РАСКРШЋА

Година

На­вр­ши­ло се, my De­ar Ma­ster.

Оде го­ди­на.

Жи­ви смо и у се­длу смо, my De­ar Ma­ster, што ни­је ма­ло до­стиг­ну­ће да­нас. Пре­ја­ха­ли смо ле­то, је­сен, зи­му, про­ле­ће. Са­да смо ду­бо­ко у но­вом ле­ту. Пре­ско­чи­ће­мо опи­се би­та­ка, бро­ја­ње ра­на, сва­ки­да­шње ја­ди­ков­ке. Пре­ско­чи­ће­мо по­хва­ле, за­хвал­ни­це, раз­о­ча­ра­ња. На ме­диј­ској сце­ни ова­кве Ср­би­је, где се не­згод­ни гла­со­ви одав­но не гу­ше ућут­ки­ва­њем не­го бу­ком и за­тр­па­ва­њем, и где там­ни­це одав­но има­ју об­лик цир­ку­са, „НА­ЦИ­ЈА” је упр­кос све­му по­ста­ла чи­ње­ни­ца. Лист с чи­та­о­ци­ма у свим обла­сти­ма зе­мље и свим со­ци­јал­ним сло­је­ви­ма, у ма­ти­ци и ди­ја­спо­ри, на обе оба­ле гра­нич­них ре­ка, на­ро­чи­то у оном де­лу уни­вер­зи­тет­ске омла­ди­не ко­ји, упр­кос све­му, Ср­би­ји вра­ћа пра­во на на­ду, на соп­ство, на жи­вот. Иако на­ше on-li­ne из­да­ње стар­ту­је тек од сеп­тем­бра, сва­ко­днев­но нас из­не­на­ђу­ју ја­вља­ња из нај­у­да­ље­ни­јих та­ча­ка ша­ра зе­маљ­ског оних чи­та­ла­ца ко­ји су чуд­ним пу­те­ви­ма до­шли до штам­па­них при­ме­ра­ка.

Пр­ва фа­за је за­вр­ше­на.

Овај лист је сво­јом уло­гом, реј­тин­гом и сми­слом пре­ра­стао ор­га­ни­за­ци­о­ну осно­ву на ко­јој по­чи­ва. Сто­га, од је­се­ни ће би­ти низ но­ви­на у ор­га­ни­за­ци­ји, ја­ча­ња парт­нер­ске мре­же, да­љег уна­пре­ђе­ња ди­зај­на и са­др­жа­ја. На ин­тер­не­ту ће би­ти до­ступ­на ар­хи­ва свих до­са­да­шњих бро­је­ва, а и on-li­ne из­да­ње ак­ту­ел­них мно­го ће бр­же сти­за­ти на­ро­чи­то до чи­та­ла­ца у ино­стран­ству. Би­ће по­кре­ну­та и про­дук­ци­ја књи­га, у по­чет­ку не мно­го ве­ли­ка, али ва­жна. Уво­ди­мо и „спе­ци­ја­ле”: те­мат­ске бро­је­ве ли­ста по­све­ће­не јед­ној те­ми, из­у­зет­ној по не­ком од ре­ле­вант­них па­ра­ме­та­ра.

На рас­кр­шћу смо, а то је увек при­ли­ка да се пре­и­спи­та­ју пре­ђе­ни пут и до­са­да­шњи из­бо­ри. Та­ко­ђе, рас­кр­шће је пра­во ме­сто и пра­во вре­ме за ра­зи­ла­же­ње са не­ким слу­чај­ним са­пут­ни­ци­ма ко­ји су се (по­гре­шним по­и­сто­ве­ће­њем или за­бу­ном не­ке дру­ге вр­сте) не­по­треб­но на­шли та­мо где ни­чим не при­па­да­ју, пре­тва­ра­ју­ћи се убр­зо од слу­чај­них у бес­ко­ри­сне и рђа­ве. Рас­кр­шће је пра­во ме­сто и пра­во вре­ме да се при­кљу­че но­ви, на­мер­ни, кре­а­тив­ни и бла­го­род­ни љу­ди.

У ве­ли­ком бро­ју ја­вља­ња чи­та­ла­ца, не­за­слу­же­них хва­ла и па­мет­них пред­ло­га, јед­на од че­стих и нај­о­збиљ­ни­је обра­зло­же­них при­ме­да­ба од­но­си­ла се на „збу­њу­ју­ће име, са­зда­но од две ве­ли­ке и ја­ке име­ни­це, јед­не до дру­ге” („ЕВРОПА НАЦИЈА”). Иако смо све­сни то­га, на ова­кво име оба­ве­зу­је нас ши­ра па­не­вроп­ска мре­жа ко­ја је у на­ста­ја­њу и у окви­ру ко­је, као јед­ни од за­чет­ни­ка, же­ли­мо да на­ста­ви­мо де­ло­ва­ње. Али рас­кр­шће омо­гу­ћа­ва да се и пред­ло­же­на по­јед­но­ста­вље­ња још јед­ном раз­мо­тре. Ре­ше­ња за ко­ја се опре­де­ли­мо, као и раз­ло­ге ко­ји нас при том бу­ду во­ди­ли, ла­ко ће­те с је­се­ни пре­по­зна­ти.

Овај лист је жи­ва ствар, у стал­ном раз­во­ју и уса­вр­ша­ва­њу, што под­ра­зу­ме­ва не­по­мер­љи­вост Сре­ди­шта, вер­ност сво­јој Иде­ји и свом Пу­ту. Све дру­го мо­же би­ти под­ло­жно про­ме­на­ма. Иза овог ли­ста не сто­је стран­ке, кла­но­ви, пе­ри­о­ни­це нов­ца, про­јек­то­ва­не псе­у­до­и­де­о­ло­шке сек­те; да сто­је, све би ово би­ло мно­го ре­дов­ни­је, пред­ви­дљи­ви­је и пра­зни­је. Је­ди­ни ствар­ни ка­пи­тал овог ли­ста – уз из­у­зет­но ква­ли­тет­ну струк­ту­ру пу­бли­ке – је­су љу­ди ко­ји га пра­ве и ко­ји се за ње­го­во тра­ја­ње од­ре­да жр­тву­ју, лич­но и кон­крет­но. За­пам­ти­ли сте та име­на. Та­мо где бу­ду они би­ће и овај лист.

До­ви­ђе­ња најесен. <

(Јул-август 2006)