ПРЕГОВОРИ О СТАТУСУ ИЛИ ЗАПЛЕТ РАСПЛЕТА КОСМЕТСКОГ ЧВОРА

Формуле једностране равнотеже

„Ср­би­ја не­ма ни је­дан је­ди­ни раз­лог да се хи­сте­рич­но и бр­зо­пле­то од­рек­не те­ри­то­ри­ја. Уко­ли­ко то чи­ни на на­чин ка­кав је при­ме­рен др­жа­ва­ма уну­тар ЕУ и уко­ли­ко по­ка­же стр­пље­ње и му­дрост, ини­ци­ја­ти­ва по­ла­ко, као у не­кој по­зи­ци­о­ној ша­хов­ској пар­ти­ји, пре­ла­зи на ње­ну стра­ну. Чак и у слу­ча­ју да по­сто­ји тај­ни нај­цр­њи сце­на­рио од стра­не свет­ских моћ­ни­ка и ло­би­ста, ја­сним ста­вом и де­мо­крат­ском про­це­ду­ром, као и на­ци­о­нал­ним кон­сен­зу­сом о стра­те­шким пи­та­њи­ма, мо­же се по­сти­ћи мно­го ви­ше од еуфо­рич­ног при­ста­ја­ња на пр­ву по­ну­ђе­ну шар­га­ре­пу”

Пише: Урош Бошковић

КОСОВО И МЕТОХИЈА ИЗМЕЂУ „СРПСКОГ ГРАЛА” И „НАГРАДЕ ЗА АЛБАНЦЕ”

Непланирано буђење Србије

„Иако албански ментори у ,светској власти’ о томе нерадо говоре, очигледно је да је у Србији дошло до преокрета на који нису рачунали и који свакако нису желели. Процењивано је да су Срби у дубокој анестезији, слуђени системом претњи и илузорних нада, депримирани диригованим расулом које их окружује. Мислило се да је апатија достигла такве размере, да су воља за животом и инстинкт самоодржања толико утрнули, да ће за марионетски део политичке класе представљати готово рутинску ствар да својим потписом оправда убијање једне земље, легализује отимачину и задуго закује српску судбину у беди самопоништења. Међутим, Србија се нагло заинтересовала за своју судбину, а то јој озбиљно повећава шансе”

Пише: Димитрије Ђурић