Књиге и мостови

„За пре­по­зна­ва­ње ле­по­те нео­п­ход­но је има­ти ис­ку­ство бо­ла”, ре­као нам je Ан­дреј Ма­кин, до­ла­зе­ћи пре не­ку го­ди­ну на бе­о­град­ски Са­јам књи­га. Ако је то тач­но, ми смо пот­пу­но спрем­ни за ле­по­ту. Те­шко да је у Евро­пи не­ко спрем­ни­ји од нас. А опет je ок­то­бар, пред на­ма је још је­дан Са­јам књи­га, онај ве­ли­ки, ме­ђу­на­род­ни, „Са­јам на Сај­му” (25–31. ок­то­бра 2005).

Иако су се сај­мо­ви књи­га на­мно­жи­ли и раз­у­ди­ли, иза­шли на тр­го­ве и ули­це мно­гих на­ших гра­до­ва, ушли у хо­ло­ве и хо­те­ле, раз­ме­сти­ли око мно­гих ве­ли­ких пра­зни­ка то­ком це­ле го­ди­не, ипак је бе­о­град­ски ок­то­бар остао нај­ви­ше ме­сец књи­ге. Осе­ћа­ју то и из­да­ва­чи, и чи­та­о­ци, и ха­рач­ли­је. На ма­лим сај­мо­ви­ма то­ком го­ди­не че­сто се мо­гу на­ћи  и бо­ље и јеф­ти­ни­је књи­ге, ат­мос­фе­ра на њи­ма је не­ка­ко при­сни­ја и ма­ње ва­шар­ска, ма­ње обес­хра­бру­ју­ћа квантитетом и ква­дра­ту­ром, али је ипак Са­јам на Сај­му с раз­ло­гом за­др­жао при­мат.

Са­јам на Сај­му остао је ве­ли­ка дру­штве­на игра, је­се­њи об­ред и па­ра­да, са­би­ра­ли­ште и про­ме­на­да. Кад год оде­те, та­мо ће­те про­на­ћи мно­ге од оних ко­ји, иако про­за­и­сти, на­сто­је да „у сва­ком свом рет­ку при­зо­ву не­при­сту­пач­не гор­де ду­хо­ве по­е­зи­је”, ви­де­ће­те оне ко­ји и по­сле све­га тра­га­ју за „веч­ном по­бе­дом је­зи­ка над глу­вим си­ла­ма смр­ти”, оне ко­ји­ма су „књи­ге би­ле зна­ци суд­би­не, као код ча­роб­ња­ка”.

Кажу да не тражи човек књигу, него књига човека. На ви­ше са­јам­ских штан­до­ва, пр­ви пут у исто­ри­ји Бе­о­град­ског сај­ма књи­га, ове го­ди­не мо­ћи ће­те да про­на­ђе­те и „НА­ЦИ­ЈУ”. И она ће мо­ћи да про­на­ђе вас. Ви­ди­мо се. <

(Октобар 2005)