ЧЕТИРИ ОД ЗАДЊИХ ПЕТ СРПСКИХ ВЛАДА ПОЉЕ КУЛТУРЕ ПРЕПУСТИЛО ЕКСТРЕМНИМ ИДЕОЛОШКИМ НЕПРИЈАТЕЉИМА

Удављени у плићаку

На­су­прот рас­про­стра­ње­ним марк­си­стич­ким и ли­бе­рал­ним сте­ре­о­ти­пи­ма, мно­ге пре­суд­не бит­ке да­нас гу­бе се или до­би­ја­ју на по­љу кул­ту­ре, а тек по­том на по­љу по­ли­ти­ке и еко­но­ми­је. По­ли­тич­ка кла­са у Ср­би­ји и да­ље ис­по­ља­ва не­ра­зум­но пот­це­њи­ва­ње зна­ча­ја кул­ту­ре у бит­ним сфе­ра­ма др­жа­ве, по­ли­ти­ке и на­род­ног жи­во­та. Чак и до­бро­на­мер­ни део ак­ту­ел­не вла­сти су­сто­пи­це по­на­вља ка­та­стро­фал­не гре­шке сво­јих прет­ход­ни­ка и чи­ни да срп­ска на­ци­о­нал­на кул­ту­ра уве­ли­ко би­ва сро­за­на на ни­во пот­кул­ту­ре и фол­кло­ра у соп­стве­ној зе­мљи

Пише: Богдан Десница

СЛИКАР ЖЕЉКО ТОНШИЋ, УСПРАВАН И НЕПОКОЛЕБЉИВ У РУШЕВИНАМА ЕВРОПСКЕ УМЕТНОСТИ

Изабрани ратник лепоте

„Још волим ја, још просипам недужну светлост, крв своју, за те” (Едит Ситвел)

Пише: Дејан Ђорић

ЦЕН­ТАР ЗА ИЗ­У­ЧА­ВА­ЊЕ ТРА­ДИ­ЦИ­ЈЕ „УКРО­НИ­ЈА”

Поглед ка врховима

Да је жив, сматрају у овој необичној издавачкој кући, Езра Па­унд не би са­ве­то­вао: „Бој се Бо­га и иди­о­ти­зма плеб­са!” Говорио би: „Бој се Бо­га и иди­о­ти­зма псеудоелите!”

НАЦИЈА ПРЕС

СРП­СКО КЊИ­ЖЕВ­НО-ФИ­ЛО­СОФ­СКО ДРУ­ШТВО „ФИ­ЛО­КА­ЛИ­ЈА”

Ле­по­то­љу­бље те­шких вре­ме­на

„Кул­ту­ра је­сте по­ље где се во­ди по­след­ња и ве­ли­ка бит­ка за ду­ше љу­ди и све тва­ри, па ти­ме и за уста­ја­ње и оп­ста­ја­ње (у исто­ри­ји) и обо­же­ње (оп­ста­ја­ње у Веч­но­сти!) европ­ског чо­ве­ка и европ­ских на­ро­да, као не­за­ме­њи­вих бо­ја у ду­ги бо­го­чо­ве­чан­ства. Бор­ба про­тив олов­ног по­кр­о­ва си­му­ла­кру­ма мон­стру­о­зне си­ве ду­ге ,ро­бо­то­чо­ве­чан­ства’ где би из зе­ва до­са­де ве­ли­ког као це­ла пла­не­та иза­шао ђа­во”

НАЦИЈА ПРЕС

ДА ЛИ ЈЕ СЛИКАРСТВО ПОСЛЕ 2000. МОГУЋЕ

Криза човека, не уметности

Живимо у епохи потпуне техничке корумпираности човека. Хероји и уметници срозани су у техничаре и „беле оковратнике”, а до­ми­нира мо­дел им­пе­ри­ја­ли­стич­ког из­во­за аме­рич­ке ви­зу­ел­не кул­ту­ре, гла­му­ра, еро­ти­ке и три­ви­јал­но­сти. Али сувише су пожурили они који су прогласили крај слике: што су мање шансе за сликарство, оно више успева. „Историја сликарства је историја његових криза.” Неће нестати стари људски нагон за светим, за Богом, а сликарство и уметност су вековима повезани са сакралним

Пи­ше: Де­јан Ђо­рић

то умет­ност по­ста­је ап­стракт­ни­ја”

Паул Кле

РЕАЛИЗАМ И КОНЦЕПТУАЛИЗАМ: ОД АНТРОПОЦЕНТРИЗМА ДО БОГООСТАВЉЕНОСТИ

Уметност неурозе и празнине

„Концептуализам поништава вољу за стварањем, непосредност стваралачког акта, сводећи га на предумишљај и манипулацију. Зато се данас толико говори о смрти уметности, ликовне критике и историје уметности. Неки циник би приметио да су концептуалисти евнуси уметности. Никада није истражен однос између концептуализма (или модернизма) и шизофреније, депресије и лудила. Могло би се говорити и о кретенизацији модерне уметности, а Ђорђо ди Ђенова је писао о њеној комерцијализацији и фекализацији. Та нова уметничка пракса није пробудила ничију вољу и свест, никога није успела да заинтересује за уметност. Након концептуализма, завладали су планетарни стваралачки дремеж, апатија и досада. Они који се усуђују да кажу да је то биланс авангарди су жигосани. Хана Арент је тврдила да ће будућност бити логорска, а уметност је већ таква”

Пише: Дејан Ђорић

Слика има свој живот и своју драму

Александар Луковић