Нација Online

• Претрага

Последња 3 броја

  • 18 - 20

  • 15 - 17

  • 11 - 14

Naslovna 18-20
Naslovna 15-17
Naslovna 11-14
Mедији у Србији у првој деценији XXI века?
 
Rastko

NSPM

Svetigora

Vitezovi

Dragos Kalajic

Arktogeja

Zenit

Geopolitika

Geopolitika

НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006.
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Отварање

 

ПУТЕВИ, ОРИЈЕНТАЦИЈЕ

Наша НАЦИЈА

 

Друмови више не морају да чекају на нас, а ни ви. Скратили смо браду, име и интервал излажења, али не и језик. Сада се зовемо онако како нас ви од почетка зовете. Не морате више да нам тепате. Некадашња „ЕВРОПА НАЦИЈА” наставља да живи свој пуни и прави живот под једноставнијим и бољим именом, најпре као непрофитни online месечник, а потом, према дужини губера, и као штампано издање

 

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Око

 

ХРОНИКА СУДСКИХ УБИСТАВА: ULTIMA RATIO ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА

Смрт у приправности


„Ако Хашки трибунал учестало и далекосежно крши не само правила поступка које је сам себи прописао (што је иначе нечувено у цивилизованом свету), него и најважније међународне акте који зајемчују основна људска права — шта онда преостаје оптуженом који је жртва тог Суда и чија се права немилице газе? Проф. др Војислав Шешељ је сигурно добро промислио и закључио да се том хашком Минотауру, који је уништио већ једанаест српских живота и који је и даље жедан српске крви, једино може супротставити тако што ће у тој неравноправној борби заложити и властити живот. Та његова жртва заслужује свако поштовање и пред њом треба да погну главе наши садашњи главари који трабуњају о ,сарадњи’ са Хашким трибуналом као услову за улазак у Европу, која баш у овом часу намерава да нам отме Косово”

 

Пише: академик проф. др Коста Чавошки

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006.

 

СРБИЈА ИЗМЕЂУ „ПОТПУНОГ ДЕМОГРАФСКОГ СЛОМА” И „ОДЛУЧНОГ СТУПАЊА НА ПУТ ВЕЛИКОГ ПРЕОКРЕТА”

Ђаво однео шалу


Да ли ће ова држава предузети нешто поводом чињенице да се Србија сваке године смањује за један град од 20.000 становника, или да у њој сваке године званично бива убијено, у пренаталном стадијуму, 220.000 Срба (што за пет година износи 1.100.000 и страшније је од учинка у Јасеновцу)!? Какве би поуке из ових бројки могли извући српски непријатељи и да ли ће то учинити? Има ли на политичкој сцени још некога способног да схвати да ово није предизборно него судбинско питање?

 

Пише: Богдан Десница

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Хиперреализам

 

ПЛАН Б: КОНАЧНО СРПСКО ПОЛИТИЧКИ КОРЕКТНО РЕШЕЊЕ ЗА КОСМЕТ, ИЛИ: ЈЕДНА ТУЖНА ХУМОРЕСКА

Већински у мањине


Видимо да је планетарни тренд — пожељност без премца — апсолутна заштита мањина. Било где, било кад, било каквих (осим у једном случају: ако је реч о српској мањини на Космету, ваљда зато што је још увек прејака свест да је то само део српске већине у Србији). Дакле, да би заштитили своје елементарно преживљавање и виталне интересе, Срби на Косову морају наступити модерније и флексибилније и већински се учланити у мањине. И то у мањине које су прихватљиве, које су in, које су мерна јединица политичке коректности и које ће сигурно изазвати саосећања светског јавног мнења

 

Пише: Димитрије Ђурић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Економија деструкције

 

ТРАНЗИЦИЈА КРОЗ БЕЗДРЖАВНО СТАЊЕ

Ником ништа, њима све


Који волшебни интерес или логика могу подстаћи Србију да своје виталне капацитете и ресурсе препусти, за трагикомично мале износе, фирмама из земаља и привреда које овде не могу донети никаквог добра: ни вишу технологију, ни стандарде рада и пословања, ни отворена врата за продор на страна тржишта, ни макар начелну саображеност стратешким економским интересима Србије? Ако се дода да је ту реч о земљама с којима смо колико до јуче били у рату, и с којима имамо још много болних нерашчишћених питања за будућност, онда се отвара простор да се покрене „истрага о велеиздаји”, како недавно рече (можда уз нешто претеривања, не много) један web-коментатор

 

Пише: Петар Ћирић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Теменос

 

БРАНИСЛАВ МАТИЋ, ГЛАВНИ УРЕДНИК „НАЦИЈЕ”, У ЕКСКЛУЗИВНОМ ИНТЕРВЈУУ ЗА ФРАНЦУСКИ ЧАСОПИС „TERRE & PEUPLE”

Чувари ватре у дугој ноћи Европе


„Тачно је, ми живимо у свету у којем се ,свему зна цена, а ничему вредност’. Са становишта таквог поретка ствари, српска истина у рушевинама Југославије, и у садашњем трагикомичном систему балканских протектората, вероватно звучи ,анахроно и депласирано’. И у свету роботизованих мутаната човек с душом представља ненормалну појаву, зар не? Али, чак и себични, прагматични, лукративни ум – следећи своју сопствену приземну логику – морао би да схвати: проблем са фаустовским причама, па и са данашњим рачуницама фаустовске Европе, у томе је што оне увек имају несрећан крај. На крају ђаво увек дође по своје. Зато ,прво правило приликом потписивања уговора с ђаволом гласи: никад не потписуј уговор с ђаволом’”

 

Пише: Пјер Виал

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Лингвистика и политика

 

ПРОФ. ДР МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ, ЈЕДАН ОД НАШИХ ВОДЕЋИХ СРБИСТА, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИЈУ”

Предубоке ране српског језика


Зашто се ни данас, осам година након објављивања „Слова о српском језику”, српски филолошки програм не спроводи ни у једној националној институцији? Зашто нико у Србији није реаговао на скандалозну „Изјаву о положају хрватског језика” коју је шест хрватских академика разаслало по свету? Да ли држава Србија наставља да спроводи хрватски филолошки програм? Да ли ће имбецилна „политичка коректност” провинцијалних умова дефинитивно тријумфовати над науком о језику? Може ли Србија, поставши поново посебна држава, најзад прекинути барем ону антисрпску политику вођену из Београда?

 

Пише: Маја Радонић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Епоха

 

ИНТЕРВЈУ: ПУБЛИЦИСТА МИЛОРАД ВУКАШИНОВИЋ, ПОВОДОМ ИЗЛАСКА ЊЕГОВЕ НОВЕ КЊИГЕ „ТРЕНУТАК ИСТИНЕ” У ИЗДАЊУ „НАЦИЈЕ”

Полигон „Балкан” и друге лекције

 

Из раздобља „кризе демократије”, које је трајало још од шездесетих година, деведесетих смо ступили у епоху „после демократије”. Дубину и далекосежност те епохалне промене, тог ступања у једну сасвим друкчију цивилизацијску и егзистенцијалну ситуацију, мало ко у српској интелектуалној и политичкој „елити” је на време схватио. Међутим, и да је вођена идеална политика, изгледа да исход не би био много бољи. „Наша криза” је и осмишљена тако да се у њој експериментално провере кључни управљачки инструменти глобалистичког пројекта и да се успоставе „правила игре” нове епохе, а „ми смо у тој причи били изабрани да страдамо”

 

НАЦИЈА ПРЕС

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Срце света

 

РАДМИЛА ВОЈНОВИЋ, БЕСТСЕЛЕР ПИСАЦ И ЈЕДИНА СРПСКА КОЗАКИЊА, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИЈУ”

Протоколи московских мудраца


Њене речи, написане или изговорене, носе готово апокалиптичку напетост и ватру последње борбе. Неке то освешћује и бодри, неке плаши и одбија. Она се не колеба. Ту је да каже и спасе душу. Не само своју. И не плаши се да плива против струје. Инквизицију назива светом, оштро критикује Путина као део козметике којом „светска закулиса” заварава Русију, не прескаче имена што припадају „малом лутајућем племену које је квасац револуција и лабораторија порочних идеја”. Никада се није бавила теоријама завере, него искључиво праксом. За себе каже да је есхатолошки емигрант, али није апатрид: поседује духовно држављанство Свете Русије. Свидело се то некоме или не

 

Пише: Маја Радонић
Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006.

 

ИНТЕРВЈУ: ШАМИЛ СУЛТАНОВ, ФУНКЦИОНЕР РУСКОГ БЛОКА „РОДИНА” („ОТАЏБИНА”) И ЧЛАН КОМИТЕТА ЗА СПОЉНЕ ПОСЛОВЕ ДРЖАВНЕ ДУМЕ

Нада у велики савез


„Исламска заједница Русије полази од чињенице да би само стратешки савез Европе, Русије и исламског света био у стању да спречи даље срљање у глобалну кризу. Али, ако ту коалицију буду стварали лицемери са било које од тих страна, резултат ће бити ништаван. Са друге стране, тај савез ће бити могућ само ако Русија не буде под утицајем америчке спољне политике”

 

НАЦИЈА ПРЕС

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Идеологија

 

ШТА ЗАПРАВО ЧИНИ БИТНЕ ЕЛЕМЕНТЕ ДОКТРИНЕ РУСКОГ ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДИМИРА ПУТИНА?

Своје вредности својим средствима


„Вредности које заступа политички још недовољно јак играч морају се скривати, тајна је тада један од главних заштитника тих вредности.” Ступивши на власт у раздобљу када су се руски народ и држава налазили на коленима, дословно у катастрофалној ситуацији, Путин није журио да обзнањује своју идеологију и прерано мобилише сопствене непријатеље, отварајући превише фронтова одједном. Био је приморан да користи стратегију слабог. Како су време и процеси консолидације одмицали, постало је јасно да Путин није апаратчик без идеологије, технократа без визије

 

Пише: др Зоран Милошевић
Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Невидљиво збивање

 

ЕЗОТЕРИЈА И (ГЕО)ПОЛИТИКА: ЈЕДНА ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНА СТРАТЕГИЈА ЗА „ВЕЛИКУ ЕВРОПУ”

Преокрет ће бити духовни


Оно што се подразумева под „сасвим другачијом контра-стратегијом” не ставља одлучујући акценат на велику материјалну конфронтацију између Европске Уније и САД, у актуелном америчком покушају да овладају планетом, јер је то конфронтација над којом смо, можда, већ изгубили контролу. Потпуно супротно, тежиште је на духовном револуционарном излазу из искушења, до којег ће доћи на самом крају садашње дубоке политичко-историјске кризе и без обзира на њен исход. Шта је наш удео у том отварању које мора да се догоди? И да ли ће бити по Писму: „Затим се појавила на Земљи и живела је међу људима”?

 

Пише:Жан Парвулеско

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Геополитика

 

ДВА МОДЕЛА АМЕРИЧКЕ ГЛОБАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ

Лукавство маневрисања и сила изнуривања

 

Сви важећи битни постулати америчке спољне политике дефинисани су још у радовима Николаса Спајкмана (1893–1943) и Џејмса Бернхајма (1905–1987). Спречити да се на евроазијском копну уздигне једна доминантна сила или савез сила, помоћи свима којима то такође не одговара, успостављање равнотеже (не)моћи а не интегрисане моћи, надасве примена начела маневарског ратовања: не суочавање непосредно снаге са снагом, већ најпре ескивирање, да би се из повољније позиције сопствена снага усмерила на одабрану слабост противника. То је Спајкманова поставка. Бернхајм је, у складу са осећајем супериорности, био мање суптилан и залагао се за модел изнуривања: обезбедити победу нумерички израженим потенцијалом да се уништи, победу надмоћи у капацитету изнуривања, односно „способности да наметнете и апсорбујете исцрпљивање”. Између та два концепта до дан-данас осцилира америчка политика. Шта ће се десити са америчком стратегијом у будућности, када садашње велике силе још више ојачају и постану свесне своје снаге?

 

Пише: Небојша Вуковић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Документи

 

ФОНОГРАМ ПРВОГ ДИКТАТА АТЛАНТСКЕ ПОЛИТИКЕ: РАЂАЊЕ НАТО-ПАКТА, ИЛИ КАКО ЈЕ ПРЕ ШЕЗДЕСЕТ ГОДИНА УЦЕЊЕНА И ДУГОРОЧНО ПОТЧИЊЕНА ЕВРОПА

Завођење преко нишана


САД су у Други светски рат војно ушле у петој години тог рата, када је Европа већ била кланица, мртвачница и згариште. Дотад су САД биле ратни чувар државних резерви злата готово свих зараћених страна и највећи ратни екстрапрофитер, баш као и у Првом светском рату, снабдевајући зараћене стране по ненормално високим ценама. Претворивши западну половину Европе у своју фактичку окупациону зону, непосредно после рата Вашингтон је настојао да на дужи рок, у што већој мери институционално, учврсти своју нову позицију. А како су Европљани пристали на све то, како се све то одвијало, моћи ћете да увидите на основу докумената које „Нација” ексклузивно доноси

 

НАЦИЈА ПРЕС

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Наличја

 

ДОКАЗИ И ЦЕНЗУРЕ: АЛ КАИДА НА НАЈВИШЕМ НИВОУ У БОСНИ И НА КОСОВУ

Општепознате тајне везе

 

Вест о сваком „најновијем снимку Бин Ладена” хитро и нашироко преносе на хиљаде медија широм света, почев од оних најмоћнијих. Међутим, таква покривеност је потпуно изостала у случају једне друге изузетно важне вести која се тицала Бин Ладена. У питању је сведочење британске новинарке Ив-Ен Прентис пред Хашким трибуналом. У тренутку када је открила да је, заједно са новинаром „Шпигла”, видела Осаму Бин Ладена како улази у канцеларију покојног босанског председника Алије Изетбеговића у новембру 1994. године, председавајући судија ју је нагло прекинуо, не дозволивши да доврши ни реченицу, а готово сви трагови о том исказу доцније су уклоњени. Шта нам показује дисциплиновани мук светских медија о том случају?

 

Пише: др Срђа Трифковић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - In medias res

 

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА, РЕСУРСИ, СРБИЈА

Гужва на станици Нојеве барке


У чему је суштина америчког „постнационалног глобалног система” и „хегемоније новог типа”? Који су принципи поретка „златне милијарде”? По којим моделима ће природни ресурси бити отимани државама и народима под чијим се суверенитетима налазе? Шта је стварни смисао наметнутих закона о слободној и неограниченој продаји земље странцима, широм „четвртог света”? Који документи УН допуштају тровање извора питке воде да би се дисциплиновале нације које своје водне ресурсе неће да предају у руке глобалистима и „владарима из сенке”? Зашто је немерљиво бољи евро-јапански модел улагања од англоамеричког модела „кредитирања”? Зашто би свака паметна и одговорна српска државна геоекономска политика требало да ради све супротно од овога што сад чини?

 

Пише: Бранислав Матић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006.

 

ДЕЗЕРТЕРСТВО ЕЛИТА У ЕПОХИ КАТАСТРОФА (1): ЗАШТО СМО ИЗГУБИЛИ НАЦИОНАЛНУ ЕЛИТУ?

Историја раскорењивања и себичлука


Главна карактеристика нове политичке, економске и интелектуалне елите је то да она мисли и делује не као национална, него као глобална, и да је везала своје интересе и своју судбину не за сопствени народ, него за престижну „међународну средину”, у коју се труди да упадне заобилазећи свој народ. Глобализација у првом реду значи излазак елита из система грађанског консензуса: раскид не само с националном културном традицијом, него и са оним одлукама и компромисима на којима су се заснивали грађански мир и сагласје, тај систем који је Европа мукотрпно градила 150 година

 

Пише: проф. др Александар Панарин

Превод са руског: др Драгомир М. Давидовић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Звона

 

ПУТОПИС: ПИСМО ИЗ РУСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ

Пулс континента Русија


Током лета 2006. познати српски новинар и публициста, који већ двадесет седам година живи и ради у Берлину, боравио је дубоко у руској провинцији, четири стотине километара источно од Москве. Посетио је Владимир, Нижњиј Новгорад, Муром, Виксу, долазио до двери затвореног града Сарова у којем се чувају неке од највећих тајних високе руске технологије, стигао и до светиња Саровско-Дивјејевске лавре. Ево шта је све забележио у свом нотесу

 

Пише: Никола Живковић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Шумови и паралеле

 

ДА ЛИ ИЗ ДУБИНА ИСТОРИЈЕ ПРЕД НАМА ПОНОВО ИЗРАЊАЈУ ИСКОНСКЕ СПОНЕ ИЗМЕЂУ ЕВРОПСКОГ И „АЗИЈСКОГ БАЛКАНА”?

Закавкаска веза


Повезаност ових простора постоји још од митских времена до, ево, најновије политичке историје. Јасон, вођа аргонаута, некада је из Колхиде под зидине Белог Града на ушћу Саве у Дунав донео златно руно. Данас, неки други, сва је неприлика, настоје да ове просторе симболички и практично увежу ланцем распада држава, грађанских ратова, губљења политичких и економских суверенитета, најзад ланцем протектората и отворене колонизације. Некадашње „танане везе” претварају се, вољом „светске власти”, у мртви чвор. Чија ће рука донети мач?

 

Пише: Берислав Благојевић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Зимски солстицијум (3)

 

ЗАШТО СЛОВЕНСКИ ПАПА, И „ЈЕДИНИ ПАПА КОЈИ ЈЕ ПОДРЖАВАО СРБЕ”, НИЈЕ УСПЕО ДА ЗАУСТАВИ ПОГУБНЕ ПРОЦЕСЕ У КАТОЛИЧКОЈ ЦРКВИ?

Једна суза за Војтилу


Као што је Зиновјев својевремено, потресен, рекао: „Циљали смо комунизам а погодили Русију”, покојни Јован Павле II је могао рећи: „Циљали смо комунизам а погодили све народе Источне Европе”. Бирајући између два зла, данас се то јасно види, он није изабрао мање. Ако је уопште бирао. Последња фаза суноврата Католичке цркве, започета деструктивним Другим ватиканским концилом, добила је нова убрзања. Да ли је православље једино хришћанство које ће преживети XXI век?

 

Пише: Драгош Калајић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Координате

 

ДУХОВНИ ПРОСТОР И НОВА НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА

Дочекати зору повољнога дана


Срби су једини народ на који се свом тежином свалила немилосрдна архитектоника новог света и први су на својој кожи осетили релативизовање права и правних институција у међународним односима, неправну и ванинституционалну употребу силе, моћ новца у процесу доношења важних међународних одлука, двоструке стандарде и лакоћу с којом се уз помоћ медија обезбеђује пристанак јавног мњења за сваку нелегитимну акцију, речју, нова правила игре. Из те несреће могу произаћи и неке битне користи – ако будемо умели да извучемо поуке

 

Пише: Драгољуб Којчић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Психоанализа

 

ДА ЛИ ЈЕ НОВЕ ДРЖАВНЕ СИМБОЛЕ ЦРНЕ ГОРЕ ЗАИСТА САЧИНИЛА ФРИЗЕРСКА АКАДЕМИЈА ЈЕВРЕМА БРКОВИЋА?

Бели орао каки боје


Настојање да се ослободи пратње сопствене сенке, то екстремно умеће бекства од самих себе, предуго је трајало и узело свој далекосежни данак. Режим у Црној Гори тихо је изведен са поља политичког и пословног, те уведен у медицинске координате пар екселанс. Обрис трагичног био је видљив и у тренуцима наводно великог тријумфа. Мистер Хајд је у фото-финишу престигао доктора Џекила, али се лако може догодити да ударац буде узвраћен

 

Пише: Срђан Фуртула

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Одлазак

 

Зо­ран Бо­га­вац

1947 - 2006

 

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006.

 

ДРАГОМ ЗОРАНУ БОГАВЦУ (1947–2006), УМЕСТО ИЗВОДНИКА

Речи и тополе

 

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006.

 

ЗОРАН БОГАВАЦ: „ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ ОПШТЕ ПРАКСЕ”

Жао ми само шума

 

Те суботе поподне, 16. септембра 2006, пред Домом Народне скупштине Србије, у Београду, одржавана је војна парада у част промоције нове класе официра Српске војске. Сунчан дан, маса света, авиони надлећу град. Зоран Богавац је с врата махнуо колегама у редакцији, у оближњој Улици мајке Јевросиме, и рекао: „Идем и ја да се мало промувам, можда се огребем за неки чин.” Испратио га је смех. Био је то последњи дан и последњи сат његовог живота. Два дана пре тога завршио је рукопис своје капиталне књиге „Нечујна звона. Хришћанско наслеђе Космета”. И као да је тиме затворен животни круг, као да је то био последњи акорд, као да је завршен посао због којег је бивао на тој земљи. И као да се овде, заправо, није више имало шта рећи. Текст који је пред вама Зоран Богавац објавио је 2000. године, као кроки верзију своје новинарске „аутобиографије о другима” коју је требало да напише

 

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006.

 

УВОДНИ ТЕКСТ ЗОРАНА БОГАВЦА (1947–2006) У ИЗВАНРЕДНУ МОНОГРАФИЈУ „СРБИЈА ОД ЗЛАТА ЈАБУКА”

Све нијансе златног


„Недостижни циљ ове књиге био је да открије тајне српске душе, која мирише час на босиок, час на барут”

 

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Памтеник

 

ДОСИЈЕ: ВЕЋ ПЕТУ ГОДИНУ ЈЕ НЕПОЗНАНИЦА КАКО ЈЕ И ЗАШТО СТРАДАО НЕБОЈША КРСТИЋ, ОСНИВАЧ И ЛИДЕР „ОБРАЗА”

Рукопис људи без лица

 

Невероватно је да у једној европској земљи у XXI веку случај у којем је живот изгубило троје људи буде закључен без обдукционих налаза и фотографија са обдукције, без вештачења аутомобила у којем су наводно страдали, без изласка истражног судије на место догађаја, без узимања изјаве од јединог сведока догађаја који је 33 дана надживео несрећу, без омогућавања породици да прегледа тело жртве, без враћања личних ствари покојника уз записник и потврде. Ако је једно од страдалих вођа познате националне, патриотске, десне, православне организације, онда све постаје јасније. Све је тада нормално и допуштено у оваквој Србији. И истрага вођена тако да сакрије, а не да открије шта се десило. И бахатост режисера, који готово да отворено вређају интелигенцију и породица жртава и јавности. Ни „сабље” ни „перорези” нису у томе ништа променили. Мач правде и истине, очигледно, мораће да држи нека друга рука

 

Пише: Павле Божић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Испод појаса

 

ДА ЛИ ЈЕ СТАРИ КОНТИНЕТ КОНАЧНО ПОРАЖЕН ЗАПРАВО У СПАВАЋОЈ СОБИ?

Слом мушкости Европе


Парадоксално, чини се да је на Западу секс свуда, осим у спаваћој соби и у стварном животу, међу људима од крви и меса, где би, по логици ствари, требало да му буде искључиво место. Најновија истраживања у земљама ЕУ показују да преко једне трећине жена и скоро једна петина мушкараца, старости између 18 и 59 година, више не осећају ни најмању сексуалну жељу, нити праве било какве кораке у правцу остваривања сексуалних контаката са особама супротног пола. Прерано „одумирање чула” и „пацификација нагона” производе, осим негативних психолошких, и поражавајуће демографске последице по европске староседеоце. Рачунице кажу да се у Италији на сваких шест италијанских беба роди двадесет емигрантских. У Француској, Шпанији и Великој Британији ове бројке су у још већој несразмери

 

Пише: Марко Танасковић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006.

 

НОВА СРПСКА ГЕНИТАЛНОСТ: ДЕМОБИЛИЗАЦИЈА МУШКОСТИ КАО КЉУЧНИ УСЛОВ ЗА ИНТЕГРАЦИЈЕ

Баук фалуса хара Западом


„Долазеће доба матријархата не говори само о вредносном сутону већ и о перфидној форми дисциплиновања у постмодерном тоталитаризму. Не шаљу случајно планетарни кадровици на Србе своје домино-даме: оне имају далеко разорнији утицај на самопоштовање нације од свих бомби, санкција и уцена. Балванасте мушкараче у дубоком климактеријуму, витлајући бичем, покушавају да депресирају сваку форму отпора јер нас гађају у центар – пљуцкајући нам на мушкост”

 

Пише: Павле Цетински

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006.

 

КУРЦИО МАЛАПАРТЕ

Црни ветар и путена ружа


Један од најбољих европских писаца у XX веку није само описао пораз Европе у своме времену, нарочито у Другом светском рату, него и суноврат који живи наше поколење Европљана, пола века касније. Он је веома добро схватио да су поремећаји на плану сексуалности само одраз духовних и моралних изневеравања, опомињући да у закључаној соби на тавану Европе одавно постоји, скривено на непогрешивом платну, стварно лице Доријана Греја.  Пред нама су одломци из потресног романа „Кожа”

 

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Постисторија

 

ТАМО ГДЕ ЋЕ БИТИ РОЂЕНА ОДЛУЧУЈУЋА ПОБУНА ПРОТИВ „МОДЕРНОГ СВЕТА”

Радник као ратник државе


У самоуправном социјализму деградиран благонаклоним ставом према нераду и поткрадању државне имовине, потом отворено издан, данас крвнички дављен омчом бруталног капитализма, Радник немо зури у стварност коју граде пропалице, лопови и кукавице свих нација, раса и професија. Отераном у подземље, отрованом електронским сурогатима емоција, у њему ова агонија акумулира несагледиву и непредвидљиву енергију. Шта би та неосновано потцењена енергија, зачета у бетонској материци света, могла донети кад једном у овој технократској утопији зазвони за буђење?

 

Пише: Владимир Трифуновић

„Боље бити бандит него буржуј.
Ернст Јингер

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Границе

 

СА ДРУГЕ СТРАНЕ: „ПОСТХЕРОЈСКО ДОБА”

Рат као духовна реалност


„Највиша истина рата не мења се с његовим маскама, не тиче се геополитике ни питања расподеле моћи међу народима. Већ 1999. морали смо то да увидимо. Рат не постаје бесмислен самим тим што смо у њему лишени изгледа на победу. Витештво још може да постоји, али не више на страни оних који располажу толиком материјалном и техничком премоћи”

 

Пише: Борис Над

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Источници

 

ИЗ „ЗАВЈЕШТАЊА СТЕФАНА НЕМАЊЕ”

Завјештање крви


„Миром на рат идите и ратом мир чините.

Љубављу на љубав идите, али крвљу крв српску браните”

 

Пише: Миле Медић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Ватре и књиге

 

НАМЕРНО ПОДСЕЋАЊЕ НА ИСТОРИЈУ ЈЕДНЕ РУПЕ НА КОСАНЧИЋЕВОМ ВЕНЦУ

Симбол недовршености нације


Ломача на којој је изгорело преко 500.000 драгоцених књига, укључујући и уникатне средњовековне рукописе, без преседана је у новијој европској историји. Дим се дизао петнаест дана, али се ломача протегла, ево, на пуних шездесет пет година, претворивши се у епохалну ломачу на којој гори Србија. Тамо, на Косанчићевом венцу, где је до 6. априла 1941. била српска национална библиотека, ништа се није померило од 1976. Само један цитат на две цираде везане за зарђалу жичану ограду не објашњава неупућеном намернику како је настала ова рупа из које вире зидови неке грађевине, обрасли коровом и киселим дрвећем, и из које се шири задах запуштене земље

 

Пише: Јово Бајић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Певање и мишљење

 

У БЕ­О­ГРА­ДУ, УПР­КОС СВЕ­МУ, ОБ­НО­ВЉЕ­НЕ „ПЕ­СНИЧ­КЕ НО­ВИ­НЕ”

Упор­на кап ко­ја ду­би ка­мен


Би­ло је то са­др­жај­но и гра­фич­ки јед­но од нај­бо­љих из­да­ња на­ме­ње­них пре­вас­ход­но по­е­зи­ји ко­ја су се ика­да по­ја­ви­ла на про­сто­ри­ма срп­ског је­зи­ка. За­то се у На­род­ној би­бли­о­те­ци Ср­би­је „Пе­снич­ке но­ви­не” во­де као „му­зеј­ска вред­ност” под сиг­на­ту­ра­ма 11631/П и 1320/П. Иде­ја о „но­вом про­ле­ћу” „Пе­снич­ких но­ви­на” ро­ђе­на је у ка­фа­ни „Про­ле­ће”

 

Пи­ше: Дра­ган Мра­о­вић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Епистоле

 

ЈЕДНО НЕОБИЧНО ПИСМО ПОЧИВШЕМ ДРАГОШУ КАЛАЈИЋУ

Луча тамом обузета


„Одговор на суштинска питања суштина је човека, нације и друштва. Пошто човек са два кичмена стуба (или без кичме) не може опстати, не смеју их, аналогно, умножавати (или их се лишавати) ни поменуте структуре сложенијег социјалног типа, иначе су изгубљене. То се, уосталом, управо и догађа: институција државе се топи, старим нацијама ломе кичму, стварају нове, бескичмене, а људи се повијају, пузе и изобличавају у информационом смогу паклених радионица лажи”

 

Пише: Оливер Томић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006.

 

ГАБРИЈЕЛ ГАРСИЈА МАРКЕС: ОПРОШТАЈНО ПИСМО

Кад једном стварно почнем да умирем

 

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Историја душе

 

О ЧАРОБНОМ СВЕТУ НАШЕГ СРЕДЊЕВЕКОВНОГ СЛИКАРСТВА

Сан је колевка највише јаве


„Не мења се само свет ван човека и око њега, него и свет у човеку, и то мењање је дубље него што се помишља у наше време. Не мењају се само обичаји, назори, оно што је ушло у душу споља, него и душевне способности и духовне моћи, из века у век. Имајући отворено око и за духовне светове што се шире изнад човечанства, средњевековни сликари нису сматрали уметност као њихово, искључиво људско дело, него као излив божанске милости, а то значи: надахнуће им не беше само мутан појам, него присуство виших духовних бића у души човечијој. Сликари су били склони да себи приписују пре свега оно што на сликама не ваља, а све што ваљавишим духовима. Гледајући наше старе фреске, ми из њих нећемо прочитати каква је геометријска законитост спољашњег простора, него како је људска душа једном сневала свет у коме живи. И како се сећала свог небеског завичаја, који чека на њен повратак”

 

Пише: проф. др Милош Радојчић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Хоризонти

 

ВИЂЕЊА И ПОСВЕЋЕЊА

Уметност и тајна знања


Целовито схваћена уметност је збир различитих доприноса, од крајње рационалних, материјалистичких, до духовних и езотеријских

 

Пише: Дејан Ђорић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006. - Баштина

 

Мисленик (11-14)

 

Цео текст >
 


Nacija

Светлосна упоришта Драгоша Калајића

Број 18-20

Број 15-17

Број 11-14

Архива 2005-2006


Нација Online :ПочетнаАрхива 2005-2006 Број 11 - 14