Нација Online

• Претрага

Последња 3 броја

  • 18 - 20

  • 15 - 17

  • 11 - 14

Naslovna 18-20
Naslovna 15-17
Naslovna 11-14
Mедији у Србији у првој деценији XXI века?
 
Rastko

NSPM

Svetigora

Vitezovi

Dragos Kalajic

Arktogeja

Zenit

Geopolitika

Geopolitika

Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
Архива 2005-2006 > Култура - Прозор у вечност

 

УЗ АПЕЛ ЗА ПОМОЋ У ОБНОВИ МИЛЕШЕВЕ, ЈЕДНЕ ОД НАЈВЕЋИХ ЕВРОПСКИХ СВЕТИЊА

Откуд на мени твоје очи, Анђеле брате


Пролазила многа царства, епохе, војске, мењале се космичке констелације, језици, барјаци, али милешевски Бели Анђео оста у свом продорном миру, показујући десном руком празан гроб са плаштаницом: „Васкрсао је!”

 

Пише: Бода Марковић

 

Ка­да се то­ком бом­бар­до­ва­ња Ср­би­је 1999. ле­та Го­спод­њег, срп­ски на­род пе­њао на кро­во­ве да ви­ди ка­ко  ин­те­ли­гент­не и па­мет­не ра­ке­те уби­ја­ју без ми­ло­сти не­ду­жне гра­ђа­не, де­цу, бо­ле­сни­ке у бол­ни­ца­ма и вој­ни­ке ко­ји по­ма­жу бо­ле­сни­ма,  се­ља­ке и гра­ђа­не ко­ји су пу­то­ва­ли во­зом да ви­де да ли је њи­хо­ва род­би­на још у жи­во­ту, вр­ло ма­ло љу­ди је зна­ло  шта зна­чи на­зив те кр­во­лоч­не ак­ци­је НА­ТО-а: „Ми­ло­срд­ни Ан­ђео”. На­род се су­прот­ста­вљао том ми­ло­ср­ђу сво­јом ве­ром у Хри­ста и вас­кр­се­ње, у овој про­ла­зно­сти ко­ју ми на­зи­ва­мо жи­вот. Пра­во зна­че­ње тер­ми­на Ми­ло­срд­ни Ан­ђео кри­је се у ин­ду­ском бо­гу Ши­ви. Пр­ва књи­га Ши­ве са­др­жи стих: Ми збу­ње­ни кла­ња­мо се те­би не­збу­ње­ном. У пре­во­ду, тај сим­бо­л зна­чи: Ми збу­ње­ни хри­шћа­ни, Ср­би, усред ве­ли­ког су­ко­ба се кла­ња­мо  бо­гу зла. И да се спу­сти­мо у још  јед­но  зна­чење бо­га Ши­ве: то је хин­ду­и­стич­ко бо­жан­ство, од­но­сно, по­јав­но гле­да­но Кри­шна ко­ји је дро­ги­ран, му­ти­ран, луд, то јест ма­дви – лу­ди­ло иза­зва­но дро­гом или тран­сцен­ден­та­ци­јом.

Ши­ва је у хин­ду­и­зму бо­жан­ство ра­за­ра­ња – ми­ло­срд­ни ан­ђео уни­ште­ња. На­па­ди НА­ТО-а на Ср­би­ју иза­зва­ли су нео­че­ки­ва­но ску­пља­ње енер­ги­је на­ро­да усме­ре­но у јед­ну тач­ку – от­пор сил­ни­ци­ма „но­вог свет­ског по­рет­ка” и пред­вод­ни­ци­ма про­тив­хри­шћан­ских хор­ди зла. Та­кво са­жи­жа­ва­ње по­је­ди­начних енер­ги­ја у јед­ну, све­на­ци­о­нал­ну енер­ги­ју би­ло је пот­пу­но нео­че­ки­ва­но. Упра­во због та­квог про­тив­у­да­ра Ср­ба на­ста­је и по­мет­ња у мен­тал­ном скло­пу За­па­да. Пот­пу­но ин­ди­ви­ду­а­ли­зо­ва­ни и обез­ли­че­ни За­пад не мо­же да схва­ти чи­ње­ни­цу да не­где још по­сто­ји жр­тво­ва­ње за не­лич­ни ин­те­рес и за­јед­ни­цу. Бу­ду­ћи да За­пад не слу­ша сво­је ве­ро­до­стој­не ин­те­лек­ту­ал­це, ни­је уоп­ште за­чу­ђу­ју­ће што им ни­је по­знат став не­ко­ли­ких ге­о­по­ли­ти­ча­ра, пр­вен­стве­но из Не­мач­ке, ко­ји ка­жу да ће во­де­ћа сна­га у ге­о­по­ли­ти­ци 21. ве­ка би­ти, и по­ред све­га, на­ци­ја и др­жа­во­твор­ни на­род. Ова раз­ми­шља­ња А. Се­ни­ћа, З. По­по­ви­ћа и С. Ми­ја­ље­ви­ћа отва­ра­ју вра­та не­бе­ском про­сто­ру Бе­лог Ан­ђе­ла ко­ји је бра­нио свој про­стор у ко­ме је бо­ра­вио. Ср­бин зна да не по­сто­ји до­бро и зло, по­сто­ји онај ко­ји вр­ши сво­ју ду­жност и онај ко­ји је спре­ман да жр­тву­је сво­ју се­бич­ност.

 

ЗАГОНЕТНИ НОВОБЕОГРАДСКИ АНЂЕО

 

У но­ћи из­ме­ђу 7. и 8. ма­ја 1999, ка­да је бом­бар­до­ва­на Ам­ба­са­да Ки­не на Но­вом Бе­о­гра­ду и не­ко­ли­ко Ки­не­за ра­ње­но и по­ги­ну­ло, сви про­зо­ри и мно­штво дру­гих пред­ме­та и ства­ри екс­пло­ди­ра­ло је у тр­го­вач­ко-стам­бе­ном цен­тру „Ењуб. Ста­но­ви и ло­ка­ли осва­ну­ли су без про­зо­ра, из­ло­га, вра­та... На оп­ште чу­ђе­ње, са­мо је га­ле­ри­ја „Па­ле­та” оста­ла не­так­ну­та. У из­ло­гу те га­ле­ри­је био је по­став­љен Бе­ли Ан­ђео из Ми­ле­ше­ве. Ни из­лог, ни вра­та, ни јед­на фи­гу­ри­ца ни­је се по­ме­ри­ла са свог ме­ста док су ло­ка­ли у том ни­зу сви раз­не­ти у па­рам­пар­чад и из­гле­да­ли је­зи­во, као да их је уни­шта­ва­ла бан­да нај­по­мах­ни­та­ли­јих су­ма­си­шав­ших.

Бе­ли Ан­ђео на ми­ле­шев­ској фре­сци по­ка­зу­је на пра­зан Хри­стов гроб и ње­го­ву пла­шта­ни­цу ука­зу­ју­ћи на Хри­сто­во Ус­пе­ње и вас­кр­се­ње чо­ве­ка. Тај део при­па­да ком­по­зи­ци­ји под на­зи­вом Ми­ро­но­сни­це на гро­бу, на­ста­лој око 1235. го­ди­не, из на­о­са ма­на­сти­ра Ми­ле­ше­ва, за­ду­жби­не кра­ља Вла­ди­сла­ва, дру­гог си­на Сте­фа­на Пр­во­вен­ча­ног. Ова фре­ска пред­ста­вља до­ла­зак две­ју све­тих же­на на Хри­стов гроб ра­ди по­ма­за­ња  ми­ри­сним ми­ром чиме је тре­ба­ло да га спре­ме за укоп. Бе­ли Ан­ђео се­део је на ка­ме­ну по­ка­зу­ју­ћи да је Христос вас­кр­сао и да је људ­ски жи­вот бе­смр­тан, јер смр­ћу он смрт по­бе­ди. Оне по­сле то­га го­во­ра­ху да је имао ли­це као му­ња, а оде­ло бе­ло као снег. Све­то Пи­смо на­во­ди: „А кад уђо­ше у гроб, ви­де­ше мла­ди­ћа об­у­че­ног у ду­гу бе­лу ха­љи­ну ка­ко се­ди с де­сне стра­не и за­пре­па­сти­ше се. Но он им ре­че: не пла­ши­те се. Тра­жи­те рас­пе­то­га Ису­са На­за­ре­ћа­ни­на, вас­кр­сао је...”

Не­над Бра­чић је ура­дио ту ко­пи­ју Бе­лог Ан­ђе­ла. За­вр­шио је пост­ди­плом­ске сту­ди­је у Ми­ла­ну, спе­ци­ја­ли­зи­ра­ју­ћи ал­фре­ско сли­кар­ство, ико­не, фре­ске и дру­ге об­ли­ке сли­кар­ства и об­на­вља­ња и вра­ћа­ња ста­рих сли­ка и пред­ме­та у жи­вот. Ка­ко ка­же Ни­ко­ла Ку­со­вац, ра­ди се о о ко­пи­ји фре­ске ко­ја се ства­ра у мо­ли­тве­ном за­но­су и са ве­ли­ком љу­ба­вљу, те је мо­гу­ће да оне има­ју не­ку моћ!

Сли­ка Бе­лог Ан­ђе­ла је­сте ина­че до­ка­за­но те­ра­пе­ут­ско сред­ство у ле­че­њу пси­хи­ја­триј­ских бо­ле­сни­ка ко­ји­ма не по­ма­же ни јед­но сред­ство за уми­ре­ње.

 

ВРТЛОЖЕЊЕ СЛИКА И ВРЕМЕНА

 

Ма­на­стир Ми­ле­ше­ва,  са цр­квом Ваз­не­се­ња Го­спод­њег, на­ла­зи се код гра­ди­ћа При­је­по­ље. По­ди­гао га је краљ Вла­ди­слав 1234-1243. го­ди­не. Го­ди­не 1236. пре­не­то је из Тр­но­ва те­ло на­шег нај­ве­ћег све­ти­те­ља св. Са­ве. Го­ди­не 1377. бан бо­сан­ски Сте­фан Тврт­ко овен­чао се за­ кра­ља Ср­би­је и Бо­сне на гро­бу св. Са­ве. Године 1459. Тур­ци по­па­ли­ше Ми­ле­ше­ву, али Бе­ли Ан­ђео оста­де са кра­ље­ви­ма Ср­ба не­так­нут. Иван Гро­зни 1558. по­кло­ни ма­на­сти­ру ста­клен пе­хар оп­то­чен зла­том. Мол­дав­ски вој­во­да Алек­сан­дар Ла­пу­шне­а­ну са же­ном Рок­сан­дом и си­но­ви­ма и кће­ри­ма, године 1559, об­да­ри ма­на­стир бо­га­то. Го­ди­не 1550. про­пу­то­вао је Ита­ли­јан К. Зе­но, ди­ве­ћи се ле­по­ти фре­са­ка, а на­ро­чи­то Бе­лом  Ан­ђе­лу, и по­бро­ја да ма­на­стир  оп­слу­жу­је 50 мо­на­ха. И Па­вле Кан­та­ку­зин 1581. спо­ми­ње Ми­ле­ше­ву. Ве­ли­ки ве­зир Мех­мед па­ша Со­ко­ло­вић ту је учио шко­лу. Тур­ци 1595. од­не­ше те­ло све­тог Са­ве и спа­ли­ше га на Вра­ча­ру у Бе­о­гра­ду. (Али Бе­о­град ни­ка­ко да се се­ти да не до­зво­ли да му осва­ја­чи стал­но спа­љу­ју кул­ту­ру, ду­хов­на до­бра и зда­ња, не­го им се као блуд­ни­ца ни­жег ран­га пре­пу­шта, за ша­ку до­ла­ра про­да­ју­ћи сво­је љу­де и ду­шу, бра­ни­о­це име­на и зе­мље на ко­јој смо ни­кли. Го­ди­не 1604. вој­во­да вла­шки Шер­бан до­ти­рао је  са 10.000 аспри го­ди­шње ма­на­стир, а 1633. и вла­шки вој­во­да Лу­пу од­ре­ди исту су­му, па и вој­во­да Ра­дул, исто из Вла­шке. Го­ди­не 1626. по­слан­ство де ла Хе­ја на­шло је у Ми­ле­ше­ви 400 мо­на­ха и ве­ли­ко бо­гат­ство. Још мно­го то­га ма­на­стир Ми­ле­ше­ва пре­ту­рио је пре­ко гла­ве, али Бе­ли Ан­ђео оста  у свом про­дор­ном ми­ру.

Сво­јом ар­хи­тек­ту­ром цр­ква у Ми­ле­ше­ви при­па­да ра­шкој шко­ли 17-18. ве­ка. Она је јед­но­брод­на ба­зи­ли­ка са ку­бе­том, ко­је се опи­рео зид­не пи­ла­стре, са из­дво­је­ним нар­тек­сом на за­па­ду, са ол­тар­ским про­сто­ром на ис­то­ку ко­ји се не­по­сред­но на­сла­ња на про­стор ис­под ку­бе­та и са ни­ским тран­сеп­том, ко­ји је од цр­кве знат­но  по­мак­нут ис­то­ку.

Мно­го­број­ни све­ци и би­блиј­ске лич­но­сти и пу­сти­ња­ци и кра­ље­ви укра­ша­ва­ју милешевске фре­ске.

Од ве­ли­ких пр­во­бит­них ком­по­зи­ци­ја са­чу­ва­не су у це­ли­ни: Бла­го­ве­стиСре­те­њеУла­зак Хри­ста у Је­ру­са­лим, Мо­ли­тва Хри­сто­ва у Ге­сти­ма­ни­ји, Из­дај­ство Ју­ди­ноСки­да­ње с кр­стаМи­ро­но­си­це на гро­бу Хри­сто­ву. У фраг­мен­ти­ма са­чу­ва­но је: Ро­ђе­ње Хри­сто­воПре­о­бра­же­њеСи­ла­зак Хри­стов у адНе­ве­ра То­ми­на, Си­ла­зак све­тог Ду­ха на апо­сто­ле, Ус­пе­ње Бо­го­ро­ди­це.

 

СВЕТСКА БАШТИНА СПАСЕЊА

 

Бе­ли Ан­ђео је и у свет уз­ле­тео и у свет од­ле­тео, 21. ав­гу­ста 1958. го­ди­не, при­ли­ком пр­вог са­те­лит­ског пре­но­са сли­ке из Евро­пе у Аме­ри­ку. Пр­ви ка­дар ко­ји се по­ја­вио у знак ср­дач­ног по­здра­ва, задививши гле­да­о­це Аме­ри­ке и све­та, био је овај кри­ла­ти пут­ник из Ми­ле­ше­ве. Тим чи­ном отво­ре­на је ера са­те­лит­ске те­ле­ви­зи­је. По­сле то­га је уз­ле­тео, у спе­ци­јал­ној кап­су­ли, пре­ма са­зве­жђи­ма и бес­кра­ју у дру­штву Бе­то­ве­но­ве Оде ра­до­сти и Ле­о­нар­до­веана­том­ске ски­це чо­ве­ка, уз друга не­за­о­би­ла­зна от­кри­ћа свет­ског ума и про­на­ла­за­штва. Он са њи­ма је­зди пре­ма зве­зда­ним ма­гли­на­ма и што је бли­же  по­но­ру бес­кра­ја, то је бли­жи на­ма.

Ма­на­стир Ми­ле­ше­ву не­мо­гу­ће је пре­при­ча­ти, као и мно­ге на­ше ма­на­сти­ре. Мо­жеш кроз ли­тур­ги­ју да се ма­ло при­бли­жиш и за­пам­тиш се­бе у ње­му. А Бе­лог Ан­ђе­ла пре­по­знао си у ли­ку тек ро­ђе­ног свог по­том­ка. Он тра­жи по­кло­ње­ње. Ње­го­ва енер­ги­ја ова­пло­ћу­је тво­је по­сто­ја­ње. Он се пам­ти по зра­че­њу и ис­це­ли­тељ­ству.  На тој бе­ли­ни ви­де се сви гре­си и бук­ти­ње до­бро­те и до­бро­чин­ства. Он све нас зо­ве на са­бор­но ме­сто ода­кле се Исус Христос успео на не­бо. Он нас зо­ве да се сви са­бе­ре­мо у про­сто­ру Ус­кр­сну­ћа и љу­ба­ви.

Да­нас се Ма­на­стир Ми­ле­ше­ва по­ла­ко кру­ни, во­да га на­чи­ње и фре­ске се по­ла­ко на­ди­ма­ју. Бе­ли Ан­ђео гле­да на нас, кроз нас, да­ле­ко иза нас. Он мо­же сва­ког ча­са да си­ђе са зи­да  у бес­ко­нач­ност пра­ши­не. По­ма­жу­ћи обнову ма­на­стира Ми­ле­ше­ва ми не спа­са­ва­мо Бе­лог Ан­ђе­ла и на­ше кра­ље­ве да од вла­ге не сру­ља­ју се у го­му­љи­це пе­ска и бо­ја. По­ма­жу­ћи и спа­са­ва­ју­ћи ма­на­стир Ми­ле­ше­во, по­ма­же­мо и спа­са­ва­мо се­бе од не­стан­ка. <

 

(Јун 2005)

 

***

БОДА МАРКОВИЋ ПРЕМИНУО ЈЕ У ФЕБРУАРУ 2006, НЕКОЛИКО МЕСЕЦИ ПОСЛЕ ОБЈАВЉИВАЊА ТЕКСТА „ОТКУД НА МЕНИ ТВОЈЕ ОЧИ, АНЂЕЛЕ БРАТЕ” (НАСЛОВ ЈЕ РЕДАКЦИЈСКИ). БИЛО ЈЕ ОВО ЈЕДНО ОД ЊЕГОВИХ ПОСЛЕДЊИХ ЈАВНИХ СОЧИЊЕЊИЈА.

МИР ЊЕГОВОЈ ДУШИ.

 

 

 
Nacija

Светлосна упоришта Драгоша Калајића

Број 18-20

Број 15-17

Број 11-14

Архива 2005-2006


Нација Online :ПочетнаАрхива 2005-2006РубрикеКултураПрозор у вечност Откуд на мени твоје очи, Анђеле брате