КРАТКА ИСТОРИЈА ОСАМОСТАЉИВАЊА И ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ МОНЕТАРИСТИЧКИХ ЦЕНТАРА МОЋИ (1)

Спој силе и опсене

Измештање ингеренција за емитовање новца из руку државе, оличења заједнице, у руке приватних банкара, почев од Енглеске с краја XVII века, довело је до далекосежних последица. Банкари су почели да стварају фиктивну монету, нереални папирни новац без покрића, којим су „куповали” реалне драгоцености и реалне плодове труда огромног броја људи и народа. Данас државе од централних банака, које су већином приватне, траже дозволу чак и за ковање ситниша. „Банкари” су организовани кастински, у затвореним круговима. Док експоненти планетарног финансијског лобија настављају да систематск­и заузимају фотеље политичара, ниједан политичар не може да допре до места за одлучивање у блиндираним па­ла­тама нов­ца

Пише: Марио Консоли

КРАТКА ИСТОРИЈА ОСАМОСТАЉИВАЊА И ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ МОНЕТАРИСТИЧКИХ ЦЕНТАРА МОЋИ (2): КО ДОИСТА УПРАВЉА?

Добро познати тајни управљачи

На Бан­хо­фпла­цу бр. 2, у Базелу, седишту Банке за међународно одлучивање, мно­го пре него што је свет ишта сазнао о томе, одлучено је да се направи оно што ће 1944. у Бретон Вудсу бити усвојено као међународни финансијски систем, да долар буде средство међународне размене, да Никсон 1971. прогласи неконвертибилност долара... Тамо је, много пре не­го што је свет­ско јав­но мне­ње са­зна­ло ишта о томе, одлучено о перестројци, Мастрихтс­ком споразуму, евру, рату у Ираку, рату на Бал­ка­ну, рату у Авганистану, а вероватно и о ат­ентатима, облакодерима, пуцањима брана и многим другим „неочекиваним” стварима

Пише: Марио Консоли

КРАТКА ИСТОРИЈА ОСАМОСТАЉИВАЊА И ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ МОНЕТАРИСТИЧКИХ ЦЕНТАРА МОЋИ (3): ГУБИТАК И ПОНОВНО ОСВАЈАЊЕ СУВЕРЕНИТЕТА

Повратак народном новцу

„У до­ба виртуелног нов­ца, од­но­сно нов­ца који не постоји, али може да одреди бла­го­ста­ње или сиромаштв­о читавих народа, заправо од­лу­чу­ју са­мо банкари и њихови лобији. Монетарна алхемија обесмишљава народне референдуме, сло­бо­да се за­ме­њу­је оба­ве­зом потрошње, до­сто­јан­ство по­се­до­ва­њем кредитне картице, отаџбина обве­зницама на берзи, живот историјом не­ког текућег рачуна“

Пише: Марио Консоли