Европа у Београду

Срп­ска пре­сто­ни­ца је овог сеп­тем­бра, по­но­во, пра­во ве­ли­ко сте­циш­те Евро­пља­на. Два пр­во­ра­зред­на кон­ти­нен­тал­на спорт­ска над­ме­та­ња – Европ­ско пр­вен­ство у од­бој­ци и Европ­ско пр­вен­ство у ко­шар­ци – у Бе­о­град до­во­де хи­ља­де уче­сни­ка, по­сма­тра­ча, ту­ри­ста.

Бе­о­град, та чуд­на и че­сто нео­бјаш­њи­ва ва­рош, са­че­као их је с оном „от­ме­нош­ћу ко­ја се до­би­ја од не­за­слу­же­них увре­да” (Цр­њан­ски). Ни­је се бу­сао у пр­са, по­ка­зу­ју­ћи ра­не и ор­де­ње, ни­је вадио спискове криваца, ни­је гња­вио сво­јим се­ћа­њи­ма, ни­је се на­ме­тао. До­че­као их је она­ко ка­ко у Ср­би­ји до­че­ку­ју си­ро­маш­ни ро­ђа­ци, уми­ве­ни и об­у­че­ни у сво­је нај­бо­ље ру­хо, ср­дач­но и с осме­хом ко­јим се ус­пеш­но при­кри­ва не­маш­ти­на. До­че­као их је ду­хо­вит и мо­де­ран, све­чан и опуш­тен, ор­га­ни­зо­ван на нај­ви­шем ни­воу, да­ле­ко из­над сво­јих соп­стве­них оби­ча­ја и стан­дар­да.

„Бе­о­град­ска аре­на” ни у че­му ни­је за­о­ста­ја­ла за рим­ском „Ло­то­ма­ти­ком” (где је игран за­врш­ни део Пр­вен­ства у од­бој­ци званично отво­ре­ног у Бе­о­гра­ду). На­про­тив. Је­да­на­ест хи­ља­да љу­ди гле­да­ло је утак­ми­цу СЦГ-Фран­цу­ска, ко­ја на­ма так­ми­чар­ски ни­је зна­чи­ла баш ниш­та, јер смо се већ пла­си­ра­ли на фи­нал­ни део у Ри­му. (На за­врш­ном тур­ни­ру Свет­ске ли­ге, та­ко­ђе овог ле­та у Бе­о­гра­ду, фи­на­ле СЦГ-Бра­зил гле­да­ло је пре­ко 18.000 љу­ди!)

Леп је осе­ћај што ови го­сти Бе­о­гра­да по­сле то­ли­ко вре­ме­на до­ла­зе са­мо с па­со­ши­ма, не носе по џе­по­ви­ма и акт-таш­на­ма ни шта­по­ве ни шар­га­ре­пу, ни при­ди­ке ни прет­ње. Не долазе с негативним предубеђењима, глава крцатих глупим стереотипима. Нису људи скученог ума, подлегли сопственој пропаганди.

Леп је осе­ћај, та­ко­ђе, што их до­че­ку­је­мо с по­зи­ци­је од­бој­каш­ке и ко­шар­каш­ке свет­ске си­ле, дакле, с позиције квалитета првог реда. Не­ма ме­ста ола­ком оп­ти­ми­зму, далеко од тога, али по­неш­то од ово­га би­ло би до­бро пре­не­ти и у дру­ге обла­сти жи­во­та и ра­да. <

(Септембaр 2005)