­ној Го­ри. За­тим, за­то што је омо­гу­ћио да гла­са пре­ко­о­ке­ан­ска ди­ја­спо­ра о ко­јој се до ре­фе­рен­ду­ма ма­ло шта зна­ло, а ко­ја је до­ле­те­ла у 160 ави­о­на из САД, Ка­на­де и Аустра­ли­је, што је ко­шта­ло пет ми­ли­о­на евра. И, нај­зад, за­то што су хи­ља­де по­је­ди­на­ца гла­са­ле ви­ше пу­та (днев­ник Дан је об­ја­вио слу­чај јед­не вред­не гра­ђан­ке ко­ја је гла­са­ла 50 пу­та).

Под­ву­ци­мо, ус­пут, уло­гу ал­бан­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не (око 7 од­сто)² ко­ја је као је­дан гла­са­ла за от­це­пље­ну Цр­ну Го­ру, али пре све­га про­тив Ср­би­је. По­ред мр­жње пре­ма Ср­би­ји, Ал­бан­ци су сра­чу­на­ли да ће им би­ти лак­ше, одво­је ли Цр­ну Го­ру од Ср­би­је, да одво­је Ко­со­во од те исте Ср­би­је. На­рав­но, уз ја­сан и не­скри­вен циљ да се јед­но­га да­на при­по­је Ал­ба­ни­ји. Ако оста­не у овом ста­ту­су псе­у­до­не­за­ви­сно­сти, Цр­на Го­ра ће бр­зо да уви­ди ка­кав ра­чун ће мо­ра­ти да пла­ти Ал­бан­ци­ма из Пла­ва и Ул­ци­ња, због лу­ка­ве по­др­шке и бр­зо ће се на­ћи у си­ту­а­ци­ји ма­ње ви­ше слич­ној оној у Ма­ке­до­ни­ји, ко­ја је по­де­ље­на на две ет­нич­ке те­ри­то­ри­је од ко­јих јед­на, она ал­бан­ска, те­жи је­ди­но ује­ди­ње­њу са Ве­ли­ком Ал­ба­ни­јом, по­што се Ко­со­во прет­ход­но от­ме Ср­би­ји и по­што то при­зна псе­у­до­ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца.

МИ­КРО­ДР­ЖА­ВЕ СВУ­ДА, НЕ­ЗА­ВИ­СНОСТ НИГ­ДЕ

Ето, где смо до­спе­ли. Раз­би­ја­ње срп­ског про­сто­ра (ко­ме при­па­да Цр­на Го­ра) на­ста­вља се уз ду­го­го­ди­шњу ме­то­дич­ну ре­а­ли­за­ци­ју од стра­не САД и њи­хо­вих са­у­че­сни­ка у Европ­ској уни­ји, на ште­ту оп­штег ин­те­ре­са бал­кан­ских народа. Балкански на­ро­ди, при том, слу­же за ма­ни­пу­ла­ци­ју, за фрак­ци­о­ни­са­ње и но­ве об­ли­ке ко­ло­ни­за­ци­је на­зва­не „na­tion bu­il­ding”, ко­ја се у су­шти­ни сво­ди на уни­шта­ва­ње по­сто­је­ћих на­ци­ја. И као што је мул­ти­ет­ни­штво, ко­јим се ки­те кр­ста­ши де­мо­кра­ти­је, сти­гло до ства­ра­ња мо­но­ет­нич­ких ми­кро-др­жа­ва, та­ко је и „дру­штво без гра­ни­ца” ко­је гу­ра­ју ра­зни Со­ро­ши и Ку­шне­ри по­сти­гло упра­во су­прот­ни ре­зул­тат: до­шло се до сме­шног и срам­ног умно­жа­ва­ња гра­ни­ца.

Од Ју­го­сла­ви­је до Ира­ка ства­ра се исти сце­на­рио „ху­ма­ни­тар­ног” или „пре­вен­тив­ног ра­та” за­сно­ва­ног на ла­жи­ма, ко­ји иза­зи­ва ха­ос и оча­ја­ње. Бал­кан је не­сум­њи­во ла­бо­ра­то­ри­ја за оно што че­ка Евро­пу. Јед­на де­ле­га­ци­ја ба­скиј­ских и ка­та­лон­ских се­па­ра­ти­ста уче­ство­ва­ла је на кар­не­ва­лу „не­за­ви­сно­сти” у Под­го­ри­ци.

Прин­цип је­дан ет­нос је јед­на др­жа­ва нај­бо­љи је на­чин, на на­шем кон­ти­нен­ту, за уни­ште­ње по­сто­је­ћих на­ци­о­нал­них др­жа­ва и спре­ча­ва­ње ства­ра­ња европ­ског ге­о­по­ли­тич­ког бло­ка ко­ји би у бу­дућ­но­сти био спо­со­бан да ли­кви­ди­ра аме­рич­ко при­су­ство и да ба­ци је­дан кон­ти­нент на ва­гу кон­ти­не­на­та (да па­ра­фра­зи­ра­мо Мал­роа).

Рас­пар­ча­ва­ју­ћи Ју­го­сла­ви­ју САД су ста­ви­ле ша­пу (или је упра­во ста­вља­ју) на нај­ве­ћи део ва­жних вој­них ба­за из до­ба мар­ша­ла Ти­та, од ко­јих су не­ке би­ле аван­гард­не у сво­је до­ба по ква­ли­те­ту из­град­ње, а по­се­ду­ју аеро­дро­ме и со­фи­сти­ци­ра­не под­зем­не уре­ђа­је. То су Кри­во­лак и Охрид у Ма­ке­до­ни­ји, Би­хаћ у Кра­ји­ни, Сплит у Дал­ма­ци­ји, Ту­зла у Бо­сни, Лу­шти­ца и Го­лу­бов­ци у Цр­ној Го­ри. Ако се на то до­да ве­ли­ка ба­за „Бонд­стил”³ на Ко­со­ву, мо­же се кон­ста­то­ва­ти да рас­пар­ча­ва­ње Ју­го­сла­ви­је иде у ко­рак са ус­по­ста­вља­њем ни­за вој­них ба­за ко­је обез­бе­ђу­ју по­ве­за­ност ста­рих аме­рич­ких ба­за у Ита­ли­ји и но­вих, не­дав­но осно­ва­них, ба­за у зе­мља­ма око Цр­ног мо­ра, као што су Ру­му­ни­ја и Бу­гар­ска.

Усто­ли­ча­ва­њем САД у те вој­не ба­зе и ши­ре­њем НА­ТО-а на ис­ток, уни­ште­ње Ју­го­сла­ви­је и те­ри­то­ри­јал­но сма­ње­ње Ср­би­је до­би­ја­ју са­свим дру­га­чи­ји ге­о­по­ли­тич­ки зна­чај и омо­гу­ћа­ва­ју да се од­ба­ци из­го­вор ти­па „ху­ма­ни­тар­ни рат”, „де­мо­кра­ти­ја” и „људ­ска пра­ва”. Уз очи­глед­ну широку скалу агре­си­је и уз но­ву ко­ло­ни­за­ци­ју ко­ју смо има­ли и ко­ју има­мо. Пљач­ка бо­гат­ста­ва рас­ко­ма­да­не Ју­го­сла­ви­је и ис­ко­ри­шћа­ва­ње ње­не ква­ли­фи­ко­ва­не рад­не сна­ге по ни­ској це­ни чи­не зло­чин још те­жим.

Жа­ло­сни цр­но­гор­ски ре­фе­рен­дум, ко­ји би тре­ба­ло да омо­гу­ћи јед­ном швер­це­ру ци­га­ре­та­ма и из­дај­ни­ку сво­је зе­мље да по­ну­ди Бо­ку Ко­тор­ску аме­рич­ким бро­до­ви­ма, укла­па се у ту сли­ку. Срп­ско-ју­го­сло­вен­ско це­па­ње до пре­тва­ра­ња у прах пот­пу­но дис­ква­ли­фи­ку­је ру­ко­во­ди­о­це Европ­ске уни­је, ко­ји су при­ко­ли­ца Ва­шинг­то­на, иако пре­тен­ду­ју да го­во­ре у име на­шег кон­ти­нен­та. <

Аутор је углед­ни фран­цу­ски ге­о­по­ли­ти­колог

(Јул-август 2006)

НА­ПО­МЕ­НЕ

¹ Опе­ра­ци­је CE­MI, са­мо­зва­не „не­за­ви­сне гру­пе за кон­тро­лу” ко­ја је, као и CE­SID из Бе­о­гра­да, про­дукт Со­ро­ше­ве фон­да­ци­је, фи­нан­си­ра­ју се из по­зна­те ма­глу­шти­не „оранж ре­во­лу­ци­ја”, не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја, „цен­та­ра за обу­ку... за из­бо­ре” у Гру­зи­ји и Укра­ји­ни. У срп­ско-цр­но­гор­ском се­па­ра­ти­зму тре­ба под­ву­ћи ди­рект­ну уме­ша­ност ам­ба­са­да стра­них зе­ма­ља, као што су Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, Не­мач­ка, Хо­лан­ди­ја, Швед­ска и Фин­ска у Бе­о­гра­ду, и као што је кон­зу­лат САД у Под­го­ри­ци, ко­ји се већ ме­се­ци­ма по­на­шао као ам­ба­са­да... Ту тре­ба до­да­ти Цен­тар „Улоф Пал­ме” (Швед­ска), CI­DA (ка­над­ски екви­ва­лент USAID), COL­PI (Ма­ђар­ска) и европ­ску ко­ми­си­ју Оли­ја Ре­на. CE­MI је кон­крет­но ра­дио са In­ter­na­ti­o­nal Fo­un­da­tion for Elec­to­ral Systems (IFES) ко­ја се де­фи­ни­ше као мре­жа за „по­моћ у из­бор­ној ад­ми­ни­стра­ци­ји, прав­ној ана­ли­зи, на­род­ном мо­би­ли­са­њу, раз­во­ју НВО”. IFES и ње­го­ва „тех­нич­ка по­моћ”, са се­ди­штем у Ва­шинг­то­ну, под ру­ко­вод­ством Ви­ли­ја­ма Хи­бла (Vil­li­am J. Hyble), Ли­на Веј­ла (Lean J. We­il) и Ле­сли­ја Изра­е­ла (Le­sley Israël), за­ви­се фи­нан­сиј­ски од аме­рич­ког Стејт де­парт­мен­та, од Ме­ђу­а­ме­рич­ке бан­ке за раз­вој, од Фон­да­ци­је „Со­рош”, од Bri­tish Co­un­cil, од AuSAID (аустра­лиј­ски екви­ва­лент за USAID) и од Ко­ми­си­је за из­бо­ре Пор­то­ри­ка. У ову се­це­си­ју су уме­ша­ни и Хел­син­шки од­бор за људ­ска пра­ва, Цен­тар за де­мо­кра­ти­ју и људ­ска пра­ва (CE­DEM), као и „Fre­e­dom Ho­u­se” бив­шег ди­рек­то­ра CIA-е Џем­са Во­сле­ја (Ja­mes Wo­sley). У сво­јим опе­ра­ци­ја­ма ме­ша­ња на Бал­ка­ну и уоп­ште у Евро­а­зи­ји, Аме­ри­кан­ци ужи­ва­ју бри­тан­ску по­др­шку, по­др­шку НВО и ди­пло­ма­та Се­вер­не Евро­пе. IFES се пред­ста­вља јав­но­сти као „ме­ђу­на­род­на но-про­фит ор­га­ни­за­ци­ја ко­ја по­ма­же из­град­њу де­мо­крат­ских дру­шта­ва”.

² Ту тре­ба до­да­ти део му­сли­ман­ске ма­њи­не из цр­но­гор­ског де­ла Сан­џа­ка (7 од­сто) ко­ја је гла­са­ла про­тив Ср­би­је, као и хр­ват­ску ма­њи­ну из Бо­ке Ко­тор­ске (2 од­сто).

³ Као и ба­зе у Ав­га­ни­ста­ну и Ира­ку, ба­зу „Бонд­стил” на Ко­со­ву из­гра­ди­ла је аме­рич­ка фир­ма „Hal­li­bur­ton”, ко­ја има про­фит у свим аме­рич­ким ра­то­ви­ма.