ВЕЛИКА ИМИГРАНТСКА ПОБУНА И БОЛНО БУЂЕЊЕ У ЗАПАДНОЈ ЕВРОПИ

Бурни дани на Клишију

„Дра­го ми је што овог ју­тра мо­гу да вам са­оп­штим охра­бру­ју­ће ве­сти. Ове но­ћи је у на­шем глав­ном гра­ду за­па­ље­но са­мо 617 ауто­мо­би­ла.”

Није шала, ди­рек­тор ка­би­не­та ми­ни­стра уну­тра­шњих по­сло­ва Фран­цу­ске је овим ре­чи­ма по­здра­вио но­ви­на­ре на ре­дов­ном бри­фин­гу три­на­е­стог да­на од из­би­ја­ња ими­грант­ске по­бу­не у ње­го­вој зе­мљи. У прет­ход­них два­на­ест да­на спа­ље­но је пре­ко 6.000 ауто­мо­би­ла, ви­ше од 1.000 љу­ди је по­вре­ђе­но, би­ло је и по­ги­ну­лих, 1.500 осо­ба је ухап­ше­но. У Фран­цу­ској је de fac­to уве­де­но ван­ред­но ста­ње, у пре­ко 30 гра­до­ва озва­ни­чен је по­ли­циј­ски час, ак­ти­ви­ран је за­кон ко­ји је ва­жио 1955. то­ком ве­ли­ких гра­ђан­ских не­ми­ра због ра­та у Ал­жи­ру. На­ци­о­нал­ни са­вет од­бра­не, на че­лу са пред­сед­ни­ком Ши­ра­ком, прак­тич­но је у стал­ном за­се­да­њу. Не­ми­ри су из­би­ли и у Бри­се­лу, Бер­ли­ну, ста­ње у Хо­лан­ди­ји је из­у­зет­но на­пе­то, ван­ред­не ме­ре пред­у­зи­ма­ју се пре­вен­тив­но у Бе­чу и дру­гим гра­до­ви­ма са ве­ли­ким бро­јем ими­гра­на­та.

Два­де­сет да­на пре из­би­ја­ња не­ми­ра, у свом прет­ход­ном бро­ју „ЕВРО­ПА НА­ЦИ­ЈА” је пи­са­ла о дугом ур­ба­ном спе­ци­јал­ном ра­ту ко­ји се од­ви­ја у за­пад­но­е­вроп­ским гра­до­ви­ма из­ме­ђу ими­грант­ских и домаћинских за­јед­ни­ца, пре­ћу­тан по по­ли­тич­ки ко­рект­ном на­ло­гу та­мо­шњих вла­сти. Оп­ту­же­ни смо да из­ми­шља­мо. Да­нас, са­мо не­ко­ли­ко не­де­ља ка­сни­је, ме­ди­ји ши­ром Евро­пе о томе мно­го ра­ди­кал­ни­је пи­шу. „‘Мул­ти­кул­тур­ни рај’ го­то­во за трен ока је пре­тво­рен у фран­цу­ску вер­зи­ју па­ле­стин­ског гра­да Ра­ма­ле, где је за­по­че­ла сво­је­вр­сна европ­ска ‘ин­ти­фа­да’.” „Ло­ги­ка тих не­ре­да је­сте по­ку­шај се­це­си­је у Фран­цу­ској.” „Читава једна општина у предграђу Париза одзвања од поклича Алаху Акбар! из више хиљада грла.” „По­бу­ње­ни­ци на­сто­је да фор­ми­ра­ју му­сли­ман­ску ми­ли­ци­ју ко­ја ће кон­тро­ли­са­ти њи­хо­ве квар­то­ве и пред­во­ди­ти њи­хо­ву бор­бу.” „По­ли­ци­ја, на­о­ру­жа­на гу­ме­ним ме­ци­ма, ни­је у ста­њу да се су­прот­ста­ви, тре­ба­ло би ан­га­жо­ва­ти вој­ску да скр­ши по­бу­ну.” „Ово је слом. Ва­ша ими­гра­ци­о­на по­ли­ти­ка, мо­дел ин­те­гра­ци­је и ства­ра­ња ‘мул­ти­кул­тур­не за­јед­ни­це’ на­пра­вио је Лон­до­ни­стан и Евра­би­ју. Шта сад?” „Екс­трем­ни ислам је по­стао уну­тра­шњи не­при­ја­тељ и ни­ко у Евро­пи не зна ка­ко да му се су­прот­ста­ви.” „Чак четвртина регистрованих следбеника џихада има држављанство земаља ЕУ.”

Ис­под те­пи­ха су као скри­ве­ни кон­ти­нен­ти из­ро­ни­ли про­бле­ми о чи­јем се не­по­сто­ја­њу ор­га­ни­зо­ва­но ла­га­ло. Ни­шта у Евро­пи ви­ше ни­је исто. И са­да­шња еска­ла­ци­ја за­по­че­ла је у на­се­љу Кли­ши-су-Боа, упра­во та­мо где је, давно, чу­ве­ни Хен­ри Ми­лер на­пи­сао сво­је Мир­не да­не на Кли­ши­ју. <

(Новембар 2005)